Кратка повест о три Mокрањца

Студиозно уцеловљујући интерпретације клавирског ствара-
лаштва Василија Мокрањца, пијанист Ратимир Мартиновић био
је, и за сад остао – једини који се усудио да изведе комплетан
Мокрањчев клавирски опус, историјског 25. октобра 2016. године,
на изванредно посећеном концерту у Скупштини града, у оквиру
48. БЕМУС-а. Ове године (2019), очекује се и излазак компакт
диска Целокупног клавирског опуса Василија Мокрањца у
рафинираној, осведочено продубљеној интерпретацији Ратимира
Мартиновића

Премијерни Василије Мокрањац Фест, 2018.
Фондација Василије Мокрањац реализовала је уз помоћ Српске
академије наука и уметности, СОКОЈ-а, Града Београда, Културног
центра Београда и других партнера – Први Василије Мокрањац
ФЕСТ, 2018. Прве вечери, у Галерији САНУ (22. новембра 2018), на
концерту под називом ‘Василије Мокрањац у извођењу младих
пијаниста’ – такмичили су се још неафирмисани интерпретатори.
Прву награду (ex aequo) поделиле су Ксенија Вељковић за извођење
Шест игара (1950-1957) и Милица Закић за свиту Фрагменти (1956).
Друго место освојио је Коста Кнежевић за извођење Етида бр. 5,
6 и 7 (1951-1952). Треће место освојила је Тијана Церовић за Sonatu
Romanticu (1947). Дипломе за учешће припале су Олги Петровић
и Катарини Манчић. СОКОЈ је омогућио да се добитницима прве
три награде доделе и новчане награде (сумарног износа од сто
хиљада динара).
Наредне вечери, 23. новембра у Галерији Артгет, Културног
центра Београда, организован је ‘Округли сто на тему ствара-
лаштва Василија Мокрањца’. После виртуозног извођења Сандре
Белић Preludia Д-дур у њеној обради за виолончело (оригинално
писано за кларинет, 1984), по прочитаним обраћањима акаде-
мика Дејана Деспића и Димитрија Стефановића (услед здрав-
ствених прилика спречених да лично присуствују), аудито-
ријуму су се обратили академик Светислав Божић, потом
музиколог др Надежда Мосусова, затим композитор др Светлана
Максимовић, некадашњи студент Василија Мокрањца, те музи-
колози др Мелита Милин, др Катарина Томашевић, директор
Музиколошког института САНУ, и др Ивана Медић – свако
из свог угла осветљавајући поједине аспекте стваралаштва Ва-
силија Мокрањца. На крају, у име организатора – захвалила
сам се учесницима више него успеле вечери, са предлогом да се
драгоцена запажања изнета у излагањима и дискусији – појаве
у публикованој форми, будући да је реч о битној грађи будућих
покољења стваралаца, истраживача и педагога, за шта су се
крајем ове, 2019. године, коначно стекли и услови.
Завршно вече, ‘Василије Мокрањац – Гала концерт’, одржано
је у Свечаној сали Скупштине града, 24. новембра 2018. године.
После доделе диплома и такмичарских награда младим пија-
нистима, и краћих извода из наступа награђених, дела Василија
Мокрањца извели су реномирани уметници. Сандра Белић
(виолончело) и Љиљана Вукеља (клавир) извеле су Стару
песму и игру (1952), пијанисткиња Ведрана Суботић – Етиде
бр. 1-4 (1951-1952), а пијанисткиње Јелена Ђајић-Левајац – свиту
Фрагменти (1956), Ивана Медић – Шест игара (1950-1957) и
Рита Кинка – клавирску свиту Одјеци (1973). Пијанист Ратимир
Мартиновић извео је свиту Интиме (1973), Владимир Глигорић
Пет прелудијума (1975) и Прелид (1984), а Мирослав Павловић
(виолина) и Биљана Горуновић (клавир) – Сонату за виолину
и клавир, ге-мол (1952). Искуство присуства том концерту, мене
као заиста упућене концертне публике оставило је осим у
несвакидашње свечаном утиску и у потпуној свести да се Планета
може обићи и не присуствовати таквом Празнику духа, будући да
су сви учесници, мада у својим временски омеђеним наступима –
реално излили сву концентрацију и уметнички набој потребан за
целовечерње музицирање.
За Василије Мокрањац Фест 2018, осмислила сам визуелни
идентитет штампаних материјала – позивница, плаката, програм-
ске књижице и рол-апа, а обраду за штампу помогао је Виктор
Вароши, професор клавира Академије уметности у Новом Саду;
сви заједно са управитељем, пијанистом и професором Ратимиром
Мартиновићем и секретаром Саром Мандић учествовали смо
у најавама у медијима и припремама фестивалских вечери.
Донаторска продукција дело је Фабрике – Милана Ковачевића,
Весне Мандић и Иване Рајковић, а за донаторску техничку про-
дукцију заслужни су – Милија Николић, Станко Перовић и
Јоваан Вицулин. Организацију је помогла и музиколог Наташа
Ђачић. За штампу програмске књижице у четристо примерака,
донатроство фирме Бизарт (Byzart) из Београда захваљујемо Вла-
димиру Љубинковићу.
Остаје на крају моја велика захвалност свим учесницима-
добротворима, премијерног Василије Мокрањац Феста 2018, уз
још веће извињење онима које нисам успела да поменем. Тајни
донатори окосница су сваког одиста културног збивања у нас.
Можда – и било где у свету, у ма која времена...

Ради претрајавања Мелодије као срме, као најчистијег извора
горског. Без иједне немоћи или уметничке недоречености у њој