Увод у теоријско дело
Николе Милошевића

Развој Милошевићеве теоријске мисли делимично се може
пратити и кроз његове полемичке написе. Они, заправо, пред-
стављају рефлексију претходног теоријског бављења проблемима
марксизма, односно политичке димензије руске религијске
филозофије. Кроз њих се открива портрет једног борбеног, ис-
трајног и надасве идеолошко-политички ангажованог интелек-
туалца, који је у тврдњама својих опонената указивао на ло-
гичке противречности и присуство теоријских конструкција.
Милошевићева борба била је усмерена на јавност, односно на зло
у јавности или, боље рећи, феноменолошку интерпретацију зла
које је деловало у јавној сфери. Јер, управо је грађанска јавност
оно што су владајућа политика и идеологија настојале да пониште.
Милошевићево упуштање у полемичку арену израз је покушаја
обнове грађанске самосвести.

5) Филозофија историје
Филозофија историје или историзофија представља рекапиту-
лацију претходних истраживања идеолошких модалитета и
психичких одлика идеолошких заточника који су, захваљујући
тим одликама и моћи коју су поседовали, обликовали карактер
одређених историјских епоха. Књига која се том темом бави, ко-
ја је једина историозофског карактера, јесте Има ли историја
смисла? (1998, 2000).

3. Књижевноуметничко стваралаштво Николе Милошевића
а) Преводилачки рад. Ову ставку ваља узети крајње условно,
али је, у строгом библиографском смислу, не треба занемарити,
будући да је Никола Милошевић 1952. у Народном студенту
објавио превод две (од четири публиковане) песме бугарског
песника Николе Јонкова Вапцарова, од којих једна носи наслов
“Опроштајна”, а 2002. био је и редактор превода Историје руске
филозофије Василија Зењковског.
б) Уметничка проза. Милошевићев књижевни таленат видљив
је већ у његовим најранијим огледима, како оним из студентских
дана, тако и оним из Антрополошких есеја, нарочито кад су
посреди, обично при крају текста, пасажи обојени меланхолијом.
Није зато необично што “Оглед из антропологије“ (1960) из
Антрополошких есеја представља (први прави) зачетак Мило-
шевићевог књижевног дела, у који се, уз незавршени роман
Deus absconditus (1976, 2017), као и сатирички текст “Јудушка
Головљев – hic et nunc” (1976), убрајају следећи “филозофски” или
“метафизички романи”: Нит михољског лета (1999, 2001, 2002, 2003,
2005), Кутија од ораховог дрвета (2003) и Сенке минулих љубави
(2005, 2007). У њима је нагласак на сусрету и спајању филозофије
и књижевности (Ђорђић 2000: 401), односно на “романсирању
филозофије” (Пантић 2000: 359). Претежно се бавећи “оним што
је ‘иза ствари’”, они, како је запажено, представљају “нову врсту
романа” (Тимченко 2009: 147) у српској књижевности.
Иако је научна и културна јавност с изненађењем дочекала
Милошевићеве романе, они су, ипак, били закономерни – будући
да су, према Ломпаровом виђењу, настали –
[...] као плод унутрашњих промена које захватају филозофију
диференције, јер се скривено ја – у иманентном диференцира-
њу својих могућности – из филозофских експликација про-
било у наративни облик егзистенције (Ломпар 2003: 14).

Додатак: алтернативно дело Николе Милошевића
Након претходних увида у магистралне токове Милошевићевог
књижевнотеоријског дела, ваљало би указати и на књиге које је
Никола Милошевић планирао да напише и објави, а посредно и
на области истраживања које је желео да продуби.
1) У “Post scriptumu” Антрополошких есеја (1964) Милошевић
је, као наредну, најавио нову теоријску књигу посвећену сличним
проблемима. Међутим, иако је 1978. објавио обимне “Нове
антрополошке студије” – исте године кад и “друго, исправљено и
допуњено издање” своје прве књиге – тек се за Психологију знања
(1989) може рећи да представља услован теоријски “наставак”
Антрополошких есеја.
2) Религијско-филозофско и структурално тумачење Досто-
јевског, или Руска религијска мисао и Ф. М. Достојевски. Иако
су посреди два наслова, реч је о “планираној ’сестри’” књизи
Достојевски као мислилац (1981) (из истоимене едиције) у којој
је требало да се говори о Достојевском као уметнику (Делић
2008: 492). Након тумачења Забележака из подземља (1958) (из
Антрополошких есеја) и Злих духа (штампаних 1959. као предговор
роману), Никола Милошевић је објавио и “Забелешке из подземља
и Браћа Карамазови у светлости религијско-филозофских тума-
чења” (1966) и “Бахтиново тумачење Достојевског“ (1967), као
“одломке” веће целине чији је наслов постојао, али никада није
угледао светло дана.
3) Православни модернизам. Најављена у “Уводној напомени”
у књизи Православље и демократија (1994), али је та књига на
најави и остала.
4) Може ли се будућност прорицати. Књига посвећена пара-
психолошким феноменима, пре свега прекогницији (предвиђању
будућих догађаја). У тексту-фељтону Радоја Андрића из 2005,
посвећеном Креманском пророчанству и браћи Тарабићима,
наилази се на податак да је Никола Милошевић још 2002. најавио
да ће објавити “своју књигу о пророчанствима и прорицањима”
(Андрић 2005). У наставку тог фељтона Милошевић је потврдио да
ће та књига изаћи из штампе наредне, 2006. године (Милошевић
2005).
5) Тамна страна душе. Милошевићев последњи незавршени
рукопис. У октобру 2006. на Сајму књига у Београду, свега не-
колико месеци пред одлазак с овог света, Никола Милошевић је
– мада увелико ископнео “и с ослабелим гласом” – јер “те године
је дуго боловао“ – саопштио Илији Марићу да ради на рукопису
књиге Тамна страна душе – посвећеној руској религиозној фило-
зофији – и да намерава да је доврши на пролеће 2007. године
(Марић 2009: 141).

Литература
Милошевић, Никола, “Слобода је рационалан чин”, [разговор
водио Драгослав Милачић], Побједа, Титоград, година
XLVII, 20. јануар 1990, стр. 10.
Милошевић, Никола, Истина и илузија, Stylos, Нови Сад, 2001.
Милошевић, Никола, “Два пророчанства. Чудне воћке пророчке”,
Вечерње новости, Београд, 10. 11. 2005.
Милошевић, Никола, Политички споменар: од Броза до ДОС-а,
Информатика, Београд, 2006.
Милошевић, Никола, Записи о лажним демократама: одабрани
огледи Николе Милошевића, Српска либерална странка,
Београд, 2007.
Андрић, Радоје, “Слике двојице пророка”, Вечерње новости,
Београд, 4. новембар 2005. http://www.novosti.rs/dodatni_
sadrzaj/clanci.119.html:277409-Слике-двојице-пророка
Биговић, Радован, “Мученик мисли [Н. Милошевић, Православље
и демократија, 1994]“, Теолошки погледи: верско-научни
часопис, Београд, година XXVII, 1995, број 1–4, стр. 214–221.
Делић, Јован, “Никола Милошевић (1929–2007)“, Зборник Матице
српске за књижевност и језик, Нови Сад, 2008, књига LVI,
свеска 2, стр. 491–493.
Гајић, Добрица, “Вера и политика (Н. Милошевић, Православље
и демократија, 1994)”, Српски књижевни гласник, мај–јун–
јул 1995, број 5–6–7, стр. 170–174.
Ђорђевић, Радомир, Студије о рускоj философији. Књ. 2, ИЦНТ,
Београд, 2008.
Ђорђић, Стојан, “Метафизички нихилизам”, Књижевност,
Београд, година L, март–април 2000, књига CV, свеска 3–4,
стр. 400–403.
Ломпар, Мило, “О овом издању”, у: Никола Милошевић,
Филозофија диференције, Изабрана дела (1), приредио
Мило Ломпар, Службени лист СЦГ, Београд, 2003, стр. 7–16.
Ломпар, Мило, Негде на граници филозофије и литературе:
о књижевној херменеутици Николе Милошевића,
Службени гласник, Београд, 2009.
Марић, Илија, Философска делта: огледи о савременим српским
философима, Плато books, Београд, 2009.
Палавестра, Предраг, Историја српске књижевне критике:
1768–2007. Том II, Матица српска, Нови Сад, 2008.
Пантић, Михајло, “Приповедање филозофије”, Књижевност,
Београд, година L, март–април 2000, књига CV, свеска 3–4,
стр. 357–359.
Пејчић, Јован, “Књижевност и метафизика (Н. Милошевић,
Зиданица на песку, 1978)”, Књижевност, Београд, година
XXXIV, октобар 1979, свеска 10, стр. 1606–1618.
Пејчић, Јован, Основ, оквири, праг: облик и реч критике 3, Центар
за културу – Едиција Браничево, Пожаревац, 2008.
Попов, Јован, “О херменеутичару и херменеутици”, Летопис
Матице српске, Нови Сад, година CLXXXVI, март 2010,
књига 485, свеска 3, стр. 445–449.
Стојичић, Миленко, Моји разговорници, Књижевна задруга,
Бања Лука, 2004.
Стошић, Душан, Никола Милошевић и Албер Ками: есеји и
прикази, Идеа принт, Београд, 2003.
Тимченко, Николај, Меланхолија и херменеутика: мислилац и
писац Никола Милошевић, приредио Јован Пејчић,
Задужбина “Николај Тимченко” – Алтера, Лесковац –
Београд, 2009.
Требјешанин, Жарко, “Проницљиви психолог и меланхолични
мислилац – сећање: Никола Милошевић”, Политика,
Београд, 3. фебруар 2007; Култура – уметност – наука, бр. 43,
стр. 10.