19.
Радомир Батуран

Кустос Mезезија бележи

Српски рапорт са Пала

Војска Републике Српске заробила је синоћ муслиманског председника Алију Изетбеговића на аеродрому у Бутмиру, код Сарајева, који се враћао из једне од својих честих посета муслиманским земљама Блиског и Средњег истока и афричкихм муслиманским земљама приликом којих упорно тражи подршку и помоћ за ства-
рање прве исламске земље у Европи. Са њим је у овој мисији путовала и његова кћерка која је, по сопственом захтеву, остала уз оца
и преноћила са њим у касарни у Лукавици. Јутрос рано посетили су их официри Умпрофора и договорили се са нашом командом да муслиманског председника превезу у Команду града Југоловенске народне армије, која се налази код Душановог парка у Сарајеву, ра-
ди преговора с генералом Југословенске народне армије Милорадом
Кукањцем, начелником Команде града.

У околностима грађанског рата и проласка кроз линију раздвајања зараћених војски Муслимана и Срба, Изеетбеговић је спро-
веден под удвојеном пратњом специјалаца Унпрофора и Војске Републике Српске. Његово пребацивање у Команду града завршено је
безбедно, без иједног инцидента. Генерал Кукањац захтева од ухап-
шеног муслиманског председника да издејствује, преко муслиманске владе и ратне команде, које ће гарантовати, заједно са коман-
дом Унпрофора, безбедно извлачење младих регрута из Команде града и Дома Југословенске народне армије, које држе под непрестаном опсадом муслиманске снаге и непријатељски расположено становништво, већ годину дана. Искључили су им воду и струју, непрестано их нападају, убијају и муче глађу и жеђу. Генерал је из-
ричит: ако им не омогући безбедно извлачење из Сарајева на српс-
ку слободну територију, мораће и сам Изетбеговић остати са њим у муслиманској опсади.

После вишечасовног преговарања договорили су се да официри Унпрофора до у детаље разраде план извлачења свих војника и офи-
цира из Команде града и Дома Југоловенске народне армије, с личним наоружањма и свим оруђима и возилима којима ове војне инс-
титуције располажу. Истовремено, са њиховим безбедним преласком на српску слободну територију да се ослободи и муслимански председник Изетбеговић. Унпрофор је тај план урадио и доставио муслиманској влади на одобрење.

Велики је ово блам за настојећу џамахирију у Европи и још већи притисак светске заједнице да се настала ситуација реши одмах.

Муслиманска влада је на све пристала. И, ево, пратимо са српских шанаца на јужном узвишењу изнад Врбања-моста из-влачење колоне Југословенске војске. Господин случај се поиграо са
актером целокупне босанскохрецеговачке и сарајевске драме. На
челу колоне је Алија Изетбеговић који упорно, годину дана није дозвољавао да се млади регрути Југословенске армије мирно пову-
ку из Сарајева јер нису хтели да стану ни на чију страну. У јед-
ном оклопном транспортеру Унпрофора су Алија и његова кћерка, са високим официром Унпрофора, а у другом транспортеру Југословенске народне армије седи генерал Кукањац, такође с другим високим официром Унпрофора. Испред ова два транспор-тера, транспортер специјалаца Унпрофора, а иза транспортер
специјалаца Републике Српске. Иза њих су три тенка Југословен-ске народне армије. Иза њих се креће девет моторних возила, са младим југословенским војницима под церадама, који нису дезертирали ни у муслиманске, ни у српске, ни у хрватсек паравојне снаге када је грађански рат почео. Остали су часно да служе на-роду и држеви како су се заклели, али ниједно нису могли сачувати. У томе је једини њихов грех. На зачељу су интеданска возила и артиљериска оруђа на лафетима.

Алијин транспортер скреће десно преко Врбања-моста ка Ма-
рин-двору, где је зграда Владе. Везисти на осматрачници зажагорише. Зову команданта Пандуревића. Ухватили су некакву муслиманску радио-везу. Чули глас Ејуба Ганића: ”Одсијеци колону!” Онда други: ”Струју! Укључи струју!” Бљесак нас све заслепи. Два камиона лете у ваздух! Други горе! Сукља дим! Угљенисана телеса излијећу испод церада! Подлаци! Звери! То само могу муслимани! И ослепљени Самуилови војници пуштени су кроз кланце на слободну територију Прилепа… Ови угљенисани дечаци не могаше ни до нас, на педаљ хода, до равне Грбавице… Звери! Турци! Господе, пресуди им као што су они пресудили овој недужној деци!…

Хрватски рапорт с Бијелог Бријега

Војска Републике Српске синоћ је киднапирала босанског пријед-
сједника Алију Изетбеговића и његову кћи Алму на сарајевском аеродрому. Приједсједник Изетбеговић се враћао с мисије тражења помоћи за своју исламску Босну по арапским и персијским земља-ма Блиског и Средњег истока и муслиманским државама сјеверне Африке. Приједсједник Изетбеговић и његова кћи провели су чита-
ву ноћ у четничкој касарни Лукавица, под големом стражом и тортуром. Мировњаци Унпрофора јутрос рано визитирали су их и, око подне, пребацили у Команду града прочетничке Југословенске народне армије, која се налази у центру Сарајева, уз до зуба наору-
жану пратњу Караџићевих зликоваца. Отмичари су киднапирали и сада присилно спровелии приједседника самосталне Босне на договор са генералом Кукањцем, генералом Југословенске народне армије, која се ставила на српску страну још на почетку агресије Милошевићеве Србије на независне државе Хрватску, Словенију
и Босну. Приједсједника Изетбеговића и цијелу босанску владу, као
и међународну заједницу, уцијенио је Слободан Милошевић из Београда, преко свог четничког пријесједника, бандита Караџића, и овог њиховог дрског генерала у Сарајеву, да му јамче бијезбједно извлачење њихових бојовника из Команде града и Дома Југосло-венске народне армије, у самом центру Сарајева, на четничку оку-
пирану територију. И босанска влада и команда Унпрофора мо-рали су пристати на уцјену да зло не би било веће, јер српске уби-
це не би презале да убију пријесједника Изетбеговића и његову не-
дужну кћи.

И сав скрхан тортуром четника, Алија Изетбеговић, са висо-
ким официром Унпрофора и својом кћери Алмом влачи се у првим оклопним колима Унпрофора на челу колоне која се примиче Врба-
њи-мосту. Иза њега је Милошевићев генерал Кукањац, са офици-
ром Унпрофора поред себе, у оклопном транспортеру Југословен-ске народне армије. Испред су специјалци Унпрофора, а иза тенк-
исти и српски бандити са оружјем на готовс. Иза њих се отегла
колона моторних возила југословенских бојовника, санитетска
па интедантска возила и, на зачељу, топови и друга артиљериј-
ска оруђа. Сада ће се раздијелити код Врбање-моста. Алијино во-
зило скреће десно преко Врбања-моста ка Марин-двору, а Кукањ-
чево продужава право ка Грбавици коју држе четници. Гледи, гле-
ди! Нешто се догађа! Снажна експлозија! Камиони с генераловним
бојовницима горе! Лете у небо! Кркљанац! Ланчани судар?! Подме-
тнут експлозив?! Шта ли?! Ево, ево… Јављају ми да су експозивну
направу активирале паравојне јединице Сарајева које нико не кон-
тролише… Босански караказан је прокључао! Босна је ово болан! Непредвидљива и подмукла. Нико у њој није сигуран! На почетку овог стољећа српски бандити су овдје усмртили аустроугарског престолонаследника и започели Први свјетски рат, а сада, на ње-
говом крају, усмрћени су праунуци тих српских бандита да не би започели трећи светски рат. Браво Сарајево! Браво нови Валте-
ри! Валтер брани Сарајево! Разнети су југословенски младићи којима Милошевић манипулише, а његови генерали бездушно их
жртвују диљем бивше версајске Југославије. Данас је разнета ко-
начно и она! Нема више версајске Југославије. Неће више бити ни
четничког музеја Гаврила Принципа у Сарајеву, ни обале четнич-
ког војводе Путника. Успостављене су нове државе Уједињених нација: Независна Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Ма-
кедонија. Распашће се и окупаторска, фашистичка, четничка
творевина Србија и Црна Гора. Надају се да ће васпоставити по-
ново комунистичку југословенску наказу! Ово Свевишњи баца ана-
тему на њих. Браво сарајевска момчади! Наши нови Валтери!

Саопштење Команде Унпрофора за Босну и Херцеговину

У четвртак, 3. марта 1993. године у 8 сати увече, војне снаге само-
проглашене Републике Српске зарбиле су предсједника Предсјед-
ништва Босне и Херцеговине Алију Изетбеговића, на сарајевском аеродрому. Предсједник Изетбеговић враћао се с Конференције исламских земаља у Ријаду. Са њим је била и његова кћерка Алма, ко-
ја није пристала да напусти оца. Одведени су у српску касарну у
Лукавици. Команда мировних снага Уједињених нација за Босну и
Херцеговину одмах је посредовала код српских власти да се пред-сједник Изедбегобић што пре ослободи. Јутрос је наша делегација посетила председника Изетбеговића и његову кћерку. Према њи-ховом саопштењу, у касарни Лукавица са њима се коректно поступа. Наша делегација постигла је споразум с представницима српске војске да се председник Изетбеговић ослободи из заточења у касарни Лукавица, а да Влада Босне и Херцеговине гарантује ге-
нералу Кукањцу и његовим војницима да се безбједно извуку из Команде града и Дома Југословенске народне армије којима муслиманске снаге већ пуну годину дана не дозвољавају да напусте Сарајево, у коме их је рат затекао.

Договорени план данас је успешно реализован, иако су муслиманске паравојне уличне банде, које не контролише армија Босне
и Херцеговине, покушале да спрече извлачење војника Југословен-ске армије. Наиме, те банде су извршиле диверзантску акцију на колону која се кретала према Грбавици коју контролишу српске снаге. Том приликом, настрадали су војници Југоловенске народне армије у два моторна возила у средини колоне на које је извршена диверзија.

Команда Унпрофора жали због још једне трагичне колатерал-не штете која се догодила током, иначе успеше акције ослобађања председника Изетбеговића и извлачења јединице Југословенске на-
родне армије из Сарајева.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ]

Слични текстови


Комнен Бећировић
Сновиђење

Владимир Конечни
Атиф

Ранко Павловић
Карењина и Вронски у задимљеној крчми

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026