Матеја Матејић

Предраг Петровић

Јер док Бога хулим – снова веру будим,
Када у кал тонем о лепоме снивам,
Тек у срамном блуду за невиним жудим,
Што се више прљам све чистији бивам.

Цела ова строфа се састоји од оксимерона. Запазио сам да га Пре-
драг користи и у неким другим песмама.
Напоменуо сам да је је највећи број Предргових песама писан
у дванаестерцу. Одступања је било. Тако је песма “Утопљени сно-
ви” написана у осмерцу. Песма описује пејзаж и утицање чистог
потока у мутну и прљаву реку. Рекао бих да, иако је очевидно пеј-
заж предмет песме, губљење чистог потока у прљавој реци је
Предраг употребио и као симболику.
“Опроштајна песма” је посвећена Предаговом колеги песни-
ку Вукадину Кецану. Кецан је све своје песме писао у слободном
стиху.  И не само песме, него и његова поема “А када долази сутра?”
је писана у слободном стиху.  Онај ко зна Кецанове песме и поему
може лако видети да је “Опроштајна песма” верна копија Кецано-
вог поетског стила:

Опроштај  овај од тебе,
Дрхтавом руком пишем
са пером
умоченим
у мастило срца
што задње збогом
са куцајем сваким бије…
и безгласно грца.
А суза за сузом
низ образ се лије..
Нека их…
нећу да их бришем.

Нека врста експериментсања песничком формом присутна је и у
песми “Ђердан прошлости”. Тема песме је сећање на прошлост и
ослобађање од сећања. Строфе се састоје од првог стиха у двана-
естерцу, следећа два у шестерцу и последњег опет у дванаестерцу.
Наводим само једну строфу да бих показао и форму и поенту
песме том строфом:

Зато кидам ниску, да се распе цела,
Дани да се оспу,
У заборав проспу,
А на нову нижем прегнућа и дела.

Песма “Мртви снови”, је пример изванредно успеле употребе по-
етике епских песама. Писана је десетерцем, каквим су написане
епске народне песме, само је присутна римаи песма је подељена
у строфе са различитим бројем стихова.  И садржај је епски,  а не
лирски.
У првом делу песме се описује тмуран и злослутан пејзаж у
коме “Време стоји у злослутној ћутњи, Из даљине тешки топот
тутњи”. У другом делу зора затиче на бојном пољу витеза, који је
у првом делу поменут у стиховима: “Мрки витез на друм вранца
сврну, Обоје их зној и пена купа”. Друга строфа другог дела песме
садржи опис битке која се ту одиграла. Затим песма наставља:

У предаху крвавога боја
Два му гласа к’о два црна врана
Долетеше из далеких страна:
“Умрла је заручница твоја”

Трећи део песме почиње стиховима:

Ноћ је пала пролећна и мека…
А у њему сурова је зима…
Крик ужаса к’о грмљава нека
Ноћ распара… Крик за мртвим снима…

Песма се завршава мрачним описом природе, а последња два сти-
ха песме гласе :

Стало време  у злослутној ћутњи,
У даљини тешки топот тутњи.

Има Предраг и песме у којима излива разочарење и протест про-
тив неправде нанесене Србима. Једна од тих песама је “Друго пи-
смо Западу”.
Предраг изражава незадовољство и због неких друштевених
појава које показују распрострањеност разврата. Таква је песма
“Са забаве”. Навешћу само две строфе те песме – једну, у којој је по-
четак описа раскалашног друштва, и последњу, у којој се Предраг
дистанцира од таквог друштва:

Оргијање бесно… И музика страсна…
Испарење пића, ознојених тела…
Облаци од димаи кристално јасна
Звека чаша. Лица зажарена, врела.

……………………………………………
……………………………………………
Ја стојим по страни. Изможден и бедан.
Место смешка грчим искривљена уста.
Испод бледог чела, поглед мутан, ледан,
А душа ми празна и очајно пуста.

И песма “Многаја љета” одудара формом од песама карактеристи-
чних за Предрага. Стихови су кратки, сваки од њих садржи по три
стопе (шест слогова). Састоји се од три строфе, од којих једна има
21 стих, друга 15, а трећа 11.  Римовање је одсутно. То је, колико ми
је познато, једина Предрагова песма писана слободним стихом.
Многољетствије је упућено српским мајкама и мајци отаџбини.
После ове литерарне анализе, да наставим са Предраговом би-
ографијом. На почетку сам напоменуо да је Предраг умро приро-
дном, али не и лаком смрћу. Сада ћу то да објасним.
У току нашег електронског дописивања и телефонских разго-
вора, Предраг ми је рекао да има велике тешкоће са дисањем. Тада
сам сазнао да су му, као последица туберкулозе, плућа знатно за-
кречена, што је узрок тешкоћа са дисањем. Дошло је до тога да
је морао имати и дању и ноћу маску за кисеоник. Стање се про-
гресивно погоршавало. Колико је било тешко борити се са недо-
статком ваздуха пустићу да сам Предраг каже кроз последње две
електронске поруке које сам од њега примио неколико дана пред
његову смрт. У претпоследњој поруци ми шаље последњу напи-
сану песму. У последњој поруци  ми пише о својим предсмртним
мукама. Из те поруке се може такође видети колико му је одана
била и колико га је пазила његова супруга Ајда.
У претпоследњој поруци, послатој  половином марта 2010.
године Предраг ми јавља:
Драги Матеја, молим те опрости ми што сам те увалио у пи-
сање о предмету о којем ти није било по вољи да пишеш. Наравно,
да сам то унапред знао не бих ти затражио обавештења о раско-
лу. Осећам се још кривљим зато што је мој једини разлог била пука
знатижељност и што сад схватам да нисам требао да тражим
од тебе да се ископава оно што је већ деценијама затрпано.
Хвала ти на обавештењима о избору Патријарха, само опет
морам да ти се обратим да ми кажеш шта ти знаш о њему и
шта мислиш да је био пресудан фактор за његов избор (једног од
тројице пре жреба). Оно мало колико ја знам – ако је то тачно –  је
да је он наклоњен Западу и Ватикану и да је одиграо значајну улогу
у измирењу расколника са Матицом Црквом.
А сада о  нечему  што ће те вероватно изненадити као што
је и мене.
Кад сам синоћ отишао у кревет никако да заспим, што ми се
врло ретко дешава. Узалуд сам се превртао са једне на другу страну,
али главу нисам могао да испразним од навирујућих стихова не-
постојеће песме чије обрисе нисам могао ни да назрем. Немам пој-
ма како и одакле је то наишло, али нисам могао да се умирим док
то нисам ставио на хартију. Теби шаљем песму у сировој форми,
баш онако како је изашла из моје главе (боље рећи срца) пре него
што сам урадио и занатски (версификаторско дотеривање и гла-
чање) део посла на њој, што вероватно нећу ни учинити, јер не-
мам намеру да је нигде и ником другом шаљем. Ако си сачувао оних
неколико песама, написаних после изласка Корала  које сам ти за-
себно послао, прикључи и ову, тако да имаш мој цео поетски опус
(бедних размера).

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ]

Слични текстови


Ристо Кременовић
У завичају

Бора Карапанџић
Биографија Предрага Петровића

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026