Слава у Бјеловцу

– Чауш, молим те скрати! Шта је са Тајом?
– И тако апотекар наш утече из Фоче, тамобош, рођацима на
славу. Знамо ми да Власи не одлазе из куће кад је и њима слава.
Можда је он хтио само да склони Тају. И Ристо је у Фочи био
неки ћетнићки командант. Ћитаво Горње Поље узели ћетници.
Одувуд ови наши фоћански и ови што су шљегли из Црне Горе, а
отуд гаћански ћетници и пробили утврђење зелених беретки на
Сутјесци. Пробили Гаћани Ћемерно и пало Ћурево. Припомогли
и вишеградски Срби, Романијци и Ћајнићани. Сад Карађићеви
држе све од Вишеграда до Требиња. Само се наше балије утврдиле
у Горажду. Никакве им утврде не би помогле да им није прискоћио
у помоћ овај америћки “Умпрофор”. И Горажде би ћетници узели
да смију од Ната и Америке. Ови Амери из Њујорка прогласи-
ли Горажде заштићеном зоном. Зорт и ћетницима. Не смију на
Амере и Европу.
– Аман, Чаушу, причај ми шта је са Тајом! Је ли жива?
– Ћекај, болан, шта си навалио. Кажем ти слави се слава тог ва-
шег поморца Николе у Бјеловцу. Кажу ћитаво село славило ту сла-
ву. Није шала, сјатили се Мезезије са свију страна. Дошли из Мета-
љке, Чајнича и Рудог и ови ћетници са Дурмитора и Пиве, што нас
лемезе. Сви њиови ђилкани били су у Карађићевом Романијском
и Херцеговаћком корпусу. Прискоћили да помогну свом Радова-
ну. Сјаргали и Голубовићи са Романије. И они су пореклом од
Мезезија. Дошо Ристо са несрећном Тајом из Фоће. Ћитав Бјело-
вац слави тог свеца помораца. Истурили страже само на главне
правце. Ал’ оће и стража за Славу да попије. Још лане су Срби про-
тјерали све Муслимане из Зворника, Братунца, Милића и Хан-
Пијеска па су рахат учинили.
У кући Тривуна, код ког су у гостима били наши несрећни
Фоћаци, Таја и отац јој Ристо, устали у Славу Божију, како ви
кажете. Прекрстили се па ломе погаћу. Знам ти ја то, и мене је
Ристо позиво на његову Славу док смо били у Титовом брат-
ству и јединству. Таман отац и син ћитају “Оће наш”, кад бануше
војници са ознакама Херцеговачког корпуса.
- Помоз Бог, браћо Срби!
Затећени и домаћини и гости толиком војском па једва одго-
ворише:
– Бог вам помого браћо. Добродошли.
– Срећна ти слава, домаћине!
– Хвала браћо Херцеговци. И вазда вам Бог и наш Свети Ни-
кола помогали.
Осмјелише се и гости и домаћин па хвале Херцеговце:
– Данас су Херцеговци најбољи Срби!
Нуди их домаћин да сједну, али нема мјеста за све. Они не
одлажу оружје. Размиљеше се са свију страна софре. Домаћин се
збунио па више просипа око чаша него што сипа у њих.
– Оћете, брате, бар по једну ракју! Ђе то има доћи на Славу, а не
попити ракију? – подиже флашу домаћин.