Слава у Бјеловцу

– Нијесте Турци да не пијете уз Рамазан – искезио се бркајлија
из Чајнича.
Неки прегуљени Ћелик из сусједних Урковића био им коман-
дир. Онај што им ћестита славу. Не издржа више па просикта:
– Без буке! Један по један! У Штаб са нама!
– Ууу! Браћо Херцеговци, шта вам је? Зар иза крсне славе да
нас дижете?
Гости се нашли у ћуду.
– Устај! – сикће прегуљени.
Сваком упрта цијев у потиљак. Сила бога не моли. Поустајаше
и кренше за Прегуљеним. Сваки испред цијеви свог хапсађије.
Сатјераше их у поток Глоговац све до ушћа у Крижевицу. Вододе-
ринама пристижу и из других кућа са обе стране потока. Пресву-
чени орићевци упали су тако у сваку бјеловачку кућу. На исти
начин су све полупијане ћетнићке страже преварили. И поклали,
безбели. На саставцима ћека их раскораћени делија Орић, сребре-
нићки заповједник. Поред њега још један дугајлија и постављена
три митраљеза, с нишанђијама и помоћницима. Постројава их уз
врзине, у круг.
– Сретна вам слава комшије! Јесте ли омастили ћетнићке бра-
дурине? Моје нишанђије ће вас посљедњи пут ође прекрстити за
вашег светог Николу!
Иако припити, испрепадани, Бјеловци су препознали своје ком-
шије, избјегле у Сребреницу, још једну заштићену зону европскку
и америчку уз Дрину. Нису се ни они прикривали, већ окрилати-
ли, па кундаће ли кундаће.
Над женама су и гаће дријешили. Ту одма у жбуњу. Један по
један. Али су се и они Орића прибојавали.
– Бјелавац за Бљечево! Пали по влашкој жгадији! – рикну Орић.
Нијесу поштедјели ни дијете у бешици. Остало је 109 лешева
на Саставцима. Недокланих 78 по кућама, сокацима и на раскр-
сницама села.
– И Тају? – зајауках.
– Таја је, са родицом Тривунушом, била изашла више куће, иза
главице, на извор да захвате фришке воде за загријане госте. Ви-
ше да се цуре насамо испичају. Кад су ћуле пуцње из потока, пот-
рћале су кући. Кад тамо никог. Оне у јаругу према пуцњима. У
једној јарузи их пресретну тројица и ураде што ураде. Свуку их
на Саставке. Ту их препозна Тајин колега са факултета, комшија
њене родице, онај дугајлија Вебија уз Орића:
– Ево нам Тривунуша – профукњача! Сад ћете видјети свог
Бога и Светог Николу кад вам сјаргамо наше осунећене свеце, с
ореолом – церекао се дугајлија и сашаптава с Орићем.
Орић нареди да их воде натраг у кућу да се пресвуку и да их
не дирају. По завршеном масакрирању Бјеловчана и њихових гос-
тију цио Орићев штаб попе се у кућу Тривуна, гдје су одвели дје-
војке. Орић и Вебија зграбише Тају и поведоше у гостинску собу, а
Прегуљени и још један Тривунушу повалише у њеној соби, гдје су