Винавер о матерњој мелодији и “Међулушком благу”

Увод у оглед је расправа о односу надахнућа и вештине у ства-
рању уметничког дела. Упркос онима који инспирацију сматрају
важнијом од технике, Винавер истиче, на разним примерима, од
јапанског сликара Хокусаиа, преко цртача карикатура, до франц-
уског мајстора Енгра, велики значај који има овладавање вешти-
ном. Без вештине, таленат се не може пројавити.
Сама, пак, техника је више метода тражења израза него рецеп-
тура. “Граматика” и “рецепти” су “статичка” техника; динамичка
техника подразумева спремност на експериментисање и потрагу
за истинитијим изразом. По Бергсону (кога Винавер зове “наш
велики учитељ”), уметник има неку врсту “негативне интуиције”:
он одбацује све што не одговара његовом изразу, да би коначно
нашао истинит и потпун израз. Стравински је, вели Винавер, за
клавиром радио тако: комбиновао и одбацивао, док не дође до же-
љеног. Права, просветљујућа инспирација ретка је чак и код ге-
нија – и они се углавном служе “динамичком техником”, методом
проба и покушаја.
Затим, по свом обичају, Винавер креће у обрачун с раном срп-
ском модерном, која је непрестано причала о надахнућу, а служи-
ла се баналном статичком техником. После Војислава Илића, ко-
ји је слутио колебања будућег песништва, српски песници су по-
стали “силабисте”, бројећи слогове у стиху и, “у духовној лености”,
сводећи песничко стварање на “најпростије шаблоне”, на обично
ређање слогова.
Подсећајући на чињеницу да је у француском језику, захва-љу-
јући латинском, граматика победила и одстранила све што јој
се није потчинило (ту се позвао на истраживање философа Лео-
нарда Олског и његову студију “Духовна и језична структура
у ново – латинском свету”), Винавер истиче да је француски језик
пружио отпор граматици управо кроз мелодијску линију фран-
цуског језика, чија је нова димензија и “у музици, у складу и по-
ретку акцента, у компликованој, али прегледној мелодији, која
данас исказује француску стихију” Отпор живог језика грама-
тици Винавер је нашао у акцентологији – поред уобичајеног, ек-
спираторног нагласка, у француском су се појавили и логички и
емоционални нагласак, “бранећи душу од кристализовања”.
У свим језицима је битна борба између мелодије и граматике,
при чему је мелодија понекад “генијалнија” од граматике. Мело-
дија може да се бори и против саме себе, и да та борба буде ства-
ралачки плодна:
Хорације је “унео грчке ритмове у латински језик” и то насиље
је било градилачко. Продором у срж језика, песник може да изви-
топери матерњу мелодију, па да се у њу врати са новим подвизима.