Фалсификати оригинала

ту. Проблем је у једном опште-балканском ставу који је најизра-
женији у Београду. Са београдске тачке гледишта, сви они који не
живе у Београду су или простаци (остатак Србије), националисти
и србомрсци (остатак Балкана) или издајице/дезертери (они што
су отишли у велики шарени свет). За Босну се може исто рећи, са-
мо треба заменити Београд Сарајевом. Још ако сте Србин у Босни
или Бошњак у Србији, тек онда сте свакакви. Ја сам се родио на
планини у Санџаку и првих тридесет година мог живота сам у-
трошио безуспешно покушавајући да докажем, у Новом Пазару
и Београду да и са планине долазе људи. Онда сам се спаковао и
отишао у печалбу. Верујте да сам свугде био боље примљен него у
домовини. Ша ће ми онда таква домовина?

Економски Емигрант, 08/12/2011, 10:54
“Песникиња” се буни што Политика објављује неку наводну онлајн-
кампању против ње. … А што је она покренула “кампању” про-
тиве емиграције, о којој, како се видело, углавном нагађа и пише
како јој се свиђа, то ником ништа. Најбоље би било да није уопште
ништа писала о нама. Било би занимљиво видети колико би она
била “песникиња” да је на Западу. Лепо јој је одговорио онај комен-
татор са потписом Пх. Д.

Душан Гавриловић, 08/12/2011, 11:13
Госпођо Лазић, ја сам један он оних што сам послао коментар по-
водом вашег чланка (захваљујем Политици за објаву). Боље би
вам било да ћутите него ли сада исправљате “криву Дрину”. Имате
своја запажања, написали сте их и останите при томе. Да ли бисте
исправљали себе да је чланак био хваљен од свих? И молим вас,
“Бог” се пише великим почетним словом. Молим Политику да на-
стави са писањем посвећеном нама Емигрантима. Једине новине
да то чине. Свест народа у Матици о нама емигрантима је скроз
погрешна.

Дански Србин, 08/12/2011, 12:39
Ако, не дај Боже, упаднете у живо блато, мирујте – иначе ће сва-
ки покушај вађења кретањем, изазвати даље тоњење. Мајка коц-
кара није грдила зато што се коцкао, већ зато што се вадио. Ви це-
њеном публикуму нисте ништа објаснили, нити доказали. Боље
Вам је било да сте “дрвље и камење” бачено на Ваш напис узели
као опомену за нека будућа писања. И на крају бих Вас замолио,
да ми објасните значење речи УЧИТАВАТИ СЕ, коју поред Вас
користи и коментаторка Розалија. Дуго живим вани, па нисам у
току неких језичких новина.

Оригинал фалсификата Цветак зановетак с погледом на петак,
08/12/2011, 14:26
“За ову јавну прилику та се персона преоблачи у тогу професора –
наше културе и језика на катедри за оријенталистику (!) у Па-
ризу, навлачи кринку хуманисте, либерала, следбеника просве-
титељских идеја и космополите, пропуштајући да свом профилу
дода и своја песничка (не)достигнућа.”… Гђо Лазић, не мислимо
сви као уважени Чарлс Симић да сте ви највећа српска песникиња.
Извините, и ако сам “обдарен песничким (не)достигнућима” пре-
шао сам вас давно, и сем у затвореним медијима Србије, свуда ме
има више…

Турмалин Берил
Хвала аутору текста што ме подсјетио на ону причу о врапцу који
се спасио смрзавања у крављој балези. Како оно каже, “кад си у
г…, не цвркући.”

Божана Станић, 08/12/2011, 17:56
Ма немојте госпођо Лазић, довољно је само прочитати наслов ако
је човек имало писмен. И да чланак нисам наставила читати знала
бих тачно да су оцене о нама који смо отишли из земље, најблаже
речено, неповољне. А зар мислите да је нас толико погрешно раз-
умело ваш чланак? Сем ако, себи за утеху, не одустајете од свог
става да смо полуписмени, а гневни.

Ђ. Коњиковић, 08/12/2011, 18:06
Драга госпођо Лазић, како сте могли да НЕШТО ТАКО РУЖНО
напишете о уваженом и у Паризу цењеном професору Борису
Лазићу – вашем презимењаку?

М П, 08/12/2011, 19:07
Да ли постоји начин да се изгради мост између различитих миш-
љења уместо само празне критике јер је неко рекао нешто што Вам
се не свиђа; дозволите да се људи не слажу са вама; емиграцију не
чине само велика имена, најчешће су то мала имена, обични људи
са разним животним судбинама; да сам са Политиком, питала
бих се како да у ова некако мучна времена читаоцима подигнем
морал, улијем наду, инспиришем, да им кажем нешто што ће
бити лепо, а не да инсистирам на негативном; зашто их делити на
оне који су у матици и оне који су у расејању, те поделе ником не
помажу, напротив.

Божана Станић, 08/12/2011, 19:34
Да, проф. Борис Лазић заиста постоји и било би јако лепо да је то
испитала и госпођа Лазић пре него што га је “дијагностицирала”.
Не могу да верујем да се госпођа Лазић тако брзо осетила про-
гоњеном (“мој ревносни-читалац ухода”) и гневном. После овог
чланка било би најупутније да примени Емигрантику из ових
новина, а за утеху, моћи ће још увек да једе буреке и мамину
сарму. Ко зна можда ће јој једног дана ово све послужити и за до-
бру биографију.