Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома (1941–1945)

(Предавање одржано на српском језику у Торонту и Ватерлоу по-
четком маја 2012, у организацији часописа “Људи говоре” из То-
ронта и Косовског завета из Милтона)

Господине председавајући, часни оци, даме и господо, сестре и
браћо, драги пријатељи!
Велики број особа, преживеле жртве, сведоци, научници, по-
литичари, свештеници и многи људи добре воље, говорили су
и писали о геноциду који су починили римокатоличка црква и
Хрвати, против Срба, Јевреја и Рома у току Другог светског рата,
тако да је о томе веома тешко рећи нешто сасвим ново.
Према налазу Међународне комисије за истину о Јасеновцу
у јасеновачком систему концентрационих логора за истребљење
Срба, Јевреја и Рома, Хрвати су убили више од 700.000 Срба, 80.000
Рома и 23.000 Јевреја. У тај број урачунато је и више од 110.000
мале деце. Има ли од ових чињеница бољег описа зверстава која
су починили Хрвати и њихови римокатолички свештеници и
часне сестре? Може ли се пружити боље објашњење ових злочи-
на против хуманости. Целокупно српско, јеврејско и ромско ста-
новништво у Независној држави Хрватској претрпело је геноцид
и истребљење. Римокатолички свештеници, часне сестре, а наро-
чито Фрањевачки ред утицали су у припреми Хрвата да мрзе и
обуци да истребе све оне који нису били римокатолици. Ја данас
говорим као судски медицински стручњак који је ископавао
масовне гробнице жртава у Јасеновцу и у Доњој Градини још
1964. године. Лекар сам по професији, али сам такође и обичан
човек, један од оних који је претрпео зверства Хрвата, Муслима-
на и Немаца у току Другог светског рата. Већ више од пола века,
још од почетка моје професионалне каријере, а нарочито после
ископавања масовних гробница у Јасеновцу и на Доњој Градини
1964. године, покушавам да саопштим свету истину о неверо-
ватно свирепом клању недужних жртава и о језивим размерама
Хрватског и Муслиманског геноцида. Губитак преко 700.000 Срба,
80.000 Рома и 23.000 Јевреја, хладнокрвно убијање 110.000 мале
деце, младих особа, старих, немоћних, обичних људи, само зато
што су били, по римокатоличком схватању, и по схватању Хрвата,
погрешне вере, погрешне етничке припадности, припадности
погрешном народу. Комунистичке власти, које су сарађивале са
хрватским усташким покретом, покушавале су да ме ућуткају и
да спрече да се сазна истина о злочинима римокатолика и Хрвата,
да о томе нико у Југославији не сазна, а све то у име политике
“братства и јединства”, као и мирне коегзистенције жртава терора
и убијања и њихових мућитеља и убица. Извештај комисије суд-
ских антрополога који су ископавали масовне гробнице у Јасе-
новцу и на Доњој Градини, који је поднет властима још 1964. го-
дине, држан је у тајности дуже од пола века. Само један део тог
извештаја објављен је тек 1992. године. Чак и данас, после такозва-
них демократских промена у земљама Балкана, после уништења
и расцепљења Југославије, ништа се није променило. Сада има
много нових масовних гробница невиних људи убијених у току
криминалне агресије САД и земаља НАТО-а, и људе далеко више
погађају ти нови гробови, него они у којима су сахрањене жртве
у Јасеновцу и на Доњој Градини. Чини ми се да се становништво у
бивсој Југославији налази у стању шока, након што су преживели
све те нове злочине САД, НАТО-а и Европске уније, који су се
умешали у грађански рат у Југославији.
Римокатолички и Хрватски злочинци, који су планирали,
организовали и спровели злочине против хуманости и геноцид
против Срба, Јевреја и Рома у јасеновачком систему хрватских
концентрациоих логора за мучење и истребљење, као и садашњи
следбенцици тих злочинаца, стално покушавају да смање број
истребљених жртава, мислећи својим злочиначким мозгом, да је
мањи злочин уколико је убијено 70.000 наместо 700.000 жртава.
А злочин је исти ако је убијено само једно једино нерођено дете,
ишчупано из утробе мајке. Међународна комисија за истину о
Јасеновцу, 2008. године, закључила је да је број жртава побијених
у јасеновачком логору следећи: преко 700.000 Срба, 80.000 Рома
и 23.000 Јевреја, међу којима је према закључку комисије из 2010.
године било 110.000 деце, испод 14 година старости. Масовне
гробнице се налазе још увек на истом месту. Остаци скелета
жртава налазе се само 120 сантиметара испод површине земље.
Ко год жели може увек извршити поновно бројање костију. Али,
нико није у стању да поброји жртве бачене у реку Саву, нити оне
спаљене у Пацилијевој пећи, нити оне скуване да би се од њих
правио сапун…
Чини ми се да данас има мноого оних, а било је доста таквих
и у прошлости, који се боје да сазнају истину, јер би та истина
могла да избаци на видело њихове себичне и злочиначке намере
и дела, њихове лажи, њихове грехове, њихову мржњу и страхове.
Неки од њих, бар наизглед, подржавају истраживања на Доњој
Градини и у Јасеновцу, али су многе препреке постављене на путу
истине. Они чине све што могу да спрече нова истраживања, јер
желе да остану у добрим односима са садашњом владом Хрват-
ске. У исто време Хрватска и даље спроводи политику геноцида
према Србима, која се нимало не разликује од онога што се зби-
вало у Другом светском рату. Оваква политика Хрватске довела
је до исељавања милион Срба у току протеклог грађанског рата.
Морали су да побегну из Хрватске да би спасли голи живот, оста-