Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома (1941–1945)

ме умиљате очи”. На четвртој Међународној конференцији о
Јасеновцу, госпођа Зорка Делић-Скиба показала је аудиторијуму
ожиљак на врату.
Недавно се појавио известан број жртава којима су Хрвати од-
секли три прста десне руке да не би могли да се крсте на право-
славни начин. Показали су своје осакаћене руке.
Егон Бергер, у свом сведочењу “За будуће генерације да се
сећају”, написао је следеће: “У току лета, 1942. године, сваки дан,
људи, жене и деца, превожени су у Градину, да би били побијени.
Тада је 45.000 Рома изгубило живот. У току 1942. године, више
стотина хиљада невиних људи побијено је у Градини… Српска,
јеврејска и ромска деца довођена су из 1107 места да би била
убијена у Јасеновцу.”
У својој књизи “Искорењено породично стабло Данонових”,
Цадик Данон, који је лично био сведок мучења и клања жена и
деце, написао је: “Отимали су децу од мајки на најгрубљи могући
начин. Вриска деце и мајки била је ужасна... Децу су доводили до
ивице масовне гробнице. Убица би хватао једно по једно дете и
разбијао му главу чекићем, а затим бацао тело у раку”. Све то је он
(Данон), заједно с другим заточеницима посматрао с растојања
од око 30 метара.
У књизи “Највећи злочини данашњице”, др Драгослав Сти-
јаковић, на више од 500 страница описује злочине Хрвата и Му-
слимана, наводећи имена мучитеља, убица, силеџија, као и име-
на жртава и места где су жртве сахрањене. Најужаснији је опис
клања трудних жена, из чијих су утроба вађена нерођена деца,
која су такође клана. Исто тако ужани су и описи силовања де-
војчица, ученица из школа и младих жена. Све те злочине су чи-
нили обични људи Хрвати и Муслимани.
Радомир Булатовић, у књизи “Концентрациони логор Јасено-
вац” даје јасну слику клања деце старе од шест месеци до шест
година, коју би секли напола, у Враногорску 30. августа, 1941.
године. Он је такође био сведок када су 1941. године покупили 700
јеврејске деце из Осјека и послали их за Аушвиц. Клање деце у
Сиску вршено је од 3. августа 1942. године и трајало је до 8. јануара
1943. године.
Књига “Независна држава Хрватска” Васе Казимировића, на-
води известан број коментара у извештајима немачких официра.
На пример, капетан Глез фон Хорстено, 14. јуна 1941 год написао
је: “На животињски начин они су убијали чак и новорођену децу...
Многа деца и жене лежали су на голом камењу… Скелети… Ко-
мандант логора био је свирепа животиња… Силовали су жене,
мучили их и убијали на крају.”
Ј. Вуст (J.Wue scht), у својој књизи Jugoslavien und das dritte reich,
написао је да су Хрвати убили 11.194 деце испод 14 година старо-
сти у подручју Козаре… у Шушњару су Хрвати затворили у једну
колибу двадесеторо деце и живе их спалили. 14 септембра 1941.
и 4. августа 1941. године, Хрвати су силовали девојчице, терајући
њихове мајке да то гледају…”
Пишући о злочинима Хрвата, Душан Бабић је описао да је
пети логор у Јасеновцу служио за истребљење мале деце, и у њему
су деца била подељена на четри групе. У првој групи су била но-
ворођена деца до једне године старости, у другој групи су се на-
лазила деца од једне до четри године, у трећој групи била су деца
старија од четри године, а у четвртој она оболела и изнемогла. Про-
цењено је да је више од 75.000 деце изгубило живот у том логору.
Недавно, хрватски писац Ђуро Затезало, објавио је веома зна-
чајну књигу. У њој је написао следеће: “Хрватска усташка држава,
све њене агенције, од организација усташа, политичких, војних и
полицијских органа до државне администрације, судских власти
и других органа, вршили су организовани геноцид. Србе и Јевреје
су доводили уз помоћ државне војске и полиције, као и органа
партије на власти да би били убијени.”
Заточење и уништавање људи у концентрационим логорима,
далеко пре него што је држава “легализовала” тај систем уништења,
25. новембра 1941. год. Људе, жене и децу, хватали су у њиховим до-
мовима, на пољима, на радним местима, у црквама, на сахранама,
по школама, на екскурзијама, па су их све мучили и убијали на
најзверскији могући начин, само зато сто су били друге вере или
народности. Истовремено су вође Комунистичке партије говори-
ле да “ти злочини вређају осећања хрватског народа и подстичу
мржњу између братског српског и хрватског народа…” Тако, на
пример, када су чланови Пропагандног оделења Комунистичке
партије у Карловцу написали чланак о масакрима Срба, изведе-
ни су пред партизански Преки суд, осуђени на смрт и погубљени
13. и 14. јула 1941. год. Значајну улогу у ширењу устаства и јачању
организације усташа имала је римокатоличка црква, а нарочито
“Католичка акција” као и организације “крсташа”… Загребачки над-
бискуп Алојзије Степинац, 28. априла 1941. године, разаслао је
циркулар у коме поздравља успостављање Независне државе
Хрватске, и то не само као син хрватског народа већ и као пред-
ставник римокатоличке цркве… “Хрватска мора да претставља
чист животни простор само за Хрвате. Србе и Јевреје треба ис-
требити јер су они највећи непријатељи хрватског народа, па за
њих нема места у Хрватској.”
Према америчким изворима, више од 1400 римокатоличких
свештеника и часних сестара лично је убијало, клало, тровало,
мучило и насилно покрштавало у католицизам Србе, Јевреје и
Роме. Др Милан Булајић, сада покојни, први координатор Међу-
народне комисије за истину о Јасеновцу прикупио је имена 1171
римокатиличког свештеника, који је лично убијао.
Уопште није могуће навести овде све оне злочинце који су
вршили убијања. Поменућу зато само неколико имена: фра Дра-
гутин Кукољ; фра Никола Масић; фра Јосип Бујановић тзв. поп
Јоле; фра Миховил Марбер; фра Стјепан Габрић; фра Крсто Је-
линић; фра Љубо Магас; фра Владимир Ступарић; фра Јосип