Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома (1941–1945)

Банић; фра Грга Старчевић, и још преко 1100 других католичких
свештеника.
Др Никола Николић, лекар, Хрват, и заточеник јасеновачког
логора, у својој књизи “Јасеновачки логор” описао је многе зло-
чине фрањевца Томислава или Вјекослава Филиповића или Мај-
сторовића, који је обучен у одежду католичког свештеника својом
руком клао малу децу. И фратар др Срећко Перић је, стојећи на
олтару своје цркве, говорио: “Хрвати, идите и покољите све Србе,
али прво убијте моју рођену сестру, која се удала за Србина. Када
завршите клање, вратите се у цркву и сви ће вам греси бити
опроштени”. Тога дана 20. августа 1941 год. више од 5000 Срба је
изгубило живот. Фратар Петар Берковић, у свештеничкој одежди,
убијао је Србе револвером. У писму које је послао једном мини-
стру у влади Хрватске, које је нађено после свршетка рата, описао
је детаљно злочине које је извршио.
Италијанске новине “Ил Темпо”, 1. маја 1941, објавиле су да је
фратар Симић дошао код италијанског генерала, команданта
дивизије Сисари, и рекао му да га је влада Хрватске овластила да
преузме грађанску управу. Рекао је да му је најважнији задатак да
побије све Србе, и то што брже. Такође је рекао да је добио иден-
тичан налог од Римокатоличке цркве из Рима.
Велики број римокатоличких свештеника, у сексуалном по-
гледу, био је перверзан. Уживали су да скидају жене голе, да их
гледају, да их муче, да их силују, а потом да их убијају. Неки од
њих су силовали чак и мале девојчице и ученице из школа, па
су их потом убијали. Силовали су жене и приморавали их да
посматрају силовање споствених ћерки. Ово је забележено 4. ав-
густа 1941. године.
Дане Ластавица, такође описује силовање девојчица, док су
њихове мајке морале то да гледају. За време саслушања на суду,
по свршетку рата, фратар Јозо Боровац признао је да је приморао
госпођу Стојанку Булат да држи своју тринаестогодишњу ћерку
Милеву, док ју је он силовао. Надаље, рекао је да су учитељицу,
госпођу Стану Арнаут, силовали њени ученици Хрвати. Фратар
Јозо Фелиновић је у своме дневнику записивао имена жзена које
су силоване, датуме када су силоване и имена Хрвата који су их
силовали.
Др Драгослав Стијаковић записао је да су животињске зло-
чине против Срба чинили обични људи Хрвати, сељаци, радни-
ци, занатлије, трговци, чиновници, интелектуалци итд, па чак
и њихова деца стара од осам до 10 година. У Госпићу су, према
писању овог аутора, најсвирепији били ученици учитељске школе.
Редовно су приморавали девојке да се скину наге тако да би свако
могао да их гледа. Потом су их хрватски војници силовали по
жељи. Наге девојке су примораване да служе хрватске војнике.
Силоване су чак и девојчице старе 10 до 15 година.Сва силовања су
вршена јавно, тако да је свако могао да их гледа. Дечаци су примо-
равани да силују мајке. Родитељи су приморавани да посматрају
силовање ћерки.
Није могуће изнети сва документа и све пописе злочина
обичних људи Хрвата и римокатоличких свештеника, али Међу-
народна комисија за истину о Јасеновцу чува сва та документа.
Наша је дужност да истражујемо, да проучавамо и да говоримо
истину да би спречили садашње генерације Хрвата да поново,
под утицајем римокатоличке цркве, мрзе све оне који не припа-
дају тој цркви.
Морам да признам да ми је јако тешко сто сам био примо-
ран да вам кажем све наведено. Мислим да бих надаље требао да
будем позитивно орјентисан. Међународна комисија за истину о
Јасеновцу инсистира да се обаве нова, систематска и мултидис-
циплинарна истраживања огромног броја масовних гробница у
Доњој Градини и Јасеновцу. Већину предмета и докумената који
су чувани у Музеју у Јасеновцу, Хрвати су уништили у току по-
следњег грађанског рата. Нови музеј, који је подигла Хрватска, не
говори ни о убицама ни о жртвама. То је лажни приказ хрватског
геноцида против Срба, Јевреја и Рома. Сви трагови јасеновачких
логора су уклоњени, па је цео простор сада једна празна пољана.
Треба подићи нови музеј у Доњој Градини, у коме би посетио-
ци могли да виде какоје јасеновачки логор изгледао. Изложба у
музеју треба да приказе истину и да привуче пажњу на страдања
Срба, Јевреја и Рома. Такође се мора инсистирати да Хрватска
дрзава исплати компензацију жртвама и њиховим наследницима.
Познато је да су Хрвати отимали од жртава све сто су оне поседо-
вале. Огромна количина златника, накита, златних зуба…, отета
од жртава послата је у Ватикан, да би се платило пребацивање
хрватских злочинаца у САД и земље Латинске Америке после
свршетка рата. Највећи део тога злата припадао је Јеврејима и
Ромима Удео Срба је био знатно мањи, али ипак значајан. Наша
је дужност да свакоме кажемо истину о злочинима геноцида који
су починили Хрвати.
Пета Међународна конференција о Јасеновцу, одржана про-
шле године, по први пут донела је Декларацију о геноциду Неза-
всне државе Хрватске против Срба, Јевреја и Рома у току Другог
светског рата. Декларација је написана на осам језика и већ је раз-
аслана у све делове света.
Познати филмски уметник и продуцент, господин Спасоје
Јовановић, управо снима полудокументарни филм и серију теле-
визијских емисија о Јасеновцу До сада је већ успео да сними све-
дочења великог броја жртава, која ће бити укључена у филм. По-
требно му је још 40.000 долара да заврши тај пројекат.
У Доњој Градини ће бити подигнута црква с великом криптом
за смештај остатака скелета који су избачени на површину гроб-
ница. Градња ће почети овог месеца. Познати архитекта из САД,
господин Отон Урбан, управо је завршио планове за изградњу
цркве. Он је православац, који је већ изградио низ цркава у
Србији и у САД.
Међународна комисија за истину о Јасеновцу, желела би да
окупи људе спремне да пруже помоћ Фонду “Др Милан Булајић”,
за истраживање геноцида, из Београда. Њима је потребна помоћ
за остваривање свих пројеката.

Најлепше вам захваљујем на стрпљењу и пажњи.

Проф др Србољуб Живановић, председник Међународне комисије
за истину о Јасеновцу и председник Фонда “Др Милан Булајић” за
истраживање геноцида, Београд.