О последњем Обреновићу – краљу Александру

О брачом раздору који је владао између краљевских супружни-
ка, краља Милана Обреновића и краљице Наталије, говорило се
и писало врло много, оптужујући сад једно сад друго због њина
сталног раздора. Ну прави и једини узрок свему томе нико није
погодио. Међутим ја сам био у приликама да о томе имам своја
личка сазнања која ће бити тачна.
Пре свега ваља знати да је краљица Наталија имала страхо-
вито тешке порођаје, тако да се ниједан њен порођај није могао
свршити без интервенције лекара и без гинеколошких операција,
услед чега се краљица Наталија више плашила порођаја него
саме смрти. А последица тога било је њено избегавање поло-
ног сношаја са њеним краљевским супругом. У којој је мери
био јак тај отпор краљичин, ја сам се могао обавештавати на
најизворнијим местима. Био сам те среће да сам уживао пот-
пуно благовољење двојице првих људи у Србији, а то су били
благопочивши митрополит Михаило и велики државник,
славни Ристић. Како сам код њих стајао, види се најбоље отуд
што ми пок. Митрополит беше поверио уређивање листа Мир
који је патронизовао, а пок. Ристић ме беше изабрао за уредника
партијских листова тадашње Либералне Странке Српска неза-
висност и Српска застава.
Као уредник ових листова ја сам морао имати што тачнија
обавештења о свему па и о питању брачног раздора између краља
и краљице. И једном приликом ми пок. Митрополит рече: “Ето,
видите, краљ Милан је био више пута код мене и плачући ме је
молио да одобрим његов развод са краљицом јер, рече да је он без
жене већ толико времена, пошто му његова супруга не допушта
приступ у брачну собу. Каже: ‘Пред вратима њене собе клечим и
плачући је молим да ме пусти, док се она само кикотала’”
У историји брачног спора краља Милана и краљице Наталије
и историји њених тешких порођаја крије се још један невероват-
но велика тајна.
Толико пута сам имао прилике да до миле воље посматрам
изглед личности “Краља Оца” и “Краља Сина” па да их сли-
кавам и разликавам. Често пута сам, као “Краљевски Посла-
ник” у Народној скупштини, био на ручковима и на вечерама у
двору. Било је прилика када сам на тим вечерама држао читава
предавања, а све на питања и потстрекавања једног и другог
краља.
А кад бих се кући својој вратио, никако ме није могла да
мимоиђе радозналост: Откуд то да “Краљ Син” – ама баш ни