Природно-физички оквир за настанак прве европске цивилизације

ју на снази. Јављају се нове специфичне миграције: ступање у вој-
ну или државну службу, прелазак у занатлије или трговце, на-
сељавање у градове, итд. Логчно је да такав процес не може бити
реализован стихијски и без уравнотежења са реалним потребама
и могућностима нове средине.
Историчари често сматрају глад мотивом за сеобе, при чему се,
по правилу, барата с утолико већим бројкама миграната, уколико
се описује догађај удаљенији у времену, односно уколико је мање
расположивих података о њему. При томе се, опет по правилу, не
разматра потреба за храном током таквих масовних премештања.
Такве сеобе становништва које је без хране, изводљиве су само
уз максималну солидарност локалног становништва у пределима
кроз која се пролази (а која су, најчешће, и сама погођена несташи-
цама, па нема велике могућности за пружање помоћи). Физички
речено, такви предели имају ограничену “пропустљивост” – они
не могу да издрже масовне сеобе. Такве ситуације су, најчешће,
доводиле до масовног помора несрећног становништва и његовог
смањивања на број који се може прехранити у расположивим ус-
ловима, или преселити на нова станишта – без отпора локалног
становништва.
Природно, глад стимулише да се појединци или групе упусте
у крађе и пљачкашке походе, а мета су богатији крајеви. Потен-
цијалне жртве напада предузимају мере да такве упаде спрече.
Степен изгладнелости је обрнуто пропорционалан војној спо-
собности, па сасвим изгладнеле хорде по правилу нису довољно
јаке у судару с државно организованом војском. Поред оружане
одбране, нападнути могу формирати и одбрамбене појасе. То су
градска утврђења или одбрамбене области са становништвом које
има државне привилегије и обавезу да се оружано супротстави
нападачима. Те одбрамбене обалсти су имали Срби у Аустрији –
Војна Крајина.
Историјски извори помињу пресељавања – организована или
подржавана од државних власти. У њима се по правилу ради о
насељавању земљорадничког (евентуално седелачког сточарског)
становништва у поједине крајеве, ради производње хране и од-
бране границе. Интензивније претварање земљорадника у рат-
нике или градско становништво, пре индустријализације није би-
ло интерес ниједне државне организације и није долазило до њега
без велике потребе. Периоди глади у појединим земљама, несум-
њиво, имају за последицу намеру становништва да насели неке
друге пределе. Ако то чини држава, она насељенике доводи у већу
зависност. Зато су сеобе увек стварале услове за асимилацију до-
сељеника. Понекад их је држава ради тога и организовала. И у си-
туацијама кад је требало проредити непослушно становништво.
Демографска експанзија сматра се јаким разлогом за миграци-
је, што је тачно. Ипак, у оваквом калкулисању, често се барата с
нереалним повећањем броја становника, а потом се, сличном
лакоћом, описују војни походи и сеобе. Наводно, они су последи-
ца таквих демографских експлозија. Међутим, и у тим случајвима
су војни походи и сеобе проблематични. Овај закључак постаје
јаснији ако се процес математички моделује. Промена броја ста-
новника на неком простору представља препознатљив проблем
моделовања брзине неког физичког процеса, хемијске реакције, или
промене броја биолошких јединки или честица у систему.
Демографске промене су сложен процес, узрокован разним
условима. Ти услови се, при моделовању, морају приказати одго-
варајућим параметрима модела. То су: услови за исхрану станов-
ништва; период плодности брачног пара, вероватноћа зачећа и
њено смањење током година и после сваког порођаја, пробле-
ми у трудноћи; конгениталне аномалије, смрт родитеља и деце
услед уобичајених болести, епидемија, ратова или несрећа; војни
походи с дужим одсуством мужева; ратне операције и угроженост
ратним претњама; морталитет породиља, новорођенчади и мале
деце; вишеженство обезбеђено отмицом жена у војним походима;
успешност или неуспешност у војним походима (подизање бла-
гостања опљачканим добрима, или његово смањење услед рат-
них губитака); религија, итд. Квантитативно утврђивање наве-
дених параметара тешко је и у савременим условима, а за давне
периоде је могуће само њихово оквирно процењивање. Ипак, са
упрошћенијим моделом и претпостављеним реалним оквирима
кретања параметара, може се доћи до корисних информација.
За квалитативну анализу довољан је линеаризовани модел –
с променом броја становништва у облику dN/dt = (ΣkI)N, где је
ki брзина промене броја становништва услед i-тог од наведених
ефекта, чије решење има облик N(t) = N0 exp(Σki/T)t, где је Т вре-
менска константа процеса (време генерације, нпр. 25 година).
Показује се да је просечан број преживеле и одрасле деце по брач-
ном пару током једне генерације за ширу популацију у некој об-
ласти испод четири, тј. да је практично немогуће да народ у току
100 година повећа свој број више од десет пута. Демографска
експанзија Шиптара на Косову и Метохији у XX веку физички
је нереална са гледишта овакве анализе и резултат је политичке
фабрикације (уз значајна пресељавања и вишеструко убрајање
Албанаца из разних области, у првом реду, из Албаније, која је
данас знатно испражњена).
Овакве резултате потврђује детаљнија квантитативна анали-
за на бази података о демографским променама у земљама све-
та последњих деценија. Подаци о демографском повећању у да-
нашњим земљама током последњих година6 и поређење с подаци-
ма из последњих деценија за исте земље 7, показују да је високи на-
талитет честа појава у сиромашном свету, али висока стопа мор-
талитета ограничава укупну стопу прираштаја, тако да годишњи
прираштај виши од три одсто не може да се достигне у веома си-
ромашним земљама и поред максималног наталитета. У давна
времена, многи од народа живели су у условима у којима данас
живе најсиромашнији народи (нпр. у подсахарској Африци). По-
менуте анализе, показују да су код таквих народа ретко када по-
стојали услови за прираштај становништва већи од три одсто го-
дишње, чак и у условима великог ангажовања државних структу-
ра и религије и јаке асимилације придошлог становништва.

Физичко-техничка неизводњивост
великих сеоба земљорадничких народа
Анализа приказана овде, заснована је на повезивању познатих
чињеница с реалним физичко-техничким подацима и њиховом
квантификовању. Искоришћени су познати подаци из војне ли-
тературе8 о снази теглеће стоке, потребној количини хране и воде
за људе и стоку, брзини кретања колоне у маршу, ширини Дунава,
рељефу, мочварама, количини потребног семена, итд. На основу
тих података, израчунате су потребне количине хране, алата и
семена, брзине кретања и временски интервали за поједине опе-
рације током сеобе, и упоређени су с реално могућим вредности-
ма. Анализа је урађена на примеру сеобе из предела “негде иза
Карпата”, при којој би се 100.000 до 300.000 земљорадника, са ком-
плетним породицама и свиме што их чини етничком групом и
организованом економском и политичком заједницом, преселило
на југ Хелмског полуострва – у области с медитеранском климом,
да би потом, на новом станишту, успоставило земљораднички
живот у складу са својим дотадашњим обичајима и уз велику
приврженост новој домовини.
Сеоба толико бројних народа уобичајенa je у историјским
књигама (нису ретке ни сеобе многољуднијих заједница), а досе-
љавање Срба 626. године, према спису О управљању царством
цара Константина VII Порфирогенитa, морало је да обухвати
осетно бројнију масу народа. Претпоставка о бројности од изу-
зетног је значаја, јер би само тако досељеници могли да имају до-
вољно снаге за запоседање новонасељених територија и опста-
нак на њима, уз велику мотивисаност да касније бране нова ста-
ништа. Заправо, сеоба Срба из ове анализе могла је да доведе до
трајног опстанка Срба на Балкану само ако је била комбинована
с много сеоба мањих група Срба током 2-3 века, односно, ако је
досељено становништво било неколико пута веће од овде анали-
зираног, с обзиром на то да је Балкан у то време био насељен са 2-3
милиона становника. То све само појачава закључке из ове ана-
лизе о неизводљивости тако великих сеоба и немогућности дис-
континуалних промена састава становништва, нарочито земљо-
радничког, које и даје карактер једног народа.
Резултати квантитативне анализе показали су да је оваква сео-
ба била физичко-технички неизводљива. Довољно је илустрати-