Крајина је пала, маске такође

председник Фрањо Туђман – који је, попут мађионичара, пре-
творио “тисућљетњи сан” у стварност – могао је одсад не само
да по својој вољи обликује ту нову стварност него и да доврши
започету ревизију модерне хрватске историје како би “нашу
лијепу” учинио још љепшом. И још чишћом!
Да ли је, међутим, хрватски “демијург” успео да, после
чишћења Хрватске од Срба, очисти такође и тамне мрље на про-
шлости своје земље? Није извесно. Ево неколико чињеница које
нам могу помоћи да јасније одговоримо на постављено питање,
чињеница објављених у утицајном француском дневнику Монду
који се никако не може осумњичити за пропагирање анти-
хрватских и, још мање, про-српских идеја:
“… Фрањо Туђман није никако могао помоћи својој земљи да
прочисти сопствену прошлост покрећући, има неколико година,
иницијативу за тзв. ’помирење’ која се, у ствари, састојала у томе
да се изједначе усташе и њихове жртве; или мењајући назив трга
‘Жртава фашизма’ да би га посветио ‘Херојима Хрватске’; или,
најзад, својим све чешћим изјавама са расистичким призвуком
које су, премда их је редовно кориговао, допринеле да о њему
остане више него смутљива представа.”
Али ако није могао да прочисти прошлост своје земље, пред-
седник Туђман је успео да убеди велику већину земљака у исправ-
ност своје политике која му је омогућила да бриљантно испуни
задатке због којих је и добио поверење гласача : стварање неза-
висне националне државе и изналажење одговарајућег решења
за српско питање у Хрватској. Уосталом, и саме чињенице, које
је било тешко критиковати или оспоравати у атмосфери опште
националне еуфорије, сведочиле су да је био у праву. Уз то,
Туђманова Хрватска, “напаћена али побједничка Хрватска”, била
је скоро свугде прихваћена као велики победник југословенског
грађанског рата, и на војном и на моралном плану, што јој је и
омогућило да, у послератним годинама, искористи све предно-
сти које јој је нудио pax americana. И, нарочито, да међународно
озваничи највећи ратни добитак извојеван у “величанственој”
победи над крајишким Србима, у “бриљантној” операцији
“Олуја” која и данас представља “част и понос нације”.
Ствар просто невероватна : уместо да га позове на одговор-
ност за злочине почињене у операцији “Олуја” – која је у ствари
била операција етничког чишћења и, као таква, злочин против
човечности – међународна заједница је пустила председника
Туђмана да наметне јавности своју интерпретацију догађаја у
Крајини, наравно интерпретацију лажну и фалксификовану. Још
горе, пустила га је да, годинама после завршетка ратних сукоба,
мирно и изван погледа јавности доврши свој план чишћења