Миливој Сребро

Крајина је пала, маске такође


Каква заслепљеност! Али зар може бити другачије у земљи у
којој председник Врховног суда сматра “да Хрват није могао по-
чинити ратни злочин, јер се Хрватска бранила”; у земљи у којој
се непрестано потхрањује мит о Хрватима као жртвама “вели-
косрпске агресије” и у којој се упорно понавља да су агресори –
то јест Срби рачунајући и оне из Крајине – добили оно што су и
заслужили? Једно је сигурно : својим неодговорним понашањем
хрватски руководиоци и сами доприносе одржавању једног
чудног стања духа које већ дуго влада у Хрватској, а које је
храбро и јавно извргла руглу Јелена Ловрић, едиторијалист Гло-
буса, водећег националног недељника :
“Нису Срби пси па да изазивају сућут. Државне се институције
не дају инкомодирати злочинима који су се у рату догодили. Од
равнодушности државе страшнија је само ледена индиферент-
ност хрватске јавности.”
Срећом, “није могуће варати сав свет све време”, како је при-
метио Абрахам Линколн. Правда понекад касни али, кад-тад, су-
стиже кривце. Ако је Трибунал у Хагу пустио Фрању Туђмана да
мирно умре, ако је пропустио да га, за живота, оптужи за злочи-
не за које је одговоран, његови најближи сарадници су данас на
оптуженичкој клупи и чекају суђење за масакре које су почини-
ли у току грађанског рата, посебно оне почињене у току и после
“Олује”. Процес који је покренуо Међународни кривични три-
бунал, иако са несхватљивим закашњењем, свакако ће бити од
капиталног значаја. Надајмо се да ће тај процес коначно успети да
извуче на видело “ прљави веш ” дуго гуран под тепих; да ће ство-
рити услове да се у Хрватској промени поглед на “бљештаву леген-
ду” исплетену око “демијурга хрватске независности” – легенду
која ће неминовно потамнити, изгубити свој лажни сјај; и да ће,
најзад, открити Хрватима – онима који нису знали и онима који
упорно гурају главу у песак – дуго скривану истину о Крајини, о
“славној побједи” и о срамном етничком чишћењу планираном
унапред и спроведеном систематски и без гриже савести.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ]

Слични текстови


Енрике Хосе Лопес Агилар
КОСОВО – ПЉАЧКАЊЕ ПРЕД СВИМА

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026