Миливој Сребро

Крајина је пала, маске такође


Хрватске, план који је у великој мери био реализован још у току
рата! Истина, треба то признати, председник Туђман је знао
– захваљујући своме “таленту” али и саучесничкој подршци
својих иностраних савезника – да све “неверне томе” повуче за
нос. Доказ: скоро је успео да убеди међународну заједницу да
српски проблем, у ствари, више не постоји у Хрватској! Што је
тачно на известан начин, иако ова трвдња може зазвучати чудно
и чак парадоксално.
Како је дакле хрватски “чаробњак” успео да реши овај
осетљиви и компликовани проблем? Којим абрака-дабра
триком? Не, није му требала мађионичарска палица, била је
довољна вешта и сасвим приземна стратегија која је имала две
етапе. Најпре, пошто су протерали Србе из Крајине, Предсједник
и његове верне слуге су учинили оно што је било најефикасније
да би се спречио евентуални повратак избелица. Конкретно, пу-
стили су своје екстремисте да обаве прљаву работу, да примене
своје методе застрашивања и одвраћања – паљење, ноћу и без
сведока, преосталих српских кућа, вербални и физички напади
на повратнике – што је била јасна опомена свима онима који су
сањали о повратку. А затим се прешло на следећу етапу, засно-
вану на другачијој методи која би се могла сликовито назвати
да се власи не досете. Базирана на старом, опробаном начелу –
“једно причај, друго ради” – та нова, софистициранија метода
састојала се заправо у томе да се, с једне стране, Срби позивају
јавно да се врате својим кућама док се, с друге стране, чинило
све да се спречи њихов повратак и реинтеграција (на пример,
умножавани су закони и административне одлуке којима се све
више отежавао повратак избеглица, повећаван је психолошки
притисак на оне који би се усудили да дођу, а неки повратници су
чак и хапшени, наравно без основа и без кривице, итд.) Та нова
метода се такође показала врло ефикасном  : познајући сувише
добро великодушност и искреност “кућног домаћина”, позвани
су – осим оних који нису имали никакавог другог избора – ка-
тегорично одбијали да прихвате његов званични позив, његову
јавно “пружену руку” која је крила, у рукаву, друге “карте”. Та
“тврдоглавост” избеглица, “неразумна и ирационална” – која
је, је ли, штетила њиховим властитим интресима али, зар не, и
угледу Хрватске у свету – прихватана је, разумљиво, са великим
разочарањем а, богами, понекад и са љутњом од стране хрват-
ских великодостојника и њиховог великодушног Предсједника.
”Отац нације” за Хрвате али “џелат” у очима крајишких
Срба, Фрањо Туђман је напустио овоземаљски живот 1999.
године да би дефинитивно ушао у историју своје земље и – ако
је судити по учбеницима које уче хрватски ђаци – у легенду!
Али ако је Предсједник и отишао са овог света, његов дух и
даље бдије над домовином која је остала верна његовим идејама
славећи са поносом његове славне победе у “домовинском рату”.
Истина, после смрти Предсједника, ствари су се донекле изме-

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ]

Слични текстови


Предраг Р. Драгић Кијук
Уморна цивилизација

Радован Гајић
Цивилизација руље

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026