Крајина је пала, маске такође

ниле у Хрватској, нарочито на плану демократизације друшт-
ва. На пример, Туђманови наследници су се јасно дистанцира-
ли од његових ауторитарних метода у обављању власти  : дали
су мање-више пуну слободу медијима и значајно унапредили
процес демократизације земље. Међутим, они се још не усуђују
да се отворено сучеле са “тамним мрљама” које им је у наслеђе
оставила Туђманова ера, нити да промене угао гледања на
осетљиво српско питање. Напротив, и они настављају, са истом
упорношђу као и њихов славни претходник, да примењују
стратегију опструкције према српским избеглицама које желе
да се врате, систематски минимизирајући масовне злочине
почињене током рата од стране хрватских снага.
То забрињавајуће слепило водећих хрватских политичара у
односу на злочине почињене над њиховим српским суграђанима,
као и њихово упорно одбијање да критички сагледају непријатно
наличје “домовинског рата”, изашли су на видело нарочито при-
ликом прославе десетогодишњице операције “Олуја”, 5. августа
2005. године; операције уздигнуте на ниво новог националног
мита који је “отац нације” назвао “Даном побједе и Домовинске
захвалности”! Тога дана, наиме, све угледније личности из поли-
тичког и јавног живота Хрватске су дошле у Книн да присуствују
“националном празнику” у чију је част организована и помпезна
војна церемонија. И, дакако, искористили су ту “свечану” прили-
ку да још једном изразе штовање према “храбрим борцима” који
су, је ли, “јуначки”, пре десет година, остварили “бриљантну”,
“величанствену” победу над њиховим “непријатељима”, Србима
из Хрватске. Разуме се, при томе нису заборавили да се осврну
и на “лажи” свих оних који не престају да “прљају” ту као суза
чисту победу, оних који настављају да тврде како је “Олуја” била
пре свега операција етничког чишћења предузета са намером да
се крајишки Срби дефинитивно протерају из Хрватске. То је само
гнусна лаж, грмели су у један глас хрватски великодостојници
прибегавајући отрцаној пропагандној тези коју је још елабори-
рао Туђманов режим, тези колико смешној толико и апсурдној
према којој је званични Београд планирао егзодус крајишких
Срба да би имао изговор и добио зелено светло од међународне
заједнице за своју војну интервенцију у Хрватској!4 А масовни
злочини? Ма, којешта, то је такође измишљотина “великосрп-
ске” пропаганде! Злочини почињени у току “Олује” били су, у
ствари, тек спорадични “ексцеси”, “из осветничких и крими-
налних мотива”, дело “појединаца” екстремиста који ће, је ли,
бити најоштрије кажњени – обећали су они са искреношћу која
никог није оставила равнодушним.