О последњем Обреновићу – краљу Александру

једном једином цртицом – не наликује ни своме оцу ни својој
матери. Млади краљ је брахицефалос, док су његов отац и
његова мајка најизразитији типови доминоцефалоса. Отац и
мајка имају орловске очи, а син јадни шкиљавац који без наоча-
ра не би ни из своје собе могао да изиђе. К томе стас родитеља
висок и као стрела усправан, док син представља мало гуравог
средњака. Долазио сам на свакојаке мисли да бих чудни овај ет-
нички несклад себи објаснио. Ну дочеках једну прилику, где ми
неочекивано сину светлост пред очима, која ми ову замршену
трагедију обасја.
Беше то једне године у Београду кад сам са женом учинио
посету мом тадашњем пријатељу Мити Протићу. Преда мном
беше један повећи албум са сликама. Узех га и стадох посматра-
ти слике у њему. Ту ми јако запе за очи слика једне девојке – ама
сушти наш краљ Александар! И кад би се она обукла у његово
одело, тешко да би је ико могао разликовати од краља Алексан-
дра. Па кад упитах: “Ко је и чија је ова девојка?”, одговорише
ми да је она професорка из среске гимназије у Солуну, а да је
кћерка једног дворског чиновника, пореклом Немца (чини ми
се, јер сам, на жалост, име заборавио).
Тад ми пуче застор пред очима те ми постаде јасна сва
трагедија ове мистерије дома Обреновића.
Године 1876. краљ Милан је био на бојном пољу против Турака.
Његова супруга, краљица Наталија, имала је опет тежак порођај
који се завршио операцијом др Владана Недића, несумњиво са
мртворођеним дететом. Ну пошто је жена дворског чиновни-
ка, у исто време, била родила здраво мушко дете те га је мајка
Наталија узела од чиновникове жене и усинила га па о срећном
свом порођају свог краљевског супруга на бојишту известила –
на општу радост оца, војске и народа.
Нема сумње да је за све то морао знати и дворски лекар
тадашњи, пок. др Владан Ђорђевић.
Овде се само од себе намеће прво питање: Зашто је Наталија
имала сваки пут тако тешке порођаје када је она телесно иначе
била идеално развијена? – Одговор је само један могућ: Краљица
Наталија уопште, а нарочито за време свог ношива, није живела
дијетално. Тако је познато да жене у другом стању, бар последња
три месеца пред порођај, морају избегавати уживање меса и ал-
кохолних пића. Али краљица Наталија се на ту важну дијетску
потребу није никако освртала те се онда није чудити што се
костур њеног утробног плода, а нарочито дечије лобање морало
несравњено јако развијати те отуд онако тешки порођаји због
јако велике дечије лобање. Њен дворски лекар био је тада др
Владан Ђорђевић, те сад излази да др Владан Ђорђевић није
био добар гинеколог па су недостајали потребни савети, или
краљица Наталија лекарске савете није слушала. По мом неме-
родавном мишљењу, обе ове претпоставке стварно су постојале.