Стево Чутурило

О последњем Обреновићу – краљу Александру

Говорио је и писао немачки језик као српски. Преводио је песме
па и химну краља Николе Онамо, онамо… Превео је на немачки
и спев Ивана Мажуранића Смрт Смаил-аге Ченгића за који је
добио виске оцене од немачких писаца.
Написао је четири буквара: Буквар за црногорске основне
школе, Буквар за основне школе у Краљевнини Србији, Буквар
за српске школе у Аустро-Угарској и Буквар за основне школе
у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Неки од ових буквара
имали су и по 15 издања.
Због помагања Бокељско-херцеговачког устанка цетињски ау-
строфили и аустроугарска дипломатија протерали су га у Србију.
Пријатељовао је са Симом Матавуљом и Јованом Јованови-
ћем Змајем.
У Србији је радио као професор гимназија у Великом Градиш-
ту, у Крагујевцу (где је основао Друштво Светог Саве), у Лесков-
цу, у Параћину и Београду. У свакој се задржавао по годину-две
јер су га прогањали политички противници. Био је уредник гла-
сила Либералне странке Српска независност и Српска заста-
ва. Изабран је за предавача историје философије у Београдској
богословији. Отпуштен је и из Гимназије и из Богословије због
Првоаприлског преврата 1893. Враћен је за наставника у Вишу
женску школу. Први пут је пензионисан 1896. Опет су га вратили
за наставника у Првој београдској гимназији, а касније и за про-
фесора Богословије. Изабран је за школског надзорника Округа
нишког. Краљ Милан га је наименовао указом за краљевског по-
сланика у Народној Скупштини 1899. Пред доношењде одлуке
у Скупштини да се краљ Милан прогна из Србије, премештају
краљевског посланика Чутурила у Свилајнац само да се не би
супротставио тој одлуци у Скупштини као изврстан беседник.
Потом је пензионисан по други пут 1901. Поново је враћен за
управитеља Грађевинске школе у Београду. По трећи пут Стеву
Чутурила пензионишу 1904. у 57. години живота. И као пензио-
нер господин Чутурило ради као професор гимназија у Свилајнцу
и Параћину, а директорује у Гимназији у Ћуприји.
Праве пензионерске године провео је у Београду. Умро је у Новом
Саду 4. марта 1939. године, са књигом у руци, у 93. години живота.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ]

Слични текстови


Раде Антонијевић
Ко су родитељи мајке Светог Саве

Оливера Доклестић
Тражимо сличности – жмуримо на разлике

Милун Костић
Повратак великана

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026