Стево Чутурило
О последњем Обреновићу – краљу Александру
Говорио је и писао немачки језик као српски. Преводио је песме
па и химну краља Николе Онамо, онамо… Превео је на немачки
и спев Ивана Мажуранића Смрт Смаил-аге Ченгића за који је
добио виске оцене од немачких писаца.
Написао је четири буквара: Буквар за црногорске основне
школе, Буквар за основне школе у Краљевнини Србији, Буквар
за српске школе у Аустро-Угарској и Буквар за основне школе
у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Неки од ових буквара
имали су и по 15 издања.
Због помагања Бокељско-херцеговачког устанка цетињски ау-
строфили и аустроугарска дипломатија протерали су га у Србију.
Пријатељовао је са Симом Матавуљом и Јованом Јованови-
ћем Змајем.
У Србији је радио као професор гимназија у Великом Градиш-
ту, у Крагујевцу (где је основао Друштво Светог Саве), у Лесков-
цу, у Параћину и Београду. У свакој се задржавао по годину-две
јер су га прогањали политички противници. Био је уредник гла-
сила Либералне странке Српска независност и Српска заста-
ва. Изабран је за предавача историје философије у Београдској
богословији. Отпуштен је и из Гимназије и из Богословије због
Првоаприлског преврата 1893. Враћен је за наставника у Вишу
женску школу. Први пут је пензионисан 1896. Опет су га вратили
за наставника у Првој београдској гимназији, а касније и за про-
фесора Богословије. Изабран је за школског надзорника Округа
нишког. Краљ Милан га је наименовао указом за краљевског по-
сланика у Народној Скупштини 1899. Пред доношењде одлуке
у Скупштини да се краљ Милан прогна из Србије, премештају
краљевског посланика Чутурила у Свилајнац само да се не би
супротставио тој одлуци у Скупштини као изврстан беседник.
Потом је пензионисан по други пут 1901. Поново је враћен за
управитеља Грађевинске школе у Београду. По трећи пут Стеву
Чутурила пензионишу 1904. у 57. години живота. И као пензио-
нер господин Чутурило ради као професор гимназија у Свилајнцу
и Параћину, а директорује у Гимназији у Ћуприји.
Праве пензионерске године провео је у Београду. Умро је у Новом
Саду 4. марта 1939. године, са књигом у руци, у 93. години живота.

Коментари