28.
Александар Ж. Петровић

Сан Црне реке

Послужитељ:
Па ко их је поставио?
Александар:
Ко? Бог једини, јер само је он могао да призове учитеље да нам ка-
жу да је циљ образовања савршени закон слободе и да историја
Срба није ништа друго до борба за слободу, разбијање зрцала за-
борава.
Послужитељ:
Али страдамо због тога, превише страдамо!
Александар:
Волео бих да не страдамо, било би лепо да не страдамо. Али и наш
Бог је страдао.
Послужитељ:
Али он је Бог, он је васкрсао и отишао, а нас оставио овде са ти-
ранима, лупежима, тупанима и удворицама да гледамо шта ћемо.
Александар:
Јесте, али највише страдамо покушамо ли да избегнемо страдање
и да се одрекнемо слободе. Можемо да бежимо, али нас стиже оно
од чега се склањамо. Зар не видиш да се вртимо на лопти где се по-
четак и крај хватају у коло?
Послужитељ:
Не разумем те, ти си другачији. Ја сам послужитељ, хоћу да
служим да бих избегао страдање.
Александар:
Да служиш кога? Само једног можеш да служиш, говорио нам је
учитељ.
Послужитељ:
А кога?
Александар:
Мефиста, који ће дати све, а онда ће доћи по тебе са папиром који
си потписао.
Послужитељ:
Не разумем то што ми причаш.
Александар:
Зато и служиш. Учитељ нам је читао одломке из Фауста, оног Ге-
теа који је толико волео српске песме.
Послужитељ:
О томе ми нико није говорио.
Александар:
А да ли ти је неко говорио о Краљевићу Марку? Да ли је он поклек-
нуо и потписао? Да ли је он ставио потпис на лажни документ?
Послужитељ:
Није.
Александар:
Па шта ти онда потписујеш и на какав папир стављаш потпис?!
То води у пакао, а не страдање.
Послужитељ:
Не верујем ни у пакао ни у рај.
Александар:
А у шта онда верујеш?
Послужитељ:
Да живим и преживим, и да не страдам.
Александар:
Већ си настрадао, преживети нећеш, јер до сада нико није прежи-
вео. Живот није преживљавање.
Послужитељ:
Али не можемо ми мали против моћних!
Александар:
Ако служиш моћи, онда живиш без правде, у безакоњу. Или ћеш
зло трпети или ћеш зло чинити.
Послужитељ:
Не бих ни да чиним ни да трпим зло.
Александар:
Онда нестани.
Послужитељ:
Радо, али како?
Александар:
Стани овде да те стрељају уместо мене.
Послужитељ:
До сада ме још нико није стрељао, не знам како то изгледа.
Александар:
Лепо је, уживаћеш у томе, бол је тако кратак да га нећеш ни осе-
тити, и све је готово.
Послужитељ:
Тако ми горко сладиш да скоро зажелим да станем испред вода.
Али стрељаће тебе, а не мене. Кад ће стрељати пуковника Аписа,
што не би и тебе?
Александар:
Ти се плашиш, не ја. Али неће се наш вајни регент зауставити на
Апису, стрељаће он и тебе и цео народ.
Послужитељ:
Како се усуђујеш да тако говориш!
Александар:
Зашто да не? Када живот истиче, остаје само истина.
Послужитељ:
Он је наш владар!
Александар:
Али тај владар се не бори за Србију, већ за неке утваре које има у
глави. Он мисли да може да ослободи и оне који за слободу уопште
не маре, неке који се сада боре против нас, неке који мисле као ти.
Послужитељ:
Ко су ти?
Александар:
Сада кад се већ види да нас неће срушити силом, сакрили су нам
у Тројанског коња Хрвате и Словенце.
Послужитељ:
Још ’902. сам чуо за Хрвате, све су новине писале о њима. Али ко
су Словенци? Где живе?
Александар:
То је неки народ који више од хиљаду година мирно живи без сло-
боде, на услузи моћнима и коме је наш регент решио да поклони
државу. А нема никога да му каже да је јалов то посао. Да им треба
држава, давно би је створили. Као што ће је добити, тако ће је и
дати на вересију.
Послужитељ:
Да ли си сигуран да тај народ постоји, нико ми га није поменуо?
Александар:
Ни сам не знам, али дворски саветници су сигурни да га има, пи-
шу књиге и све раде да нам га попну на главу, да не кажем на неко
друго место.
Послужитељ:
Ух, стварно невоља. Као она прича о жаби и шкорпији.
Александар:
Какво светло може да гране из хиљаду година таме? Они су нама
већа невоља, већи Немци од Немаца са којима се тучемо. А ту му-
ку стварају наши дворани, јер док овде крваримо без државе, не-
моћни да заштитимо народ, они пишу југословенски програм.
Послужитељ:
Какав програм?
Александар:
Праве Југославију, Србија им је мала.
Послужитељ:
А што онда не направе велику Србију?
Александар:
Да им не би рекли да су велики Срби.
Послужитељ:
А ко то да им каже?
Александар:
Они које слушају.
Послужитељ:
Шта причаш којешта, краљ никога не слуша!
Александар:
Он би могао никога да не слуша, али он је исти као ти.
Послужитељ:
Хоћеш да кажеш да има нешто краљевско у мени!
Александар:
Не, него нешто послушничко у њему.
Послужитељ:
Ама ја то не могу да схватим, краљ, а слуша.
Александар:
Зато што слуша, он је стрељао Аписа. А без Аписа официрима је
јасно да нема ко да га спасе од њега самог.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026