Грађење и неговање односа ученика према језичком наслеђу у савременој настави

сталан је, освешћен и слободан у закључивању. 5 Занима га суштина,
не одабира методологију, већ је ствара. 6
Дубоко, дакле, верујем да су уз оне чиниоце на које ми не мо-
жемо утицати, нпр. развој ИКТ и енглески језик као водећи у гло-
балној комуникацији, свеприсутни и они на које можемо – наиме,
у тесној вези с развијеношћу језичке културе 7 и функционалне
писмености 8 ученика јесте њихов однос према књижевном језику,
који од почетка школовања граде кроз писање и читање, увежба-
вање правописне норме, тумачење књижевних текстова, усвајање
граматичке норме, али и кроз стицање знања о језичком наслеђу.
Питам се, у том смислу, како се подаци, изабрани за уџбени-
ке у једном периоду 20. в., могу суштински обогатити онима који
се тада нису могли или смели одабрати, да би ученици данас стек-
ли поуздана функционална знања о развоју српског књижевног
језика – од старословенског, средњовековног српскословенског,
Венцловићевог, славеносрпског, Доситејевог, Његошевог, народ-
ног Вуковог и вуковског, до модерног, оплемењеног у 20. веку
великанима писане речи, те развили осећај за његов дух. На ову
загонетку, коју током свог радног века у учионици одгонетам,
даћу овде један од могућих одговора, а надам се да ће он показати
колико је важно у настави функционално приступити култур-
ноисторијским чињеницама о развоју српског књижевног језика
да би ученици недогматски, као и В. Караџић у свом зрелом раду
на богаћењу српског књижевног језика, 9 ширили оквире у којима
граде однос према богатству савременог, а тиме и према својој је-
зичкој култури.
Подсетићу да се с појмом књижевног језика ученици у основ-
ној школи упознају у првом разреду, преко тзв. Вукове азбуке, а
неке чињенице о посланству Ћирила и Методија, те развоју срп-
ског књижевног језика и реформи у 19. веку, сазнају у осмом. Ме-
ђутим, ни у том периоду сазревања, као ни на почетку средњег
образовања, сâм појам књижевног језика није сасвим јасан уче-
ницима – није им блиска ни обавезујућа употреба стандардног
језика у настави, а камоли његова симболичка национална и ста-
тусна друштвена функција.
Ученици из основне школе изађу, нажалост, са уверењем да је
у хиљадугодишњој културној историји Срба најзначајнија теко-
вина наслеђе народног језика из 19. века и да је централна фигура
миленијумског културног богатства реформатор Вук Караџић.
На готово целовековну укорењеност његовог култа у нашем
друштву и образовном систему, за шта није одговоран он него
ми – његови потомци, стављена је и круна почетком деведесетих
година 20. века, када се на државној ТВ у оквиру образовног про-
грама на првом каналу дуго приказивао, а у српским основним
школама, продавао веома успешно али штетно, “едукативни” ви-
део-серијал с неуким стиховима као лајтмотивом: Азбуку је изми-
слио Вук / и вековни прекинуо мук / измислио 30 слова / ја их нећу
набројати сва... (сада је тај материјал доступан на интернету 10 ).
Да у садржај тих стихова, које је написао и отпевао М. Бајагић,
искрено верују они који немају одговарајуће високо филолошко
образовање сазнала сам, непријатно изненађена, из разговора с
припадницима различитих генерација, које сам тада из стручне
радозналости анкетирала!
Дисфункционалност наведених образовних искорачења то-
ком 20. века, незнатне и неизграђене читалачке навике данашњих
ученика, њихова неумешност да се у говорном и писаном језику
ослободе колоквијалног, понекад и жаргонског изражавања, а по-
највише мањак часова у настави српског језика, отежавају изгра-
________________________________________________________________
5
http://katalog.zuov.rs/StandardiKompetencija.aspx
6
С. Г. Елез каже да методика не може бити нормативна дисциплина
јер подразумева инвентивно поступање; наставник је у свом
непосредном раду увек на стваралачком почетку, који му омогућава
да интегрише и обогати најбоља наставна искуства из прошлости и
садашњости, те да тако учини користан помак у будућност. Заправо,
само се у оријентационом поступку методе „бирају“, док у наставним
изведбама оне добијају конкретне облике својствене непоновљивом
стваралачком чину.
http://www.pef.uns.ac.rs/index.php?option=com_phocadownload&vie
w=category&id=172%3Ametodika nastave-srpskog-jezika-i-knjievnosti-
i&lang=sr Методика наставе српског језика и књижевности 1
7
На језичку културу основаца и средњошколаца, али и преводилаца и
запослених у медијима, која подразумева много више од поштовања
правописних правила, пре свега, познавање културноисторијског
језичког дискурса, прилично се скреће пажња: поред познатих
језикословаца, И. Клајна, Р. Бугарског, Р. Стијовић, Е. Фекетеа, М.
Телебака, Д. Шипке и многих других из млађих генерација, чији се
написи могу читати на интернету, о томе је у докторској дисертацији
писала Ј. М. Стевановић, Нормативно-стилистички аспекти
културе изражавања средњошколаца, Универзитет у Крагујевцу,
Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2013. Страница с тим
документом у ПДФ-у није тренутно доступна (последњи пут сам је
посетила 21. 7. 2014).
8
Термин функционална писменост данас је модеран, али се држим
његове суштине – бити функционално писмен значи протумачити
контекст у оквиру којег је дат неки податак, схватити и довести ствари
у одређену везу, користити научено знање у различитим ситуацијама.
Данас се сматра да главни исход образовања треба да буде стицање
функционалних, применљивих знања.
http://www.mpn.gov.rs/propisi/zakoni/
obrazovanje-i-vaspitanje/504-zakon-o-osnovama-sistema-obrazovanja
У члану 4 Закона о основама система образовања и васпитања наводи
се развијање различитих врста писмености неопходних за живот и
рад у савременом друштву, као један од циљева. У складу с тим, до-
кумент Стандарди компетенција за професију наставника одређује
да је основна улога наставника да развија кључне компетенције код
ученика које их оспособљавају за живот и рад, и на тај начин им пру-
жа основу за даље учење.
http://katalog.zuov.rs/StandardiKompetencija.aspx
9
В. Ст. Караџић, Примјери српско-славенскога језика, Беч, 1857.http://scc.
digital.bkp.nb.rs/document/S-II-0476
10
Вуков видео-буквар https://www.youtube.com/watch?v=9YaNxtNBQ7w
Тек при крају средњег школовања, ученици разумеју континуитет
различитих српских књижевних језика, те синхронијску и
дијахронијску комплексност апстрактног појма књижевни језик.