Грађење и неговање односа ученика према језичком наслеђу у савременој настави

објасне, 17 а управо ова област омогућује изграђивање свести уче-
ника о вечитој променљивости језика: потпунију слику о рефор-
мама књижевних језика у различитим културноисторијским пе-
риодима и политичким контекстима они усвајају с радозналошћу
и узбуђењем.
Навешћу још само два валидна податка са интернета везана
за ову тему:
– Александар Младеновић, историчар језика и академик, напи-
сао је 2010. (у години упокојења) поводом јубилеја ДВЕСТОТА
ГОДИШЊИЦА КЊИЖИЦЕ “САЛО ДЕБЕЛОГА ЈЕРА ЛИБО
АЗБУКОПРОТРЕС” САВЕ МРКАЉА да је Мркаљ први модерни
реформатор српске ћирилице (...) и да се континуитет у рефор-
мисању ћириличког писма (...) завршава Савом Мркаљем (1810. г.)
и Вуком Караџићем (1818. г.). Аутор ту пише и о Гаврилу Стефано-
вићу Венцловићу, његовој реформи писма и беседама на народ-
ном језику. 18
– У тексту Кратак преглед првих српских буквара Бранкица
Чигоја наводи онај из 1597. инока Саве, штампан у Венецији, за-
тим Венцловићев, Орфелинов и буквар Теодора Миријевског, и
на крају буквар из 1827. В. Караџића; ауторка за сваки каже да но-
си атрибут први због промена које су се у књижевном језику Срба
догађале. 19
Свој полувековни живот прославиће за три године књига
Меше Селимовића За и против Вука 20 – забрана са објављивања
тог дела скинута је 1987. г., две деценије после њеног појављивања.
У наставу сам га одмах увела као предметну лектиру да би ђаци
стекли ширу слику о књижевном језику у 19. веку, и већ 25 година
им, пре него што почну да читају, кажем да дело није писано за
њихов узраст (15 година), али да је битно оно што ће у њему разу-
мети и да ће им белешке помоћи.
Како ученици реагују када прочитају ово дело, које је Павле
Ивић оценио као средишње у новијој научној дискусији ,21 а кроз
чији провокативан наслов наш књижевник позива на мудро је-
зичко и интелектуално обједињавање народа, а не на поделе? 22
– Донедавно су се питали због чега им у основној школи није
саопштено оно што су сазнали о Сави Мркаљу, али се он сада по-
миње у уџбеницима за основну школу, па се назив његовог дела
више не сриче у средњој. Осим тога, ученици се питају зашто у
средњошколском уџбенику није детаљније приказана његова ре-
форма писма.
– Ученици запамте да је и Венцловић писао народним језиком
и реформисао писмо, затим да су се за писање на народном језику
залагали и славеносрпски писци, као и то да је отац славистике,
чешки научик Добровски, био на страни Видаковића у његовом
спору са Вуком. Запамте да се на противнике, угледне писце и
научнике, осниваче културних институција које и данас постоје,
МС и САНУ, Караџић обрушавао и лично са њима обрачунавао.
– Ученици примете и да се на Вуковом народном језику нису
могле изражавати умозрителне мисли, па је у друго издање реч-
ника он унео многе речи из славеносрпског језика (списак оних
које у речник 1818. није унео, а у српском су језику постојале, на-
чинио је Јован Стејић). 23
– Нажалост, ученици прибегавају и клишеима широке народ-
не масе, неписмен потлачени народ, црква је била против Вука,
само је повлашћена класа била писмена, Вукови противници су
писали без правила и др., кад год им се укаже прилика, јер, како је
______________________________________________________________________
17
Користећи метод кључних речи и мапа ума да би нпр. посланици
Слово љубве деспота Стефана Лазаревића, чија средњовековна
поетика и архаичност језика не привлаче пажњу ученика, дала
стварни, животни контекст, А. Кузмић каже да “на часу ученици
доживљавају непроцењиву трансформацију својих ставова и
предубеђења о делу. Одједном се осећају спремни и способни да сами
проникну у значењске меандре једног средњовековног текста, имају
утисак да су овако анализирајући дело много боље разумели текст,
о чему сведочи место крстића после завршне процене разумевања
текста (макар тај утисак био и крајње субјективан), а неки међу
њима постају свесни и предрасуда које су гајили. Такав приступ
омогућује јасније сагледавање и квалитетније објашњавање или
анализу дела, те надасве смислено организовање и представљање
сазнања до којих се дошло. Истовремено, ученици су мотивисанији,
заинтересованији, креативно и сазнајно веома активни, а при том
развијају вештину коју могу да пренесу и на друге дисциплине и/
или предмете које изучавају. Примена кључних речи и мапа ума у
тумачењу књижевног текста моћан је алат који може допринети
квалитетнијој настави.” А. Кузмић, Кључне речи и мапе ума у
настави књижевности, Зборник радова са Седамнаестог конгреса
Савеза славистичких друштава Србије, Београд, 2014, стр. 425
18
http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2966
19
В. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2010/0350-185X1066513C.pdf
20
М. Селимовић, За и против Вука, БИГЗ, Београд, 1987.
И: http://www.datavoyage.com/nedokumentovano/MesaSelimovic-
ZaIProtivVuka.pdf
У приручику Креативног центра Разумем шта читам за 7. разред
ученици усвајају читалачку вештину и писменост и на одабраним
одломцима из ове расправе.
21
“Наука се почела приближавати свом нормалном и најздравијем
стилу, отвореној расправи о свему. Средишње дело у тој новијој
дискусији је поштена и храбра књига Меше Селимовића За и
против Вука.”
П. Ивић у М. Селимовић, За и против Вука, стр. 136.
22
Занимљиво је да читав век раније, фебруара 1860. године, у првом
броју часописа Даница његов издавач и уредник Ђорђе Поповић
каже да приложене текстове неће разликовати ни по наречјима, ни
по правопису, будући да су то побочне ствари. И још: “Нецепајмо се,
кад смо и онако са сваке стране и већма но ико поцепани!” Ђ. Поповић,
часопис Даница, бр.1, Нови Сад, 1860, уводна реч издавача (странице
нису нумерисане)
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/
casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_0151/1860/02/b001#page/0/mode/1up
23
М. Селимовић, За и против Вука, стр. 103–110.
Делове из Стејићевог предговора превода Макробиотике са немачког
(1826) читамо заједно примећујући колико се аутор, лекар, трудио да
га читаоци разумеју: Тај је нарочито српски (језик) онај који зна све-
штеник и судија, трговац и рукоделац, землоделац и служитељ, једном
речи свако мушко и женско из нашега рода. А. Младеновић, Славе-
носрпски језик, Књижевна заједница Новог Сада, 1989. стр. 150–151.