Грађење и неговање односа ученика према језичком наслеђу у савременој настави

ђивање сврсисходног односа ученика према књижевном језику,
његовој употреби и богатству. 11
Такође, у уџбенику за средње школе који ове године слави ју-
билеј, а чија су издања од 1989. г. више пута допуњавана, сразмер-
но мало простора је посвећено овој наставној области, 12 а после
читања тих неколиких страница, намећу се одређене противу-
речности и ствара идеја да је народни језик у 19. в. први у књижев-
ност, науку и културу увео Вук Караџић иако наука зна:
– да је већ старословенски језик изграђен на народној основи;
– да је српскословенски језик био веома близак народном у не-
ким делима и да је током његовог трајања писмо било реформиса-
но у више наврата;
– да је Венцловић писао беседе народним језиком, прикупљао
народне изреке и реформисао писмо;
– да су славеносрпски писци, оснивачи научних и културних
институција МС и САНУ, понарођивали славеносрпски језик у
својим делима током стотинак година његовог трајања;
– да је Вук Караџић преузимао речи из славеносрпског за друго
издање речника, а Ђура Даничић обрадио српски средњовековни
језички материјал за свој Рјечник итд.
У овом уџбенику Св. Сава се нпр. уопште не помиње, као ни
деспот Стефан Лазаревић, ни монахиња Јефимија, нити житије
као средњовековни књижевни жанр; о Венцловићевом стварала-
чком раду у Сентандреји такође ништа не пише, иако је његово
дело почело да се обелодањује пре нешто мање од 150 година. За
Бој змаја с орлови Јована Рајића, као ни за Доситејеве басне, не
пише да су штампани на народном језику – то се мора схватити
између редова. Примењени Аделунгов принцип и Мркаљева ре-
форма стављени су у контекст Вукове, 13 као и Његошев Горски
вијенац иако је 1847. штампан старим правописом. За Копитара
се каже да је био угледни слависта, а Добровски се и не помиње.
О сугл. х не пише не само да је постојао у књижевном језику
који је још у 9. веку настао од народног (реч хлеб нпр. у молитви
Оченаш на стсл. и српскосл. има сугл. х; Јефимија је написала По-
хвалу кнезу Лазару; сугл. х је у гласовном саставу речи и у Душа-
новом законику, код Венцловића (недоследно), Доситеја – Писмо
Харалампију и др. 14 ) него ни да га је Вук Караџић чуо у народном
српском језику од српских народних певача много пре 1836. Да је,
као и у књижевном, сугл. х постојао и у народном српском језику
потврђује Народна српска п(ј)есмарица из 1815. г., 15 с песмама
штампаним и по херцеговачки (ијекавски) и по сремски (екавски),
а које је Караџић чуо од Тешана Подруговића и Филипа Вишњића
(нпр. Почетак буне против дахија). У њима, као и у песми Бано-
вић Страхиња, коју је 1822. чуо од Старца Милије, речи са-држе
сугласник х. По уџбеничкој причи, Вук је тај глас чуо у народном
језику тек 1836, и то у говору Дубровника и југозападне Црне Горе
(нпр. у речи хлеб). 16
Из искуства знам да нова сазнања ученици радо прихватају
кроз физички, емоционални, интелектуални, социјални и духов-
ни аспект свог бића када им се чињенице на примерен начин
_____________________________________________________________________
11
Упркос реформама, семинарима, превазиђености једностраног при-
ступа наставним садржајима и данашњем изобиљу онлајн могућности,
школски предмети најчешће живе засебним животима, а програмски
садржаји налажу у теорији оно што се с предвиђеним бројем часова
српског језика у пракси не може остварити.
Пре нешто више од десетак година, када је у Србији започета једна
од реформи школства, учествовала сам у Предметној комисији
за састављање програма за српски језик за основну школу, али су
реализацију наших идеја зауставиле политичке (не)прилике. Свесни
свог циља, имали смо истоветан став о томе да током основног
образовања ђаке треба научити како да изграђују и негују језичку
културу, да говоре и читају, размишљају, разумеју прочитано,
препричавају, да се изражавају књижевним језиком, а не наметнути
им већ од II разреда усвајање научне терминологије у оквиру
граматичког система. У том смислу пак, као члан тима за састављање
задатака за последње четири збирке за полагање матурског испита
из српског језика (Министарство просвете, науке и технолошког
развоја и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања)
сматрам да су оне омогућиле квалитетнији рад са ђацима током
основног образовања, те да су приручници Креативног центра, из
области разумевања прочитаног, под називом Разумем шта читам од
5. до 8. разреда, учинили значајан помак у тој области. Наши ученици
су, авај, још увек, принуђени да, према наставном програму, усвајају
од своје осме године (а апстрактно мишљење се развија од дванаесте!)
и синтаксичке термине нпр. субјекат, предикат, атрибут, уз фонетске,
морфолошке и лексиколошке, као и књижевнотеоријске.
Ову тему је пре непуних годину дана актуелизовала Рајна
Драгићевић: “И док се ученици, наставници и аутори уџбеника с
муком пробијају коз апстрактан и деци магловит граматички систем,
трпи језичка култура ученика.” http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.
html:469376-Za-srpski-nema-vremena
12
Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика за гимназије и
средње школе, ЗУНС, 2010, стр. 15–22.
13
драма
Писменица и П(ј)есмарица, чију двестоту годишњицу славимо ове
године, штампане су у Бечу Мркаљевом азбуком, за коју у предговору
Писменици, где помиње и славна имена Аделунга и Добровског, каже
да лакша и чистија не може бити, и где употребљава речи у чијем се
гласовном саставу јавља сугл. х (Херцеговина, храбри, находи итд.)
иако га, каже, прости Срби врло тешко изговарају. Да подсетим, Сава
Мркаљ је у реформисаном писму био задржао ознаке за сугласнике х
и ј. http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-I-0197
14
На сајту Народне библиотеке могу се читати и Доситејеве Басне,
штампане 1800. у Будиму. Речи у њима садрже сугл. х: их, грех, смех,
хфалити (хвалити), Херкул, хаљина, худо, хоте, Дух и др. http://scc.
digital.bkp.nb.rs/document/S-I-0343
Азбука у Новинама сербским (Беч, 1813–1819), али и у оним
крагујевачким (1834/35), знаменитог Димитрија Давидовића, рецимо,
садржи “јат”, ћ, ђ, “ја”, полугласнике, али и х.
http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Novine_i_casopisi/
Srpske_novine_1834-1919/1834/1/27#page/0/mode/1up
15
http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-II-1585
16
Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика за гимназије и
средње школе, ЗУНС, 2010. стр. 18.