Ћаскање у сабраном времену

голубови, што ‘флићкају где дохвате’, у ствари летећи пацови, а и
мени су грлице много драже.
Б: Да знаш, у Еденском врту је и мноштво птица, а и тамо је
рајска птица рајска. Е, баш се дивим самом себи, како сам тачно
прорачунао тромб-пројектил у твоје срце, као позивницу теби на
ћаскање у сабраном времену. Нека од сада медицина зна да и
силно емотивно литерарно узбуђење груша крв, а да су скврчене,
непокретне ноге идеалне за настанак крвокречине, да не кажем
жабокречине. Цена коју си платио је баснословна, сада ти срце
мирује, али ипак ти неће бити жао за ово што данас преживљаваш.
Л: Ко ми је крив што сам шпарао најбоље и најздравије вино на
свету “Вранац pro cordem” за Нову годину – лепо пише на флаши
да је ‘страшан’ “у заштити од инфаркта миокарда”.
Б: Хвала Богу да га ниси пио ноћас! Да јеси, не би нас двоје
имали ову фешту у сабраном времену. Ево сада је стигла цела
екипа прве помоћи са лекарком и већ ти постављају маску са ки-
сеоником и електроде да те реанимирају електрошоковима. Бога-
ми, добро ће се намучити, још око пола сата, до краја концерта. А
наузгред ће ти електрошоковима и мозак опрати од све могуће
прљавштине – уопште, кад поново уђеш из сабраног у нормално
време, бићеш други човјек, права људина.
Л: То Вам је баш добар штос: бићеш други човјек.
Б: Ма није штос, богами! Жив био па видео! Па како човјечан
ћеш постати – ево, кроз пола сата ћеш се и сам чудити какав ве-
лик уметник опраштања си постао. И мени ћеш опростити без
пардона за срчани удар који ћеш носити до свог правог конца, јер
ово ноћас је био само кобајаги крај.
Л: Ја бих био задовољан да сам и трећи човек, а камоли други.
Ево, баш ми је прохујала кроз мисли дивна опсервација Орсона
Велса: “У Италији су тридесет година под Борџијима имали на-
сиље, убиства, проливање крви – а дали су Микеланђела, Леонар-
да да Винчија и Ренесансу. У Швајцарској су имали братску љубав,
петсто година мир, а шта су дали свету? Сат са кукавицом”. КУ
КУ-КУ КУ-КУ-КУУУ.
Б: Овог трена ти је прорадило срце Лео, али толико аритмич-
ки, да ме просто подсећа на цвокотање раштелованог, хладног ди-
зелаша. А кад би могао видети себе, сигуран сам да би се смејао
гледајући своје длакаве, криве ноге како батргају ко Волтин жа-
бац. Кад си баш споменуо Медичијеве, морам ти признати, да сам
се, што се тебе тиче, стриктно држао Макијавелијевог савета из
његовог Владаоца, да зло треба починити одједном, што се мање
с њим одуговлачи, мање и боли. Добро треба чинити полако, по-
степено, да би се што боље осетило његово благотворно дејство.
Зато сам те у срце треснуо ко громом, ab abrupto, а за добро твоје
душе ћу се трудити ва вјеки вјеков. Е, баш ми је драго, да ти је сада
опет добро.
Л: Добро ми није, али ми је боље.
Б: Ипак је добро да ти је већ боље.
Л: Много боље би било да ми је добро!
Б: Па кад баш хоћеш, онда знај, tu as saute le fossé – баш сада
си прескочио јарак и већ се налазиш са друге стране Рубикона. А
твоји спасиоци нек још неко време гледају на променљивом елек-
токардиограму Бетовенов концерт, кад већ не могу да га слушају.
Л: Благо Вама Господе Боже кад Вам је и до шале и до игре
речима фоссе - fossé. Па какав Вам је то црни хумор на мој рачун и
на рачун мојих спасилаца. Зар Ви мислите да сам ја ћакнут да ми
се такав хумор допада?
Б: Не мислим, синко, да си ћакнут, мада се можда и варам. А
сложио бих се са тобом, да баш нисам испао духовит овом при-
ликом. Сам најбоље знаш како је тешко направити добар хумор!
Слично своме покојном стрицу и брату, ти си један од оних који не
само препричава, него и измишља вицеве. Морам ти рећи да сам се
многим смејао из дна душе. Много твојих шала је чак постало део
светског фолклора. Нашао сам твоје вицеве у антологијама нор-
вешког хумора, енглеског хумора (за Шкотланђане си тата-мата),
..., а недавно сам се смејао и неким твојим досеткама у збирци је-
врејског хумора “Шалом за шале”.
Л: Ви ми ласкате Свевишњи. А за Норвежане стварно нисам
знао до сада. Иначе, и ја се смејем кад читам своје штосеве које
сам у међувремену заборавио. Али да будем поштен, много вицева
сам само преобукао. Не каже се забадава ‘хумор с брадом’, а бар ја
никад досад нисам чуо за ‘трагедије с брадом’.
Б: То је бар нормално. Трагедије – то ти је живот, а хумор увек
треба измислити! А ти се не секирај! Већ Марк Твен је опазио, да
се део хумора преоблачи и као свеж поново ступа на сцену. Имам
чак утисак, да је у првој апроксимацији количина хумора по свету
константна.
Л: Немојте се ни Ви, Господе Боже секирати! И Вас сам већ
више пута чуо да сте преоблачили отрцан хумор!
Б: Супер! Баш ти хвала да си ме на то подсетио! То само значи,
да је горња приближна законитост Q humora = const универзална,
а не само земаљска.
Л: Свевишњи, досад сам био добре воље, али сад су ме подиш-
ли жмарци. Наиме, жалосно је да на основу горње законитости
испада да је човечанство у просеку било, да јесте и да ће и у будуће
бити једнако весело, или боље речено, једнако жалосно.
Б: Стварно је то жалосно, али шта ја сада ту могу!? Наравно,
локална количина хумора може да нарасте, али онда на другим
местима мора да падне, да би била ‘равнотежа’. Тако рецимо, у
Америци пада. Тамо серијски снимају антихумористичке хумо-
ристичке серије, које отупљују и отуђују људе. Како ти се Лео до-
пада рецимо наслов британско–америчког филма из 1991, декла-
рираног као комедија, Цркни Фред! (Drop Dead Fred)? Каква ко-
медија – грозна бљувотина! То ти је само доказ више, да САДисти
имају само бљуво-демократију, јер лепо је рекао Карел Чапек да је
хумор најдемократскија човечја врлина. Француска је била некад
појам продуховљеног хумора. А погледај сада – права жалост!
Морам да инспиришем Сама, да поводом 11. новембра, дана
81-годишњице завршетка Првог светског рата, када ће бити од-
ликовано Легијом части 17 француских војника и официра ради
“успешног бомбардовања Србије и подвига у редовима КФОР-а”,
нацрта карикатуру под насловом: Medaille de la Légion d‘Horreur
discernée par le président, где би заменио реч Honneur (част) с реч-
ју Horreur (ужас). Дакле, Медаља ужаса за бомбардовање цивила
у Трећем светском рату и за етничко чишћење Косова. Баш је иза-
брао господин, који је четврт Пацифика радиоактивно затровао,
одговарајући дан за ордење, као да није баш српски народ највише
искрварио у том гнусном Другом светском рату, у којем су баш
Французи и Срби били савезници. Само тада су у Француској
били у већини прави интелектуалци. Данас многи од оних, који
себе сматрају за интелектуалце, мрдају уснама док читају, ако
уопште ишта паметно читају, а углавном само буље у САДистич-
ке ТВ трилере.
Л: У своје време је и људи било много мање на земљи. То значи
да су сада људи, када их је на тој нашој Кугли већ шест милијарди,
у просеку много мање духовити него некада.
Б: Па наравно! Ко још сада има времена за шале и добро рас-
положење. Још ћу ти се поверити. Мени лично много смета да је и
већина Религија без и трунке хумора. Углавном понављају једно
те исто – већ сам скоро алергичан на то непрекидно мољакање и
клањање мени, уместо да ме духовито изненаде. Баш мене брига
да ли је неко обрезан или није, шта ко једе и да ли пости. Лепо
кажу Швабе Je näher der Kirche, je weiter von Gott. Највеселији бих
био кад би ме изненадили неочекиваним доброчинствима. По-
себно би се веселио нпр. кад би се ирски и енглески протестан-
ти својски потрудили да Ирски католици што пре добију пуну
државну самосталност, а још више, кад би ортодоксни Јевреји
‘започели борбу у кнесету’ за враћање освојених територија пале-
стинским муслиманима. То би било оно, што се лепо каже, здрав
хумор.
Л: Нажалост, жалосно је шта раде многи људи који тврде да
верују у Вас, иза Ваших леђа, што кажу Руси ‘у чорта на куличках’.
Б: Е, драги мој, још много горе је оно што многи чине у моје
име. То је права злоупотреба мог Trade mark-аTM. Кад погледам ис-
торију, а исто вреди и за садашњост, највише људи на свету је
погубљено баш у моје име. Још добро, да ме са неким америчким
председником нису предлагали за Нобелову награду или за онај
корумпирани прд-суд у Хагу. Дуго сам се чудио како то да нису
дали на тај суд државнике и генерале који су одговорни за бес-
крупулозно бомбардовање цивила и њихових добара у Трећем
светском рату. А онда сам укапирао да за те злочинце, који су
најгрубље прекршили међународно право, Хаг уопште не долази
у обзир – за те крволоке би био меродаван само Нирнберг или
Божји Суд.
Л: Верујем да Вам није лако. Само кад се сетим, колико мало
је требало да би Вас марксисти на челу са Лењином, Титом, Енвер