02.
Небојша Радић

Код поштеног адвоката

The year of the tiger
Has come –
Even the spring mist rises
In spots and stripes
Теитоку

Барт је препешачио ужурбаним, нервозним кораком Риксент
улицу па нагло замакао за ћошак у један мали бар преко пута ка-
толичке цркве, на углу улица Роксент и Ленсфилд.
Бар је био угњежђен у приземље једне уске, средњовековне,
троспратне куће чија је бело кречена фасада била омеђена и ис-
пресецана тамноцрвеним, дрвеним гредама. Бар је имао само
један излог којим је излазио на улицу. На стаклу тог излога је
био угравиран лик адвоката са дугом, белом периком испод чега
је писало: The Honest Lawyer’s /“Код поштеног адвоката”/ и испод
тога: Oyster and wine bar /“Бар острига и вина”/.
Барт отвори велика, искрзана дрвена врата са витражом
у облику полумесеца при врху, погледа десно ка шанку, назва
добро вече па онда скиде своју сивожуту торбу са рамена, јакну,
шал и шешир и све то лепо набаца, једно на друго, без икаквог
реда, одмах ту лево од улаза на клупу поред зида.
“Вече је још младо и свеже”, помисли све трљајући промрзле
руке и осврћући се по просторији. Били су ту шанк и четири
дрвена стола. Два стола су била поред клупа уз леви зид, један
сто испред шанка, а уз сам излог је био један високи сто са бар-
ским столицама где је Барт волео да седи кад је био сам. Волео
је да гледа људе како прелазе улицу на семафору, ту испред, и
аутомобиле, и бицикле.
Зидови у Адвокату су били чађавозелени, а гипсани плафон
са рељефима је био још чађавији, тамноцрвене, готово црне боје.
На сваком од дрвених столова је стајала по једна празна винска
боца, окована истопљеним белим воском, у чији је грлић била
смештена упаљена свећа.
Светло је треперило, на сваки дашак ваздуха који би дошао
од врата, на сваки покрет и на сваку изговорену реч. Из звучни-
ка, који су стајали иза шанка, на полици за пића, међу столове и
упаљене свеће је силазио звук саксофона који се, ту доле, сусре-
тао са сенкама и мислима.
– Chasin’ the bird – рече Барт приближавајући се шанку.

Стране: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ]

Слични текстови


Марко Паић
Глуво доба

Димитрије Станишић
Господин Монтголфиер

Милорад Ђурић
Ко на Зејтинлику лежи?

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019