О хелијевом стаду и немом божјем стварању

енергије у целом распону од дивљих личних и колективних стра-
сти до најтананијих испољавања лепоте душе и слободе ума. Чес-
то се та креативна енергија слободе испољава у неочекиваним за-
мислима и подухватима. На пример, пољопривредници државе
Керала почели су да користе кока-колу као јевтин и поуздан пе-
стицид. Мада је из Кока-коле стигао коментар да та употреба
популарног напитка није заснована на науци, сељаци су и даље на-
ставили да је користе за заштиту својих усева. Држава Керала их
није спречавала да тако користе кока-колу, али је увидела да је та
употреба неспојива са уобичајеном употребом кока-коле као пића,
те је стога оно стављено ван закона.

Индијска култура је резултат повишене осетљивости, осећања
за скоро неухватљиве преливе, тешко схватљиве мале разлике,
неухватљиве аналогије, неспутану различитост. За разлику од
тога западна култура је дигитална, светло тамно, нула и један, где
нијансе брзо нестају и где покушава да се командује одвојеним
супротностима, да се устроје у поредак који нема призива и у име
кога је све дозвољено. Тако се европска култура која је владала ве-
ликом географском мапом, где је са сателитском тачношћу ис-
цртала све што поседује у искуственом свету, неосетно нашла
изгнаном на малом острву историја изнемоглих различитости
и умртвљених супротности где се трансцендентални квалитет
живота, бескрај који вреба у свему, свакој ствари и сваком тре-
нутку, више не опажа нити осећа.
Индијски музичар свира, истовремено компонујући, оно што
ми уопште више не можемо да чујемо, јер европска музика остала
само на две лествице. Стара грчка музика имала је осам лестви-
ца и требало је пуно плодног историјског рада да би се напредак
европске културе завршио на две лествице, а у новије време и у
атоналној буци. Та неухватљива индијска музика може се чути
и у санскртској “азбуци” са 14 самогласника, који су у српском и
другим језицима притајили испод прага чујности. То су дуги и
кратки прости самогласници: а, и, у, р, л (самогласно р и л постоје
и код нас, али се, за разлику од санскрта, у писању не разликују
од полугласника), сложени е и о и дуги сложени аи и ау. Ту су,
да би музика језика била једнако сложена као и музика инстру-
мената, чак три “на” – грлено, предњенепчано и зубно, два “ша”,
задњенепчано и предњенепчано... и тако док се цела стварност
не претвори у музику, што је било тако драго старим античким
филозофима.
За разлику од културних политика које се заустављају на ан-
тропоцентричним границама, или имају империјалне псеудо-
глобалне тежње, културна политика Индије нема граница јер и
даље сањамо исти сан, музику коју смо давно заборавили, која
нас подсећа на тренутак када је све почело, на место са кога је
све кренуло. Тај сан је вековима опседао Европу коју ништа није
могло тако да побуди као Индија. Снови о Индији, увећани фан-
тастичним домишљањима покретали су европску историју сна-
жније него ма која друга сила. Чак је и хришћанство, са својим
визијама о царству небеском неосетно утонуло у причу о царству
земаљског изобиља. И ма колико се на јави опирало Индији и
њеним боговима, хришћанство се претворило у трагача за цар-
ством небеским на земљи. И Марксов комунизам где ће свако
имати према потребама јесте до непрепознавања изобличена и
скривена Индија. Управо су тако, као Маркс комунизам, готово
истим речима стари путописци описивали Индију. Маркс је, ако
нигде а оно у подсвести, носио нешто од индијског сна обиља. У
његово време захваљујући капиталу који притиче из колонизова-
не Индије индустријска револуција уздрмава свет будећи визије
да ново богатство треба да припада свима, ако не сада и овде, а
оно у комунизму будућности. Он је само превидео да ново богат-
ство не долази махом из рада, већ из немерљивог рога изобиља
који се излива из Индије и њеног сна.
Британска источно-индијска компанија, која попут божан-
ства држи тај рог у руци, била је једина корпорација која је вла-
дала неком земљом, први историјски пример да је корпорација
постала империјална сила. Она има власт над људима, индустри-
јом и трговином све до 1857. и избијања оружаног устанка, да би
се потом више пута, привидно укинута, на сваки начин транс-
формисала, чувајући исту колонијалну суштину, и коначно са
драконских забрана прешла на неолибералну контролу патенти-
ма, биопиратерију и агресивну културу глобализације. Данашња
глобализација, у којој корпорације постају све богатије, а државе
сиромашније, умногоме је замишљена према обрасцу Источно-
индијске компаније. То је покушај да се колонизује не више Инди-
ја, већ и сам сан и да се од њега направи тривијална прича исто-
ријског развоја у којој се губи сваки транседентни траг.
Насупрот томе, не треба никако заборавити да је Индија от-
кривена у сну као амфиболијски дух бесконачности. Наиме, Ко-
лумбо се досетио да прави начин да се дође до Индије јесте да
се превари повесни пут и да се противно разуму дијалектички
заплови на запад да би се стигло на исток. Он је, иако лупеж,33
имао сан да се енергија може добити само од супротности и да
се, пловећи у антиномијама до чијег извора разум не може да до-
сегне, једино може открити пут у Индију. И био је у праву. Једино
што он није знао да је и сама Индија увек двострука и да увек има
најмање два лица. Он је открио оно прво, привидно лице, исто-
ријску опсену Индије, Америку. Будући без моралних квалитета
није ни могао да добаци до трансценденталности Индије, већ се
саплео о материјалност Америке уверен да то мора бити Индија.
И била је, али на начин који он никада није могао да види. Аме-
рика се испречила на путу и Индија, она права, по себи, запра-
во никада није ни откривена. Она је само колонизована, али на
кратко да би поробљеним континентима показала немоћ самог
колонијализма. Колумбов посао истини за вољу и није било да
види. Он је имао задатак само да пљачка. Посао схватања и не при-
пада онима који користе супротности, већ онима који кроз рам
историје пролазе до пете димензије ствари по себи.
Извесно у свему је да је откривање Америке последица потра-
ге за Индијом. Светска моћ Америке почела се помаљати када је
до ње почео да долази капитал Источно-индијске компаније. Аме-
рика је и данас тобожња Индија, земља обиља, јер је толико капи-
тала и толико енергије наде удахнуто у њу да се она за тренутак
учинила као стварна Индија. Али док је у Индији обиље нешто
потпуно природно, нешто што припада бескрајној разноврсно-
сти природе ствари, у Америци оно је мучно исцеђено и узидано
у монолит где разноврсност копни на злослутном тлу владајуће
културе.
Хегел тачно уочава да је, када је дух дошао у Америку, све дру-
го нестало. “О Америци и њеној култури... имамо додуше вести,
али само такве вести да је то била посве природна култура која
је морала пропасти чим јој се приближио дух.”34 Дух од кога све
пропада је и данас стална претња јер се његова мисија није зауста-
вила на америчким народима, он се сада окренуо човеку самом.
Пред нашим очима наставио се поход просвећеног духа да би
нестале многе хиљаде живих врста, а живи свет био замењен ге-
нетичким сурогатима. Ово би Хегела вероватно врло обрадовало
јер би показао шта дух може да учини и да се неће смирити док и
последњи облик природног живота не пропадне.
Како је са инвазијом духа који је укидао супротности Индија
лагано нестајала из Америке, потоња је остајала пука љуштура,
велико острво историје спремно да напусти снове и колонизује
јаву. Не треба ни једног тренутка заборавити колико је снова било
посвећено и поклоњено Америци која се као Афродита из пене
родила из непрекидног сна о Индији од кога је и саздана њена
историја. Сви који су дошли преко океана прво су је одсањали. И
чинило се да је она стварнија Индија од саме Индије. Ослобођена
енергија снова, нешто као Теслин ослобођени електрицитет, пла-
вила је и наводњавала живот који је дисао пуним плућима јер је
био у стању сањања.
“Чак и у затвору у Италији, рекао ми је, седео сам у самици и
сањао Њујорк. Једног јутра Немци су га у зору извели у двориште
и он је претпоставио да ће га стрељати. Пред њим је био одред
наоружаних војника, заједно са официром, али затим је дошао
фотограф са троношцем и направио неколико слика мог оца како
стоји уза зид. Није имао појма због чега. ’Желим да видим Њујорк
пре него што умрем’, рекао је Немцима док су га водили назад у
ћелију” 35
Али била је то само слика Индије, слика сна у колору и сине-
маскопу. Сан се, упркос Холивуду, Сиенену и беспризорним Вин-
доузима, не може колонизовати. “Сви долазимо у Америку очеку-
јући да постанемо део неког холивудског филма. Већина америч-