Језик и светлост

Билингтонова тврдња да је “највећа културна тековина виза-
нтијске цивилизације управо то што је дала Словенима
хришћанство” утолико је тачнија јер се тиче духовне надградње
оних народа чија протоисторија пресудно припада религијском
а не митолошком искуству. Следствено томе, разумевајући фе-
номен хришћанске филозофије као феномен духовне надградње
уочићемо важност језика као есхатолошког искуства. И још
нешто: суочићемо се са оправданошћу што поједини теоретича-
ри православне народе називају јовановцима.
Карактеристичност охристовљеног писма садржана је
најсинтетизованије у првом стиху I главе Јеванђеља по Јовану
који у старом словенском језику гласи: “Искони бе Слово”.
Несумњиво, управо је ова јеванђељска синтагма открила
нови квалитет духовне мистерије као што је и упућивала (бар
на плану и језика и персоналног спиритуалног искуства) на
важећи теоантрополошки смисао. Наиме, речи “искон”, “бити”
и “слово” нису само стожерне тачке хришћанске вере већ и сто-
жерне тачке хришћанске филозофије.
Првобитна просветљеност догодила се осећањем светости
језика, односно важности Истине Речи, јер слово (реч) има
својство надвредности. Потом је уследио процес метафизичке
синхроније и филозофије Слова. Коначно, теоантрополошки
смисао је уцелинио духовно искуство, па је на тај начин секундар-
на биографија (појавни живот) доживела пуноћу свејединства,
преобразила се у примарну биографију то јест дефинитивно
нашла свој симфонијски идентитет (свеживот). Према томе,
библијска синтагма: Искони бе Слово – У почетку беше Слово
(“У почетку бјеше Ријеч”) за човека има значење тајности, која се
показује као целосно ујашњење тек откровењем светости језика,
мистерије језика и охристовљења језика.
Шта, у ствари, ујашњава први стих Јеванђеља по Јовану који
у нашем савременом језику гласи: “У почетку беше Реч” (или
како то неки теолошки писци преводе: У почетку беше Логос,
У почетку беше Светлост)? Пре свега, овај новозаветни исказ
уносу хармонијску конзистентност у, дотад, хаотични духовни
речник – као што, изнад свега, омогућава човековој појавности
да уочи своју метафизичку тачку почетка – јер у почетку беше