28.
Драгана Грбић

Machina Humana et Homo Viator
Срећан рођендан Човеку Машини!
Срећан рођендан Човекопутнику!

За Човека Машину 2018. година је била значајна, jer je Човек
Машина прославио три велика јубилеја. Ла Метријев L’ Homme
Machine 3)
напунио је 270 година, а мало млађи Човек Макина 4)
Доситеја Обрадовића навршио је тачно две стотине година от-
како је угледао светлост дана у постхумно објављеном Мезимцу.
Некако готово истовремено, с пролећа 2018. године, у кризу
средњег доба закорачио је Die Mensch-Maschine 5) дизелдорфског
бенда Крафтверк, обележивши четрдесетогодишњицу од објав-
љивања албума електронске музике дугог свега тридесетак ми-
нута, који је маја месеца 1978. године заувек променио музичку
сцену. Истог месеца је, тренутно најсавременији хуманоидни ро-
бот фирме Boston Dynamics, “разиграни” петогодишњак Атлас 6)
коначно слободно потрчао по трави америчког континента, док
је на сасвим другом крају света, његов претходник Асимо 7) , своје
пунолетство прославио као експонат у једном токијском музеју,
јер је јапанска фирма Хонда одлучила да обустави комерцијалну
производњу овог љупког роботића.

* * *
Било да је Човек Машина – Machina Humana, L’ Homme Machine,
Човекъ Макïна, Die Mensch-Maschine или Humanoid Robot –
основа им је иста: μηχανή – или “михани” како Доситеј дефинише
ову “реч греческу” на почетку свог есеја.
“Михани, реч греческа, значи изобретеније, но мајсторско и
остроумно, које по својему внутрењему сложенију исполњава
правилно и точно нека дела, као различни часовници или
сати, и као у Бечу дрвена рука што пише, и дрвени човек који с
крајњим искуством “даму” игра и не да се преварити.” 8)

Тај дрвени човек који с крајњим искуством ‘даму’ игра био је по-
следње чудо технике 18. века, када га је 1769. године конструисао
Волфганг фон Кемпелен да би импресирао царицу Марију
Терезију. Тог првог шах-робота, такозваног шах-аутоматона
“Schachautomaton” или “Schachtürke”Шах-Турчина, јер је ме-
ханичка лутка која игра шах била обучена у оријентални костим
са турбаном на глави, Доситеј је могао видети током свог боравка
у Бечу или можда чак и у другим градовима западне Европе,
јер је и Шах-Турчин ишао на турнејe као што данас по свету
“путују” Асимо и Атлас. Приликом једне турнеје по Америци,
коју је организовао Јохан Непомук Мезел, а који је 1804. од Фон
Кемпелена откупио Шах-Турчина, апарат је тешко настрадао и
лутка са механизмом је изгорела. Данас се овај шах-аутоматон,
један од преостала два реконструисана примерка, чува у највећем
компјутерском музеју на свету – у немачком Хајнц Никсдорф
музеју у Падеборну, као претеча компјутерске технологије.
Осамнаестовековни Шах-Турчин, као прва “мислећа маши-
на”, стоји, дакле, раме уз раме са најсавременијим научним до-
стигнућима из домена развоја вештачке интелигенције попут
AlphaZero програма компаније DeepMind, која се бави развојем
вештачке интелигенције и развија алгоритмове за шах, го и
шоги. Године 2017, уочи великог јубилеја “Човека Машине”, ком-
панија DeepMind је тријумфално објавила победу машине над
човеком али и машине над другом машином, када је вештачка
интелигенција AlphaZero програма, након само неколико сати
“самоуког“ учења и обучавања у шаху, успела да победи шам-
пионски шаховски програм. 9 Међутим, разлика између Шах-
Турчина и AlphaZero програма је ипак велика, јер је Шах-
Турчинов “софтвер“ био прави просвећени људски ум а не
вештачки конструкт.
Отуда савременог читаоца Доситејевог дела не треба да из-
ненади чињеница да он већ у првој реченици свог есеја као илу-
стративни пример Човека Машине описује баш Турчина који
игра даму и шах, те тиме заправо отрвара своју полемику са
савременицима – је ли човек заправо машина или ипак није? Шах-
Турчин, савршени Човек Машина 18. века, имао је своје прет-
ходнике – људе-машине али и животиње-машине.
Поред тога што је називан добом разума, веком светлости,
просвећеним столећем, важио је 18. век још и за век људи-
машина, јер је управо у доба просветитељског хуманинета
идеја о стварању вештачких људи, а која је зачета много раније,
доживела по први пут своју значајну реализацију. Било да је
реч о философском продору “метафоричког концепта човека-
машине” 10) , или о конкретним материјализацијама идеје у погледу
пројектовања и склапања механичких предмета хуманоидног
карактера, андроиди су постали својеврсни нови миметички
израз просвећеног човека 18. века.
Одушевљење човека доба просвећености машинама, новим
технологијама и уопште сваким новим научним достигнућем било
је у складу са духом времена. Са протестантском реформацијом
човеку је на неки начин било “ускраћено” веровање у чуда на
онај начин који је уобичајила дотадашња хришћанска религијска
пракса. Поред тога, просвећени дух је за један од својих основних
циљева поставио оштру борбу против сујеверја и мистицизма.
Отуда је човеку, чија природа од искона тражи неки “над-моменат”
како би се према њему одредила и у њему изнова антрополошки
потврдила, одлично послужила машина као супституција за
чудо односно као својеврсно чудо конструисано просвећеним
умом. “Човек је некада од вере очекивао чуда. Тога није било.
Затим је дошла техника која их заиста ствара. Задивљен, он јој се
приклонио са страхопоштовањем.” 11)
Већ у првом тому чувене Енциклопедије, објављеном 1751. го-
дине, Даламбер је написао две одреднице АНДРОИД 12) и АУТО-
МАТОН 13) , које су сажеле не само дотадашња знања и достигнућа
у домену машинске технологије и инжињеринга, него и у сасвим
новом светлу подсетиле на философску полемику која се рас-
пламсала након што је Декaрт објавио свој Трактат о Човеку
(Traité de l’Homme, 1633), а потом и чувено дело О методи (Discours
de la Méthode, 1637)
. Та полемика је доживела врхунац скоро
стотину година касније, када је Ламетри у есеју Човек Машина
написао својеврсну апологију Жаку де Вокансону и његовим
_________________________
3) Julien Offray de La Mettrie, L’ Homme Machine, Elie Luzac fils, 1748.
4) Доситеј Обрадовић, “Е ли човекъ макïна ил нïе”, у: Доситеј Обрадовић,
Мезимацъ, Будим, 1818.
5) Die Mensch-Maschine: Studioalbum von Kraftwerk, Mai 1978, 36:18
Min. Албум су продуцирали фронтмени и певачи бенда – Флоријан
Шнајдер и Ралф Хитер, а у саставу бенда су још били Карл Бартос и
Вофганг Флир. На омотници албума наслов је био исписан на немач-
ком и у преводу на руски, енглески и француски: Человек Машина
– The Man Machine - L’ Homme Machine, а као сингл објављена је још
песма Модел (Das Model), која је постала светски хит, а српску обраду
oве песме објавио је београдски бенд Супернаут.
6) Атлас је хуманоидни робот фирме Boston Dynamics са седиштем у
Америци и учешћем јапанског капитала, који је патентиран 2013.
године и из године у годину програм његових перформанси је уса-
вршаван, те се тренутно сматра најдинамичнијим хуманодним ро-
ботом на свету који је успео да потисне чак и Хондиног Асима. Атлас
може слободно да трчи на отвореном и неравном терену и изводи пар-
кур, што је хуманоидним роботима претходних генерација било немо-
гућно. Он опонаша успешно моторику човека, подиже терет до 11 кг, а
нешто је нижи и лакши од просечног мушкарца – има 1,5 метар и тежи
око 75кг. https://www.bostondynamics.com/atlas.
7) Асимо је хуманоидни робот који је 2000. године јавности представила
јапанска фирма Хонда. Први модел Асима био је нешто нижи и лакши
од тренутног модела Атласа – висок 1,3 метар и тежак 50 кг, а могао је
да се креће брзином од 2,7 км/ч. У оквиру своје светске турнеје Асимо
је 2012. гостовао и у Србији, а у препуној сали Коларца публика је
скандирала његово име, док је Асимо демонстрирао своје вештине.
Као и Атлас, и Асимо је ходао, трчао, играо, пео се уз степенице, по-
мерао кутије и руковао се са публиком, али за разлику од Атласа,
Асимо је за све то био способан само у затвореном простору и то у
претходно припремљеном у ту сврху уз строго поштовање «упутства
за употребу» које су Асима пратила где год да крене. Хонда је 2018.
године одлучила да престане са усавршавањем овог модела и од тада
је Асимо нашао свој нови живот у Мираи-кан музеју, у јапанском
Националном музеју научних достигнућа и иновација. https://asimo.
honda.com/
8) Доситеј Обрадовић, “Је ли човек макина или није”, у: Доситеј Обрадо-
вић, Мезимац, Задужбина “Доситеј Обрадовић”, Београд, 2007, 217.
9) Samuel Gibbs, “AlphaZero AI beats champion chess program after teaching
itself in four hours”, у: The Guardian -Technology, 7.12.2017. https://www.
theguardian.com/technology/2017/dec/07/alphazero-google-deepmind-ai-
beats-champion-program-teaching-itself-to-play-four-hours.
10) Више у: Alex Sutter, Göttliche Maschinen. Die Automaten für Lebendiges
bei Decartes, Leibniz, La Mettrie und Kant, Frankfurt/M, 1988.
11) Николај Брђајев, “Човек и машина”, у: Николај Берђајев, Човек и
машина, изабрани есеји и чланци, изабрао Владимир Меденица,
превод Милић Мајсторовић, Бримо, Београд, 2002, 394.
12) Jean-Baptiste le Rond d’Alembert “Androidе”, у: Denis Diderot, Jean-
Baptist le Rond d’Alambert, Encyclopédie ou dictionnaire raisonné des
sciences, des arts et des métiers, Tome Premier, Paris 1751, 448-451.
13) Jean-Baptiste le Rond d’Alembert “Automatе”, у: Denis Diderot, Jean-
Baptist le Rond d’Alambert, наведено дело, 896-897

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ]

Слични текстови


Оливера З. Дуњић
Неписани дани

Вук Петровић
“Шарени одсјај”
Гетеовог Фауста

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2024