Machina Humana et Homo Viator
Срећан рођендан Човеку Машини!
Срећан рођендан Човекопутнику!

идејним претходницима, означивши Вокансонов научни под-
виг и све оне који му буду следовали прометејским 14) , чиме је
додатно подстакао дебату између присталица материјалистичке
философије доба просветитељства и њихових опонената.
На рад чувеног француског изумитеља Жака де Вокансона
позвао се и Даламбер, како би осамнаестовековном читатељу
објаснио шта је андроид. Даламбер је након кратког увода ове
енциклопедијске одреднице написао да је чувени Де Вокансон
захваљујући својим механичким патентима ушао у француску
Академију наука на велика врата 1738. године, и потом исцрпно
препричао Де Вокансонов чланак о флаутисти који помоћу
уграђеног механизма сам свира, покреће прсте и усне па чак
производи и звуке. Даламбер је аутоматон илустровао још јед-
ним Вокансоновом изумом – механичком патком која може да
истеже врат, кваче, кљуца зрна и чак их дигестира као и било
која жива патка. Патка од метала и дрвета која кваче и флаутиста
који свира поред тога што су успешно опонашали моторику
живих бића, могли су да артикулишу звуке, а та чињеница је
за осамнаестовековне интелектуалце отворила нови хоризонт
дебате – да ли ће Човек Машина ускоро и “проговорити”? Будући
да је говор осим што је “органски” производ усаглашеног рада
свих делова говорног апарата, пре свега је резултат сложене нервне
активности и дијалектичког процеса, те се отуда питањем да ли
машине могу да говоре имплицитно указало на много важнији
проблем – да ли машине могу да мисле? Прва конструисана
“мислећа машина” био је Кемпеленов Шах-Турчин, који је, истини
за вољу, ћутао, али је ипак својом непобедивом игром цела два
столећа публици упорно демонстрирао да “уме” да мисли. Како?

* * *
Уграђени савршени механизми, попут оних у часовницима, омо-
гућили су патки и флаутисти кретање и звучну артикулацију, а
управо часовник као савршени организацијски принцип у мета-
форичком дискурсу користили су многи философи па и сам
Ламетри. У свом чувеном есеју он је истакао да је људско тело сат,
велики сат конструисан са огромним умећем и инвентивношћу,
те да ако се деси да стане точак који обележава секунде, точкић
који обележава минуте ће се покренути и наставити да кружи,
те тако принцип савршено организованог универзума остаје у
сталном покрету. Тај беспрекорни принцип организације једног
механизма који омогућује остајање у покрету заправо је у осно-
ви сваког напредовања и идеје прогреса, као једне од кључних
идеја доба просвећености, јер прогрес је у самом путу и кретању
ка бољем и савршенијем циљу у односу на ону тачку са које се
пошло. 15) Управо тако и Ламетри објашњава напредак када каже
да је Де Вокансон морао да има много више знања и вештина да
би конструисао сложенији механизам флаутисте, него што му је
било потребно за конструисање патке; а да је ипак потребно још
много много више знања и времена да би Човек Машина најзад
и проговорио, и додаје да се такав механизам више не сматра
немогућим, поготово ако буде био развијан умешним рукама
неког новог Прометеја Века светлости.
Човек Машина током 18. века ипак није проговорио, али је
захаваљујући једном другом механизму заснованом на принципу
деловања сила магнетног привлачења Шах-Турчин почео да
“мисли”. Заиста, као што је Ламетри и антиципирао, механизам
аутоматона и андроида усавршио је за само тридесетак година,
само – јер је за дух времена доба просвећености у том домену
научног развоја три деценије ипак брзо прошло, један “нови
Прометеј” – Волфганг фон Кемпелен. У жељи да са хабзбуршког
двора потисне “француске забављаче” и надмаши приређиваче
спектакла који су на позив царице долазили из Француске у Беч,
Фон Кемпелен је обећао царици да ће конструисати такву машину
која ће задивити не само све у Хофбургу, него и читав свет.
Пракса позивања истакнутих проналазача и научника да
представе своја највећа достигнућа на дворовима, а поготово ако
су та достигнућа могла имати примену у забавне сврхе, била је
врло распрострањена у 18. веку и представљала је саставни део
култа изграђивања идентитета просвећеног владара. Тако је, на
пример, крајем 18. века узлетање балоном на врућ вазух постало
готово незаобилазни део дворског спектакла сваког монарха који
је држао до свог просвећеног профила, а један такав пример, баш
у Бечу, забележиле су и прве српске новине. Извештавајући о
спектаклу приређеном на бечком двору у част посете италијанског
краља и краљице, донеле су Србске повседневне новине у јунским
бројевима 1791. године, неколико текстова о узлетању Жан-Пје-
ра Бланшара балоном на врућ ваздух, а сваки узлет балона је
метафорички демонстирао моћ просвећеног ума који је успео
да досегне небеске сфере до тада резервисане искључиво за
божанства. 16) Новине, које су према Хабермасовом мишљењу,
биле један од основних “креатора” јавне сфере модерног друштва
и обликовања критичког мишљења, а чије је критичке оштрице
добро избрусио тек просвећени дух времена 18. века, редовно
су објављивале спектакуларне вести из науке које су говориле у
прилог померању дотадашњих граница знања.
Штампа је забележила да је од 1783. до 1785. године Шах-Турчин
са Фон Кемпеленом био на турнеји по Европи и обишао све веће
градове – Париз, Берлин, Лајпциг, Франкфурт и Лондон. Дакле,
све оне градове у којима је баш тих година боравио и Доситеј. У
једној вести објављеној 1785. године у Лајпцигу детаљно је описана
представа коју је пре почетка шаховске партије изводио пред
окупљеном публиком Фон Кемпелен са својим послужитељем
Антоном. Шах-Турчин, заогрнут крзненим гуњем, исуканих брко-
ва, са турбаном на глави, седео је за великим дрвеним столом
који је са предње стране имао троје малих врата и још две фиоке
у дну, а испред њега је била шаховска табла са уредно поређаним
фигурама. Чекајући противника, Шах-Турчин је седео ослоњен
десном дрвеном руком о сто, док му је лева рука била прикачена
за механизам који је омогућавао њено покретање. Јохан Јакоб
Еберт 17) наводи да је пре почетка сваке шаховске партије господин
Антон најпре отварао сва врата са предње стране стола иза
којих се видео празан простор и “седећи” Турчин, а да је чак
упаљеном свећом осветљавао унутрашњост ормарића, како би
се посматрачи уверили да осим једног великог механизма, по-
моћу којег се Турчин покретао није било ничега другог. Аутор
вести закључује да је таква транспарентна демонстрација на
почетку својеврсног спектакла знања имала за циљ да покаже да
механизам шах-аутоматона није онакве природе и нема онаква
илузорна дејства на публику, као многе друге машине које су се
до тог тренутка могле видети на Сајму у Лајпцигу.
Знајући да је Доситеј до половине 1784. године живео и сту-
дирао у Лајпцигу, оправдано је запитати се да ли је и на њега
Шах-Турчин оставио такав утисак када га је први пут видео, јер
се претходно сигурно могао нагледати свакаквих илузорних
машина не само у Лајпцигу, него вероватно и у другим градовима
које је обишао? И где се заправо десио Доситејев сусрет са Шах-
Турчином? Да ли га је видео у Бечу, како пише у уводу текста Је ли
човек макина ил није? Ако јесте, када се то збило – када је боравио
први пут у Бечу док су и он и Шах-Турчин били још релативно
млади? Или су се можда срели у старости – када се Доситеј већ
помало уморан од својих путошествија вратио у Беч, где је Шах-
Турчин и даље пунио сале, захваљујући механизму који је тада
већ био усавршио Фон Кемпеленов наследник? А могли су се
можда срести и у Германији на неком од лајпцишких сајмова
или у неком од других европских градова које је Шах-Турчин
посећивао на својој европској турнеји.
Како год, ако се пажљиво прочита почетак Доситејевог
есеја и реченица која долази после описа “дрвеног човека”, јасно
је да он гаји велико поштовање према знању на основу којег је
пројектована једна таква машина, јер је то “изобретеније
мајсторско и остроумно”. Међутим, већ из следеће реченице се
може закључити да он није тиме претерано задивљен, као што
ономад ни Др Џонсон посматрајући у Лондону узлетање балона
на врућ ваздух није био баш импресиониран, него је помало
изиритиран окупљеном светином која разјапљених уста зури у
небеса и само тражи хлеба и игара, мрзовољно прокоментарисао
да је све то лепо, али да је човечанству у том тренутку уместо
_________________________
14) Julien Offray de La Mettrie, наведено дело, 92-93.
15) Више у: Reinhart Koselleck, „ ́Fortschritt ́ und ́Niedergang ́ – Nachtrag
zur Geschichte zweier Begriffe“, у: Niedergang. Studien zu einem
geschichtlichen Thema, ур. Reinhart Koselleck, Paul Widmer, Klett-Cotta,
Stuttgart, 1980.
16) Драгана Грбић, “Писање о чудима у првим српским новинама”, у:
зборник Традиција просвећености и просвећвања у српској периодици,
ур. Т. Јовићевић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2012,
79-91.
17) Johann Jacob Ebert: Nachricht von dem berühmten Schachspieler und der
Sprachmaschine des K.K.Hofkammerraths Herrn von Kempelen. Leipzig,
1785, S. 7.