Природно-физички оквир за настанак прве европске цивилизације

Увод
Природно-физичким анализама осветљава се питање технич-
ко-физичке заснованости важећих “историјских истина” о досе-
љавању Срба на Балкан. У питању је област истраживања, која се,
условно, може назвати физиком историјских процеса. Примење-
ни модели су везани за период тзв. Велике сеобе народа2, али су
сви закључци о физичко-техничкој изводљивости применљиви
и на случајеве старијих сеоба. Доказивањем физичко-техничке
неизводљивости досељавања Срба на Балкан – на начин досеља-
вања како нам то објашњавају данашњи уџбеници историје, освет-
љава се и порекло других балканских народа. Аутохтоност Срба
на Балкану упућује на закључке о пореклу Албанаца, Грка и дру-
гих балканских народа 3. Очигледно је, у том случају, да порекло
осталих народа на Балкану треба тражити у оквирима заједничког
корена, при чему треба узети у обзир постепену модификацију
националних карактеристика сваког од тих народа.

Методолошки приступ
Истраживање је засновано на принципима научног истраживања,
који важе код свих наука, пре свега код природних и егзактних,
па самим тим нема логике да не важе и у историјским анализама.
Истраживање у физичко-техничким наукама се обавља помоћу
експеримената и теоријских моделовања на реалном физичком
објекту. Појам објекта обухвата физички систем (који може бити
различите природе, нпр. механички, електрични, термодинамич-
ки, хидраулични, итд) и процесе (термодинамичке, статистичке,
хемијске, биолошке, атомске, флуидне, итд). Процеси могу бити
изазвани другим природним процесима, или људском активнош-
ћу (технолошки системи и друштвене релације и процеси). Ис-
траживач постулира законе, на којима гради теорију, која пред-
виђа понашања система при промени времена и параметара – на
основу чега развија моделе и изводи нове експерименте за њихову
потврду, све док не стигне до жељеног степена слагања.4 Теорија
се описује математичким моделима, којима се физичке величи-
не и процеси доводе у познату везу и на основу дефинисаних улаз-
них величина (побудних сила – величина које се варирају на же-
љени начин), одређују се одзиви (величине за које се жели предви-
дети понашање при широком спектру промена улазних величина).
Математички модели могу бити различите сложености, у за-
висности од сложености физичког система и броја и врста про-
цеса укључених у физички објекат који се моделује. Често се не
ки процеси описују веома сложеним математичким моделима, па
је из практичних разлога потребно њихово упрошћавање до про-
стијег облика, уз реално прихватљиво умањење тачности. У так-
вом поступку је за многе процесе могуће применити моделовање
с применом аналогија. Процеси су аналогни ако њихови матема-
тички модели имају исту форму математичког приказа, иако су
им величине и параметри друге физичке природе. Предвиђањем
понашања аналогног процеса, на основу варирања његових улаз-
них величина, могуће је, уз претварање аналогних величина,
предвидети понашање анализираног процеса. Тиме се широка
класа физичких проблема своди на решавање математичког мо-
дела једне класе. То даје нарочито добре резултате код експери-
менталног моделовања, где се експериментима на простијем об-
јекту постижу велике уштеде у труду, опреми, ангажовању особ-
ља и трошковима.
Постоји уврежено (и сасвим нетачно) схватање да је матема-
тичко моделовање друштвених процеса немогуће, односно да су
ти процеси превише сложени за моделовање. За квалитативне
анализе историјских процеса су довољни и једноставни модели.
Они, сигурно, искључују грубе превиде, честе код анализа без
икаквог моделовања.
По својој природи, процеси у случају миграције становништ-
ва, током неког временског интервала и при одговарајућим исто-
ријским условима, имају сличности (по математичком моделу
којим се могу описивати) са термодинамичким процесима крета-
ња честица. Аналогије између величина су уочене и оне се могу на-
бројати: (1) Хаотично кретање система честица је аналогно кре-
тању становништва на неком ширем простору у равнотежним
условима и без утицаја државе. Као и у случају аналогног физич-
ког процеса, и овде је, за исправну примену модела, неопходно
да се ради о систему с великим бројем учесника, тј. о широком
простору с великим бројем становника; (2) Дифузија честица –
одговара кретању становништва у процесу миграције; Концен-
трација честица – одговара густини насељености становништва;
(3) Сила која изазива усмеравање кретања честица – одговара си-
ли принуде коју стварају државне организације, ратови, природ-
не катастрофе, итд; (4) Ефикасни пресеци за поједину врсту
интеракције честица – одговарају вероватноћама за настанак од-
говарајућих исхода појединих историјских процеса; (5) Завис-
ност величине ефикасних пресека од врсте материјала и пара-
метара система – одговара зависности настанка појединих исхо-
да историјских процеса од карактеристика становништва које
мигрира и предиспозиција за одговарајуће реакције на историј-
ске процесе (типови карактера, физичка конституција, религија,
начин живота и исхране, итд); (6) Понори честица – одговарају
природном морталитету, одсељавањима, губицима услед рато-
ва, епидемија или природних катастрофа, или нестајањем услед
асимилације (у случају анализа националних структура); (7)
Извори честица – одговарају природном наталитету, досељава-
њима или асимилацији припадника других нација (у случају ана-
лиза националне структуре); (8) Јаким апсорберима – одговарају
историјски процеси који воде ка масовном морталитету (ратови,
природне катастрофе, епидемије, итд); (9) Отпору средине – од-
говара аналогни отпор локалног становништва у просторима у
којима је процес миграције; (10) Енергији честица при дифузији
– одговара мотивисаност становништва за миграције; (11) Слобод-
ној дужини путa честица при дифузији – одговара реално про-
сечно растојање, на које се становништво сели са првобитног ста-
ништа; (12) Реактивним гасовима – одговара становништво које
испољава високу мотивисаност за неке од процеса који воде про-
мени густине насељености (агресивност ка суседима, склоност
лаком асимилирању, агресивна склоност ка асимилацији других,
слаба религиозност или религијски прозелитизам, живот у не-
здравим климатским условима итд); (13) Инертним гасовима –
одговара становништво са изразитим недостатком за претходно
наведене процесе (толерантност и вештина избегавања ратних
сукоба, висок степен националне свести, јаки механизми за очу-
вање религије, живот у здравим климатским условима с ретким
епидемијама, итд); (14) Очигледне су паралеле, као што су гради-
јенти (разлика у концентрацијама честица, односно густини
становништва између две тачке у простору), пропусна моћ (мак-
симална брзина проласка честица, односно становништва при
миграцији кроз неке дефинисане просторе).
Наведене аналогије могу се искористити за прављење разли-
читих модела, а посебну могућност пружа даље моделовање при-
меном електричног моделовања физичких процеса, код којег се