О “српској латиници”

ржали су своје писмо и своју религију. Чиниоци који су кључно
поделили Хрвате и Србе били су религија и писмо, не језик. Проф.
Милосављевић износи историјски погрешне тезе.

11. Општа слика
Три табеле (1818, 1847, 1852) разликују се у детаљима, али им је јед-
но заједничко: писмо источних хришћана (православаца) је ћири-
лица, а писмо западних хришћана (католика и протестаната) ла-
тиница. Будући да данас не постоје Срби католици као значајан
национални и културни чинилац, писмо садашњих Срба може
бити само ћирилица.

12. Питање идентитета
Када савремени српски првописци пишу о “српској латиници”,
они тиме исказују своје секуларистичке, просветитељске погледе:
став да једино језик одређује национални идентитет. Тај став није
био тачан ни у Вуково доба, а данас је то још мање: оно што суш-
тински разликује данашње Србе, Хрвате и Бошњаке није  језик,
него религија. Ова три народа се не разликују по језику, већ по
религији. Стога је пренебрегавање религиозног чиниоца недопу-
стив превид.
Савремена широка распрострањеност латинице код Срба ука-
зује на њихово идентитетско лутање – на њихову слабу национал-
ну свест. Првописци који сугеришу да су српска писма и ћирилица
и латиница раде – вероватно несвесно – на сузбијању ћирилице и
православља, а тиме и српске националне свести. Кључну пре-
преку у изградњи чврстог и јасног српског националног иденти-
тета представљају српски интелектуалци, поготово псеудофило-
лози окупљени око Покрета за обнову србистике.

13. Идеолошке последице сна о Србима “сва три закона”
Вукова идеја о Србима “сва три закона” не само да је била утопија,
него се показала и као погубна за Србе. Одиграла је крајње нега-
тивну улогу код Срба. Срби су геноцид у Другом светском рату до-
чекали крајње идеолошки неприпремљени. Ту идеолошку збуње-
ност Срба сјајно описује студија др Михаила Станишића “Експа-
нзионизам Хрвата и растојство Срба” (1999). Основни узрок рас-
тројства Срба је било веровање у Вукову идеју о Србима “сва три
закона”. Срби су били крајње збуњени када су Хрвати и босански
муслимани почели да их кољу. Нису могли да схвате како они који
говоре њиховим језиком могу толико да их мрзе. Били су веома
наивни, јер их је њихова интелигенција успављивала митом о
Србима “сва три закона”.
Слично се догодило и пола века касније. Српска интелигенција
се чудила зашто су Хрвати и Бошњаци поново устали на Србе
(1991). Она је и даље сањала Вуков сан о Србима “сва три закона”,
тј. у тадашњој терминологији о “братству и јединству”. И док су
се листом сви одвајали од Срба, српски интелектуалци су били