О “српској латиници”

4. “Срби сви и свуда” (1836)
Вук је у студији “Срби сви и свуда”, написаној 1836, а објављеној у
књизи “Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона”
(1849) тврдио да су прави Хрвати само чакавци и кекавци или
кајкавци, док су штокавци у ствари Срби. Но, он је био искрен и
изнео стање са терена из којег се види да то разликовање по линг-
вистичком критеријум није одговарало стварности. Он изричито
каже да само они “закона Грчкога” (православне вере) себе зову
Србима или Србљима, а да “остали овога имена неће да приме”
(стр. 2). Он изричито каже да муслимани себе сматрају правим
Турцима, “премда ни од стотине један не зна Турски” (стр. 2). За
католике каже да себе “зову по мјестима у којима живе”: Славон-
ци, Босанци (или Бошњаци), Далматинци и Дубровчани, а да их
књижевници зову Илири или Илирци. Вук додаје да их прaво-
славци зову још и: Буњевцима (у Бачкој), Шокцима (у Срему, Сла-
вонији и Хрватској), Латинима (око Дубровника и по Боки Котор-
ској), а “у пријатељскоме разговору” и Кршћанима (стр. 3). Да не
би било забуне, додаје да “Срби закона Римскога неће Срби да се
зову” (стр. 3). Према томе, Вук сâм признаје да фактички не пос-
тоје Срби “сва три закона”, већ само “закона Грчкога”. Његово миш-
љење о постојању “Срба сва три закона” није одражавало стање
на терену. Оно је било плод његове жеље, а не стварности.

5. “Сукоб цивилизација” (2000)
Вук Ст. Караџић је био свестан да религија утиче на национално
опредељење, али се са тим није мирио. Тим поводом је изразио
своје чуђење у студији “Срби сви и свуда”: “А кад човјек помисли,
н. п. да Маџара има и Римскога и Калвинскога закона, па се сви зо-
ву Маџари; или: да Нијемаца има и Римскога и Луторанскога и Кал-
винскога закона, па се сви опет зову Нијемци; мора се чудити ка-
ко се барем ови Срби закона Римскога неће Срби да зову” (стр. 3).
Оно што Вук није могао да схвати јесте то да међу католи-
цима и протестантима, упркос догматских разлика, не постоји
цивилизацијска разлика, док имеђу католика и православних, и
поред догматске сличности, постоји цивилизацијска разлика. Раз-
лог зашто су Мађари и Немци, упркос вeрској дивергенцији, мог-
ли да оформе мултиконфесионалне нације, а Срби, Хрвати и
Бошњаци, који говоре један језик, то нису могли лежи у цивили-
зацијским разликама. О њима уверљиво говори амерички поли-
тиколог Семјуел П. Хантингтон (Samuel P. Huntington) у књизи
“Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка” (2000).
Kатолицизам и протестантизам, упркос доктринарним разли-
кама, конституишу јединствену западну цивилизацију, а право-
славље и ислам конституишу посебне цивилизације. Католици
и протестанти теолошки се више разликују него католици и пра-
вославни, па ипак не конституишу две цивилизације него једну.
Са друге стране, православни, који се од католика догматски
мање разликују него протестанти, ипак конституишу посебну
православну цивилизацију. Муслимани пак конституишу по-