29.
Владислав Ђорђевић

О “српској латиници”

1. Увод
Meђу српским интелектуалцима у последње време води се спор
да ли је латиница коју користе садашњи Хрвати, Бошњаци, а и ве-
лики део Срба и Црногораца српско или хрватско писмо. У члан-ку
“Данашња српска писма: ћирилица и латиница” др Петар Мило-
сављевић заступа тезу да је то српско писмо. Ту тезу је истакао
већ у књизи “Српска писма” (2006) где је записао да “Срби имају
два писма: ћирилицу и латиницу” (стр. 380). Став је баналан; он
само констатује данас чврсто укорењену праксу да Срби користе
два писма. Ипак је значајан, јер пружа “научно” оправдање пра-
вописцима да у правописима српскога језика задрже двоазбучје
(коришћење и ћирилицe и латиницe).

2. Правописи
Опскрбљени “научним” доказом др Милосављевића, писци школ-
ског издања “Правописа српског језика” Матице српске (2001) тврде
да се “и латиница може сматрати стадардним писмом српског је-
зика” (стр. 9). У ранијем “Правопису српскога језика” Матице срп-
ске (1993) испод ћириличке азбуке и латиничке абецеде стајало је:
“Српскохрватске азбуке” (стр. 20), а у поменутом школском изда-
њу правописа (2001) стоји да су то: “Српске азбуке” (стр. 13). У нај-
новијем “Правопису српскога језика” Матице српске (2010) лати-
ница се назива писмом “из времена српско-хрватског језичког за-
једништва” (стр. 17). Те изјаве представљају израз континуитета
двоазбучја у Србији. Сви правописци у Србији у последњих 50 го-
дина прописивали су двозабучност. Др Милорад Дешић у “Пра-
вопису српског језика – приручнику за школе” (1994) карактерис-
тично тврди: “У српском језику у употреби су два писма: ћири-
лица и латиница” (стр. 9). Став др Милосављевићa, дакле, није
нимало оригиналан, мада би он волео да изгледа да јесте. Он се
заправо обраћа јавности која такав став прихвата као нешто пот-
пуно нормално.
Став да је и латиница писмо српскога језика толико је очигле-
дан да не мора да се доказује. Латиница је толико присутна око нас
да напросто боде очи. Коме још треба доказивати да је она писмо
српскога језика? Друго је питање, а и значајније, да ли она треба да
буде писмо српскога народа? Тај став захтева детаљнију анализу.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ]

Слични текстови


Хаџи Мирјана Н. Стојисављевић
Ћирилица – писмо православних Словена

Небојша Радић
Језик и писмо

Стефан Стратимирович
Писмо Доситеју

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026