О принчевима и бољарима

Скраћени, убрзани, вечерњи, сажети, практични курс
из етике и морала

Не чини услуге принчевима и бољарима.
Не тражи услуге од принчева и бољара.
Данило Киш

Белешка
Неколико података које уредник, драматург, режисер, лектор,
суфлер, глумци, гледаоци и читаоци могу да узму у обзир, а не
морају:
Кад? Године 1961. Где? У Београду. У возу за Сплит. На броду
“Галеб”. Ко? Млади песник Револуције. Шта? Спрема се на пут.
Куда? Око Африке; на Пут мира и пријатељства. С ким? Са дру-
гом Титом и његовом пратњом. Како? Он плови на председнич-
ком броду “Галеб”. Колико? Планирано је сто дана. Пловидба је
трајала 72 дана. Зашто? Председнику Југославије је досадно. Пос-
вршавао је све послове код куће. Сада хоће да изађе у Свет и да
се мало поигра са Целим Светом. И шта онда? Ништа. Сви су
одушевљени. Сви виде прилику да напредују, да искористе бора-
вак у Председниковој орбити, да зграбе милост из његове сенке и
да се насите мрвицама које ће пасти с његове владарске трпезе...
Само је младом песнику мука, бесан је што не уме да се склони
одатле, а онда га обузимају таласи гађења. Дело је  посвећено
Данилу Кишу и  инспирисано његовом незавршеном поемом
“Песник револуције на председничком броду”.

Лица:
Новак (Новаковић), у илегали служио се конспиративним име-
ном Шумски
Милена, његова жена
Марко, ратни друг
Тито, Председник Југославије, алијас Друг Стари
Зденко (Штамбук), шеф протокола
Лео (Матес), лични секретар
Вељко (Мићуновић), шеф дипломатије и саветник за односе са
јавношћу
Милан (Жежељ), шеф службе безбедности
Видоје (Жарковић), политички комесар брода “Галеб” бољари,
принчеви, одабрана посада, чланови службе, морнари
остали

Прва сцена
Спикер (за звучну кулису искористити, где год је згодно у драми,
снимак веома популарне и радо слушане “Емисије за поморце”
Радио Загреба; емисија је ишла годинама, увек понедељком уве-
че, у осам или у девет сати; слушана је у целој Југославији, јер су
морнари на бродовима расејаним широм планете, често били ро-
ђени на копну, у залеђу земље; шпица садржи лепу хорску песму
“Морнари”; потражити у архиви радија): “Точно је 21 сат. Овдје
Радио Загреб. Започињемо нашу сталну емисију намјењену југо-
славенским поморцима који плове светским морима и оцеанима,
ма где се у овом часу налазили. На таласима наше емисије налазе
се чланице Југославенске радио-дифузне мреже: Радио Београд,
Радио Сарајево, Радио Титоград, Радио Љубљана и Радио Скопје.
Свим морнарима желимо мирно море, угодно путовање и одли-
чан пријем сигнала послатих из Загреба. Током емисије чућете по-
руке чланова обитељи помораца упућене из матичних лука…”
Женски глас: Зашто слушаш ту емисију?
Мушки глас: Спремам се за морепловца.
Ж. глас: Шалиш се?
М. глас: Волео бих ја да се шалим. Нажалост, у овом случају, нема
нимало шале…
Ж. глас: Али, драги, ти не знаш ни да пливаш! Ко би могао да те
узме за морнара, да те натера да пловиш морем?!
М. глас: Тако дуго нисам пливао да више нисам сигурен да ли
бих умео и када би било неопходно…
Ж. глас: Добро, Новаче, кажи ми, најзад, о чему је реч.
Новак: Да ли се у “пливање” рачунају моји преласци преко Мора-
ве? Било ми је далеко да идем на мост или на скелу, па сам газио
реку до грла, само да што пре стигнем до твог села, Милена.
Милена: Гледали смо се преко реке, али шум воде није дао да се
чујемо. (жуборење реке)
Новак: Зато смо измислили наше знаке, речи од руку, прстију,
тела…
Милена: Биле су то сасвим кратке поруке: дођи, пожури, чекам
те, не могу да спавам…
Новак: Што да спавам и да те сањам, кад могу лепо – преко реке,
па, право, теби у загрљај!
Милена: Ви писци мислите да је стварно све што вам падне на па-
мет. И ти си склон томе: правиш се да верујеш да се, оно што си
написао, стварно и десило.
Новак: Не, ја се трудим да пишем о ономе што се десило или је,
заиста, могло да се деси.
Милена: Тако би ти могао да будеш и морнар који не уме да пли-
ва, капетан лађе који се не разуме у компас, астроном коме су
звездани записи нечитки, неразумљиви…
Новак: За тебе ћу увек скинути по коју звезду с неба и ти то
сасвим добро знаш… (У офф-у се чује емисија Радио Загреба)