О принчевима и бољарима

Зденко: Хоће, кадикад, од врућине и зноја, да се залепе гаће из-
међу гузова. А то човеку зна да засмета. Хоћу рећи: не смете тај
проблем решавати руком!… Што се, пак, ветрова тиче, ту не ми-
слим на пасате, треба напросто суспрегнути црева: ни наглас
нити профуњарити неки прдеж, јер све то остаје у зраку. Најбоље
је, ако другог решења нема, изићи дискретно и задржати се тамо
што дуже, а не ко што раде неке хуље: прхну вани па одмах уђу,
место да пусте овде голуба, па да ондак изиђу на палубу.
Новак (у себи, бесно): Мили Боже, зар је и прдеж тако важан у
дипломатији?!
Зденко: Триста кошуља, белих, понети са собом! По три комада
за сваки дан. Не да не бисте били голи, него – тако вам налажу
протоколи… О гаћама и да не говоримо. Од игле за кравату до
гаћа, све вам Државни протокол плаћа!
Новак (у себи): Не волим ништа за џабе. То се, касније, много
скупље плати!
Зденко: Вама је, за све то, одвећ мала плата!… А што се тиче кра-
вате, узгред, кад се већ римује, “зар ви заиста не љубите одвећ
Хрвате?”, кравата треба да се са комплетом слаже, тако – Прото-
кол налаже!
Новак (у себи, весело): Да ли нас овај зеза или предаје у стиху?
Зденко: Имате ли довољно купаћих, за плажу? Десетак, рецимо.
И да не буду, како би се рекло, мини. Код вас је, тако ми се бар
чини, обичај такав да се људи купају у гаћама – онима истим које
на њима поваздан стоје. И о гаћама још само ово: мењати их што
чешће нарочито ако узмете учешће на каквом пријему. И немојте
Му одвећ стезати руку. Избегавајте крупне речи, оне по Вуку…
Новак (у себи): Аха! Значи, ни псовати нам дозвољено – није.
Какав ће то тек провод бити, без ракије?
Зденко: Што се тиче пића, може да се умерено пије. Но, увек сести
након Њега. И устати након Њега… Јести учтиво, по Протоколу,
уз по неку анегдоту или басну, о псу, вуку или соколу. Због троп-
ске врућине требаће вам уносити много текућине. А због гласа
што више сокова: наранџе, ананаса. И доста лимуна.
Новак (импровизује, у себи, имитира наставника): “Ако си про-
мукао не обраћај се Њему, да му слух не штетиш!”
Зденко: Песничка душа није имуна пред стројем флаша. Та, сви
смо људи, па и песници! Не пишете песмице? Пиће не трошите? –
Мораћете, ипак, малко вискија са ледом. То неће, верујте, на нос
да вам се искија.
Новак (у себи, умује, као предавач): “Да сам јуче умро, не бих
данас оволико паметан био”.
Зденко: Што се тиче краба, ракова, острига, Он воли и то да
троши; будите на опрези, то је читава наука. Ствар морате код
куће вежбати, под стручним надзором, једног од наших момака.
Те су ствари увек свеже, не морате се бојати тровања или кварења
стомака.
Новак (у себи, нестрпљиво): Хоће ли се овај час завршити? Икада?!
Зденко: Имате ли још каквих питања? Не. Тако и треба. Размис-
лите. Па питајте следећи пут, ако вам нешто, заиста, није јасно…
Ево, за сваки случај, још неколико савета (брбљање, убрзан сни-
мак онога што је већ речено)… Да, за данас, још само ово (опет
убрзани говор, полазник курса ништа не разуме, а и онако није
пажљиво слушао)… О свему овоме, треба ли рећи, у извештајима
ни речи. Нити о пићу и другим намерама… Сада, чујте (пева сам,
занесено): “Опало је лишће, ускоро ће зима! А Он воли пределе
топле” Сада, сви скупа, молим (понављају, у хору, нескладно):
“Опало је лишће, ускоро ће зима! А Он воли пределе летње, то-
пле!”… Дођите сутра, у исто доба. А сад вам ево списка, ту је и
требовање. Идите код нашег кројача да вам узме меру, затим код
обућара, коктел-мајстора, пушкара… Држим вам песницу, (обра-
ћа се, подсмешљиво, најближем полазнику) вама и вашем перу!…
Новак (и даље у себи): Ух, ух, шта ме снађе?! Каквог то “морнара”
од мене, балвана, тешу?!

Седма сцена
Лео Матес (лични Председников секретар, наставник из пред-
мета “Контакти с Њим”, други час): С друштвеним играма, како
стојите? Шах, покер, билијар, даме, канаста? – Нажалост, мали
фудбал не играмо на лађи (мада је Он упражњавао и тај спорт, с
успехом, када је био млађи, и када му је допуштало драгоцено
време)… У реду за шах, записано је већ и ваше име. Имате ли какве
категорије? Немате? Али, нисте ни неки пацер?… И, понављам,
без великих комбинација. Отварања класична: Г-4, Ф-4 и томе
слично. Не наваљујте одвише на краљицу, не стављајте краља у
безизлазну ситуацију; ни одвише замарати ловца, нити стављати
куле на неприлично место; држати се што више пиона – али не
играти ни попут основца.
Новак (у себи и током другог часа): Шта овај хоће да каже? Да
Председника не смемо да победимо ни у шаху?! Тај заиста не воли
да губи. А ко воли? Ако заиграм с Њим поклопаћу му све пешаке,
обрстићу коње и јунаке. Нећу га пустити да се шепури…
Лео: Паузе између потеза не треба превише да трају. Његово је
време драгоцено!… Конверзација при шаху треба да буде, пре
свега, из области спорта и шаха. Можете поменути Насера, Не-
хруа, Арафата, Негуса, Шаха иранског и томе слично…
Новак (у себи, помирљиво): Пустићу га да победи. Нисам ја па-
метнији од њих…
Лео: Пазите, приликом картања – с картама нема шале! Губитак
плаћате из свога џепа! Осим при великом губитку, који прелази
сваку меру…
Новак: Значи: узеће нам све што су дали. Фино, баш фино.
Лео: Ту се, дакако, води жестока игра нерава… Однос је неравно-
праван: с једне страане Он, чије се мисли баве крупним стварима,
само му руке учествују у игри; Његове су мисли у Индији, у Ирану,
у Русији; у Африци, у снежним Татрама… А ви сте, целим бићем
и мислима, као у бусији, у – картама.
Новак (у себи): Ја ћу, опет, по старом: мислићу своје мисли док