О принчевима и бољарима

Учитељи предају покорност… Правићу се луд, као што се луди
праве они… Али, тихо, у себи… Ето, на пример: “Имај чисту
савест у односу на привилегије које ти твој занат писца доноси.”
Није предвиђено градиво овог предмета који слушам, али зато
мени добро звучи. Да прибележим…
Лео: Добро… Плесати морате знати… Добићете и учитеља пле-
са… Инглиш, валцер, танго, то вам увек затребати може… Руке
држати у благом стиску, око струка. У плесу је важан рад ногу, ал
игра, и те како, улогу и рука…
Новак (у себи и за себе): Не ускачи, дакле, у возове историје, јер
је то само глупава метафора… Не пиши репортаже из земаља
у којима си боравио као туриста. Не пиши, уопште, репортаже,
ти ниси новинар… Не удружуј се ни са ким. Писац је увек сам…
Не веруј пророцима, јер си пророк. Не буди пророк, јер твоје је
оружје сумња… Ова ми је мисао добра, подвући ћу црвеном олов-
ком (чује се оловка по папиру):… твоје је оружје сумња…
Лео: Даме се љубе у руке, ако су даме. Господа се зову мистер и
сер, ту нема никакве мистерије…Комрад и товариш, само друго-
ви из Источног блока. На страницама овог блока све вам је испи-
сано. То изучите добро, ту не сме никако да се омане…
Новак (и даље, исто): Не пиши по поруџбини дана… Не клади
се на тренутак, јер ћеш се кајати… Не клади се ни на вечност,
јер ћеш се кајати… (смеје се у себи) Кајање ми не гине: (подвла-
чи црвено) тренутак или вечност, шта ли је ово сада? И: моје
кајање неће погинути!
Лео: Што се тиче конверзације, треба да је, углавном, лака. Што
више анегдота из ен-о-бе, може понека и са сеоске мобе, као и са
Дрвара и Виса… Не залазити у мутне воде национализма. Чу-вати
јединство и братство, то је наше највеће богатство… Не помињати
никако: Ђиласа, Дедијера, Хебранга. Држати се, напросто, свога
ранга… О Стаљину – опрезно. Троцког помињати уз смешак
презрења. О живима се не излетати. Све се, у политици, из дана
у дан мења…
Новак (умује, али ћути): Буди незадовољан својом судбином, јер
– само су будале задовољне… Не буди незадовољан својом судби-
ном, јер ти си изабраник… Добро ми иде: будале, изабранци; ца-
риници, циници…
Лео: Тему треба да заметне Он! Онда ћете, на темељу тога, видети
да ли је ствар строга или је све то шала нашег цењеног… и тако
даље, Друга… Што се тиче лепе књижевности, ту не треба с при-
мерима ићи далеко. Просто: причати свеже и лако… Класике мар-
ксизма цитирати без пароксизма. И, наравно, писце из ен-о-бе-а.
Ћопића сад већ може. Али без претеране хвале… “Мајку Кнеш-
пољку” свакако знати наизуст. Лепо. Рецитујте. Горкога чим више
цитирајте… Што се тиче ваше особне лектире, нека вас није бри-
га; на лађи постоји књижница, са много књига из свих могућих
области: лепа књижевност, сликарство, географија, историје ре-
волуција, песмарице, марксистичке ствари, настанак народне вла-
сти, кувари…
Новак: Поверуј онима који скупо плаћају своју недоследност. Не
веруј онима који своју недоследност скупо наплаћују… Награде
које ти додељују принчеви примај с равнодушношћу, али ништа не
чини да их заслужиш… Веруј да је језик на којем пишеш нај-бољи
од свих језика. Веруј да је језик на којем пишеш најгори од свих,
мада га не би заменио ни за један други… Не буди поносан, јер ће
те господар узети за вратара. Не буди надувен, јер ћеш личити на
господаревог вратара.
Лео: Ту су, наравно, и ваше књиге подвучене разним бојама: црве-
ном, плавом, зеленом (већ према утврђеном коду). Тако да, кад
их узме у руке, може стећи о њима објективну слику, без по муке,
онако, у мимоходу… Мишљења сам да Му ваше књиге нису зада-
вале одвећ велике бриге. Примите моја честитања…
Новак: Веруј да твоја прича вреди више од говора политичара…
Имај о свему своје мишљење. Немој о свему рећи своје мишљење…
Тебе речи најмање коштају. Твоје су речи најдрагоценије… Не
буди трагично озбиљан, јер то је комично. Не буди комедијант,
јер су бољари навикли да их забављају… Не буди дворска луда.
Не дај да те увере да си нико и ништа: видео си већ да се бољари
боје песника…
Лео: И, наравно, не смете да се одвећ гласно – смејете! То јест,
да се разумемо, смете да се слатко насмејете, ако је у питању не-
каква шала цењеног… и тако даље, али то не значи да треба да
вам теку бале или, као што се у нашем народу, каже – да вам се
развале жвале…
Новак: Не иди ни за једну идеју у смрт, и не наговарај никога да
гине… Не буди кукавица, и презири кукавице… Не заборави да
херојство захтева велику цену. Не пиши за празнике и за јубилеје…
Лео: Има ли још каквих питања?… Не. Тако и треба. Утуви ово
предавање, размисли добро, па питај на следећем часу… Ево још
неколико савета (брбљање, убрзани снимак протеклог часа)… У
извештајима, зна се, ни речи о пићу и другим подвизима… Да, за
данас, још само ово (убрзано, све оно што је управо речено)… Сад
још наша песма, слушај пажљиво (сам пева занесено): “О-па-ло је
лиш-ће, у-ско-ро ће зи-ма! А он во-ли то-пле пре-де-ле ју-га!” А
сада сви заједно (певају, у хору, скроз нескладно): “Опада лишће
жуто, сутра стиже зима! А он, стари друг наш, воли топле, аф-
ричке пределе!”… Дођите сутра у исто доба! А сад, ево вам списка,
ту је и требовање. Идите код нашег учитеља плеса да вас још
добро раздрма, код тренера за шах и реми, код лектора обавезно, а
не заборавите ни педикира… Хоћете песму, свиђа вам се, хајдемо
скупа: “Он воли пределе топле, јужне! Он не воли фаце бледе, људе
тужне!”… Држим вам палце (подсмешљиво), вама и вашем Пегазу
гојном! Чујете ли ви шта вам се говори?!
Новак (у себи): Ако не можеш рећи истину – ћути!… Кад је опште
славље, нема разлога да и ти узимаш учешћа… Ако ишта научих овде,
иако, баш, не прија ми клима, то је – рима. Све што чујем, помислим,
кажем – већ ми је сумњиво, и почиње, нагло, да се – клима?!… Шта
би? Већ крај часа?! Да нисам нешто пропустио? (жагор, граја)