Сунце је грануло

Град је 1924 године преименован у Лењинград јер је Лењин
одавде започео Октобарску револуцију. 1991 године одржан је ре-
ферендум на коме се 79 посто народа изјаснило да се граду врати
име Петроград или град Св. Петра. и тако је учињено.”
Марија каже да је Петроград леп као и Париз, Амстердам и
Венеција и да се најбоље сагледа када се возите бродом. Петро-
град има 6 милиона становника и велики је економски и инду-
стријски центар. Има 5 железничких станица од којих је најста-
рија Московска станица. Енглези су, каже она први направили
железницу а после њих Руси.
У Петрограду је развијена и подземна железница.
Ево нас стижемо пред хотел “Пулковскаја” који се налази пре-
ко пута парка у коме је велики споменик браниоцима Лањингра-
да и Лењину из Другог светског рата. Познао сам одмах и хотел и
место јер сам био у истом хотелу пре 24 године када сам посетио
Петроград.
Дакле сместили смо се у овом огромном и дивном хотелу који
има,како ми казаше на рецепцији, 800 соба.
Марија нас све поздрави, пожеле добар одмор и обећа доћи
ујутру да кренемо даље у обилазак. Ми пођосмо на вечеру у хо-
телу где је за све посетиоце постављен шведски сто. После вечере
прошетасмо Московским проспектом са чије обе стране су огром-
не модерне продавнице пуне рзличите робе тако да се и овде све
може купити као и у московском ГУМ-у. Дакле, и у овоме се осећа
огромна промена у односу на период од пре 24 године.

У Петерхофу
Јутро је освануло доста дивно. Стигли су и Марија и аутобус. Ма-
рија нас обавештава да ћемо данас обићи Петерхоф летњи царски
дворац, јер опис Претрограда био би непотпун без посете летњој
царској резиденцији. Нисмо тако дуго путовали кад смо стигли
до Петерхофа. Марија нам је давала обавештења успут о Петро-
граду, одморима, изласцима ван града и другом. Наш аутобус се
зауставља подаље од дворца поред једног парка и пешице идемо
наилазећи прво на цркву са златним кубетима и Mарија нам са-
општава да ћемо се на крју сви наћи ту испред цркве јер неко би
се могао изгубири у великој маси туриста који су овде у посети.
Ми се сликамо испред цркве и сви журимо у ред који је огроман
да би ушли унутра. Време је дивно и сунчано па све још лепше
изгледа, Ова резиденција коју је цар Петар Велики највише волео
састоји се од царских зграда и паркова 18, и 19. века што све зузима
простор од око 100 хектара. На том простору постоји 30 царских
зграда. Званично отварање ове царске палате било је 1723 године.
Како је ред огроман и ми стрпљиво чекамо то чусмо воду која
груну из стотине златних статуа и фонтана у парку палате. На мој
предлог нас неколико трком силазимо доле да све то боље видимо
и да узмемо неку фотографију.
Од парка до мора је такође канал поред кога је шеталиште са
фонтанама. У центру великих слапова је позлаћена фигура Самп-
сона који ломи чељусти лава. Статуа је ту постављена о 25-тој го-
дишњици руске победе над Швеђанима под командом цара Патра
Великог.
Заиста је штета што немамо више времена да мало уживамо у
овом величанственом парку него се трчећи враћамо да се придру-
жимо нашој групи и Марији. Улазимо у Велику палату задивљени
свим што видимо. Марија нас дели у две групе и један младић
преузима половину наше групе а друга је са Маријом. Улазимо у
државне просторије палате заиста царски уређене. Идемо у собу
која заузима простор од 300 метара и у којој је царски трон. Затим
смо у сали за бал па у другим царским одајама где блеште позла-
ћене фигуре у стилу барока са многим сликама и орнаментима
док са плафона висе позлаћени чанделијери. Најгоре је то што је
туриста тако много да немамо времена да се више задржимо на
једном месту.
Требало би ко зна колико дана да се све види боље и више. За-
довољни и са овим овим што смо видели излазимо из царске па-
лате и користимо прилику да је сликамо и да се ми сликамо ис-
пред палате или царског парка. Сувенири се свуда продају и мно-
ги их купују али очигледно су сви у журби. Ми смо се, по догово-
ру, нашли са Маријом испред цркве са зланим кубетима
Улазимо у аутобус и крећемо у правцу Петрограда.
На путу за Петроград свраћамо у Красно Село код руског све-
штеника Александра који је велики пријатељ са англиканским
свештеником Андрејем Петринијем.
Наш аутобус се уставља испред цркве Св. Александра Нев-
ског јер село има и цркву Св. Тројице. Црква је доста велика и сва
је саграђена од дрвета. Офарбана је у плаво и бело. Дочекује нас
отац Александар и са њиме се поздрављамо а он нам жели добро-
дошлицу на енглеском језику и каже да се много радује нашој по-
сети. Уводи нас у цркву да се поклонимо и мало разгледамо али
нас убрзо моли да пређему у црквену салу на ручак после кога ће
нам више рећи о цркви и свему другом.
Парохијани оца Алексндра спремили су добар раучак за нашу
групу. Уз храну нам нуде вотку, вино и разне сокове. Ручали смо
кроз причу и у најбољој атмосфери.
После ручка враћамо се у цркву где отац Александра служи за
нас на енглеском молебан и даје нам основна објашњења о цркви
и њеним иконама. Најпознатија икона овде је чудотворна икона
Светог Симеона Богопримца.
Још нам о. Александар каже да је садашњи Патријарх москов-
ски и целе Русије Г. Кирил као дечак молио се у овом храму и по-
магао свештенику при Богослужењу.
Ми се захваљујемо, купујемо иконе и излазимо сви да се сли-
камо са оцем Александром испред храма. Мени отац Александар
даде зидни календар за следећу 2013 годину са сликом његове
цркве и именима светих и њиховим значењима. Захвалих се на
поклону и срдачно се поздрависмо а тако и остали учинише уз
захвалност Богу и о. Александру да се здарво вратимо у Пероград.
Заиста и овде смо осетили велико и право словенско гостоприм-
ство и величину словенске душе.

У Зимском дворцу и Ермитажу.
Јутро 12. септембра је понова дивно и сунчано. Баш имамо срећу
овде у Петрограду.
Стагао је аутобус и Марија нас чека да кренемо ка Зимском
дворцу и Ермитажу. Док смо у аутобусу Марија нам објашњава
да је Зимска палата била седиште царева од 1763 па све до Окто-
барске револуције 1917 године. Све зграде налазе се на обали реке
Неве. За Ермитаж каже да је почео као мања зграда коју је тражи-
ла царица Катарина Велика да смести уметничка дела из своје ко-
лекције која се стално повећавала. Касније је, каже она, дограђено
много више зграда па тако имамо Стари и Нови Ермитаж. У први
Ермитаж смештена су 225 уметничких слика царице Катарине Ве-
лике да би Ермитаж касније растао и постао једна од најпознати-
јих светских музеја са три милиона експоната из целога света. Још
додаје да Зимски дворац и Ермитаж имају око хиљаду соба. Веро-
ватно би требало да живите у Петрограду бар девет година, каже
она, да би могли све да видите како треба. Данас ћемо видети само
оно што можемо и колико можемо.
Наш аутобус се зауставља на почетку трга испред величан-
ствене палате Зимског дворца и Ермитажа. Ми излазимо, дивимо
се. Фотографски апарати само шкљоцају.
Марија уздиже њен кишобран и рече да је пратимо и да водимо
рачуна да се не изгубимо у маси других посетилаца. И овде су нам
дали слушалице као у још неким музејима пре јер је много група
и не би нико никога чуо без слушалице.
Прво се заустављамо у приземљу где су изложени експонати
старе Грчке и Рима. Ту су скулптуре, античке вазне, златни наки-
ти и други предмети стари по две и три хиљаде година.
На спрат се пењемо великим и врло лепим и архитектонски
дивним степеницама царске палате које се још називају амбаса-
дорким или јорданским. Степенице су из 18. века од белог мерме-
ра и прекривене црвеним теписима.
Улазимо у царске одаје које блеште у белом мермеру и позлати
са великим стубовима и чанделијерима. Све царски блиста. По-
том идемо у просторије где су изложени француски и други сер-
виси за јело.
Марија каже сада ћемо видети оделења холандске и италијан-
ске уметности. Раније нам је објаснила у путу да постоје посебна
оделења за уметност Француске, Енглеске, Холандије, Италије,
Белгије и других држава.
Улазимо у оделење холандске уметност и Марија нам каже да
је овде најзаступљенија холандска и фламанска уметност. Много