Сунце је грануло

Учитељски колеџ са 500 студената. Показује нам једину очувану
зграду из 16 века. Наглашава да је овде у време совјета био раднич-
ки камп са 18 хиљада људи. После боравка и објашњења поздра-
вљамо се са Иреном и захваљујемо а са Тамаром идемо на ручак
у ресторан” Рускаја Усадба” после кога трчимо, јер мало времена
имамо, до пијаце која је врло велика и дуга а ја идем до продавнице
где купујем џепни сат за 40 фунти на коме је лик Петра Великог и
византијски двоглави орао и на коме пише: “Рускоје времја 1930”.
Седамо у аутобус и крећемо назад за Москву где пред поноћ
треба да кренемо железницом за Петроград.
Како до Москве има 240 километара Тамара нас забавља раз-
ним причама а чита нам и шале из разних земаља. Само смо ста-
ли понова у Сергијевом Пасаду предахнули и наставили даље. На
неколико километра пред Москвом саобраћај је био толико вели-
ки и густ да смо ишли брзином пужа и били уплашени да ли ће-
мо уопште стићи на воз. Ипак смо стигли и у једном московском
хотелу вечерали на брзину да би нас аутобус довео после до ста-
нице у Москви где смо од аутобуса до станице пешачили и вукли
ствари по киши која је стално падала. Поздравили смо се са на-
шим дивним и добрим водичем Тамаром, захвалили се и ушли у
за нас одређене вагоне.

Москва-Петроград
Неколико минута пред поноћ опростили смо се од Москве и во-
зом кренули за Петроград. Ишао сам и прошли пут, кад сам шпо-
сетио Русију, истом путањом. Сада се и овде види велика разлика.
Пре сам био у купеу са четири кревета а сада у купеу прве клсе и
само са два кревета. Морам напоменити да смо Добрила и ја би-
ли одмах одушевљени удобностима. У купеу нашег вагона смо са-
мо нас двоје. Кревети са одличном постељином уза зид лево и дес-
но. У средини сто са салветом, кашиком, ножем и виљушком на
њему. На столу је и црвена торбица поклон за путника у којој се
налазе: чешаљ, четкица за зубе и каладонт и кашика за обућу. Че-
кају нас и дивно завијене папуче. Има и орман са вешалицама
за одело и простор за кофере и торбе. Горе изнад главе часопис
“Гранд” на руском језику за септембар и октобар 2012. штампан на
бездрвној хартији и врло лепо уређен. Ту су чланци о путовању же-
лезницом, о антици, историји, уметности, моди, књижевности и
другом. Тек што смо хтели да затворимо и закључамо наше оде-
лење појави се спроводик са питањем шта ћемо ујутру за доручак
показујући нам јеловник. Ми се нисмо и овом надали али нару-
чисмо што смо желели, поздрависмо се, узесмо да нешто прочи-
тамо лежећи и не знамо кад се утописмо у дубок сан. Кад смо се
пробудили дан се помаљао. Умили смо се мало изашли у ходник
и стигао је и доручак леп и обилан.
Гледајући кроз прозор закључили смо да је железница од
Москве до Петрограда заштићена оградом целим путем и са обе
стране вероватно да кроз шуме не би искочила нека животиња
што би могло да буде кобно. Просто не верујемо колико је путо-
вање безбедно.

У Петрограду
Тачно у 8,30 ујутро наш воз из Москве стиже у Петроград. Сви
смо се спремили за излазак на перон где нас је сачекала наш нови
водич у Петрограду Марија. И она нам пожеле добродошлицу и
рече да нас чека аутобус па додаде: “Срени сте што је овако сун-
чано и лепо време јер оваквих дана има само 25 у години”. Држи
у руци дугачак оранж кишобран и каже да ће га носити са собом
и држати подигнутог увис да не изгубимо ми њу и она нас. Док
ходамо Марија каже да је Петроград лепши од Москве па додаје а
и људи су памтнији хвалећи се како је она студирала на универ-
зитету где и Медведев и Путин. Подсећа нас да у Петрограду има
200 музеја и 100 факултета. Као и водич у Јарославу тако и она
каже овде да је Петроградска област величине Француске.
Сместили мо се у аутобус који нас вози до хотела “Москва” на
доручак за који се питам да ли нам је потребан кад смо скоро има-
ли доручак у возу. Хотел се налази на Невском проспекту недале-
ко од самог манастира Св.Александра Навског.
После доручка остављамо ствари у аутобусу и крећемо пеши-
це до манастира. Док идемо Марија каже да ту има 17 цркава и тео-
лошки факултет. Чим смо ушли на капију овог великог комплек-
са видимо скеле које су постављене великом дужином око мана-
стирских зграда вероватно ради обнове. Ту је целом дужином
испред скела велики парк са пуно цвећа и делује умирујуће.
Долазимо пред цркву Св. Тројице где су смештене мошти Св.
Александра Невског али како је у току Богослужење то нас је за-
молила да уђемо у цркву и идемо на прстима и да се за 10 минута
нађемо испред цркве. Жене је упозорила да ставе мараме.
Када смо изашли из цркве Марија наставља да прича да је цар
Петар Велики пренео овде мошти Св. Александра Невског из гра-
да Владимира. Александар је прозван Невски због његове победе
над Швеђанима на реци Неви 15. јула 1240.
Каже нам да су све зграде на Невском проспекту офарбане у
жуто тако да, све делује као да је сунчано и топло.
Нисам сасвим задовољан овако кратком посет манстиру Св.
Александра Невског где сам пре 24. године присуствовао целој Св.
литургији и причестио се. Да се буним не вреди јер се ред мора
поштовати.
Недалеко од храма Невскога налази се велико гробље названо
Музеј руске скулптуре које посећујемо. Свакако да смо се најпре
зауставили испред гроба и споменика великог писца Фјодора Ми-
хаиловића Достојевског испод чије умне главе стоје неколке књи-
ге а испод којих је урезан библијски цитат: “Ако зрно паднувши
у земљу не умре једно остане, ако умре многи род роди”. Фото-
графишемо споменик а и ми се фотографишемо поред њега. То
ће бити велика успомена. Поред Достојевског видели смо и спо-
менике композитора: Мурскоргског, Чајковсог, Николаја Андре-
јевића (Римског Корсакова). Михаила Ивановића (Глинке) и дру-
гих знаменитих личности.

У Петро-Павловској тврђави.
Аутобус нас носи ка Петропавловској тврђави која се налази у
самом Петрограду на малом острву које је повезано са два моста
са градом. Главна зграда у овој тврђави јесте црква Св. Петра и
Павла која својим завршетком у виду копља и крстом на врху ко-
ји као да улази у небо на висини од 122 и по метра. Сама црква је
комбинација западне и старе руске црквене архитектуре. Унутраш-
њост је посебно интересантна са изрезбарним и позлаћеним ико-
ностасом и проповедаоницом чији су творци били Доменико
Трезини и Иван Зарудни.
Други велики значај цркве је што је она место царских гроб-
ница. Ту су гробови Петра Великог, Катарине Друге Велике и
многих кнежева и принчева у белим саркофазима док су грбо-
ви Александра 2. и његове жене Марије Александровне немачке
принцезе од Хесена од црвеног и зеленог мермера рађених од мај-
стора са Урала.
Новина у цркви је што су овде пренети и смештени 1988 године
остаци последњег руског цара Николаја II. и његове царске поро-
дице и у посебној капели која се може видети али се неможе у њу
ући. Да ли јо то само привремено или тако стално заборависмо
да питамо.
И овде нас водич одведе у просторију где нас чека мушки
квартет који за нас отпева неколико руских песма и духовних и
световних тако да се задивисмо колико лепо певају и пожури-
смо да купимо и њихове снимљене песме за успомену на овај дан
посете овој тврђави и цркви.
У овој тврђави није интересантна само катедрала већ и затвор
који је у њој постојао од самог почетка и у коме су овде робијале
и многе знамените личности као: Достојевски, Максим Горки,
Вера Фигнер, Лав Троцки и други. После Октобарске револуције
затвор је био напуњен многима које су револуционари овде до-
вели да робијају.
1992. године у тврђави је постављена велика скулптура цара
Петра Великог у сдећем ставу рад Михаила Шалшакина. Нажа-
лост свуда има мало времена да би се могло нешто више видети.
Улазимо у наш аутобус и крећемо из града Московским про-
спектом а то је врло широк булевар. Док се возимо Марија нам
прича: “Петроград је основао цар Петар Велики и пренео престо-
ницу из Москве у Петроград 1703 године. Био је опседнут пове-
ћањем морнарице па је ту настало и највеће бродоградилиште.
Озидао је диван и до тада невиђен град. Позвао је за то најбоље
архитекте тога доба из Италије, Русије и других земаља. Напра-
вио је плански град са великим булеварима и широким трговима.