Сунце је грануло

Русији обичај кад некога волите и кад му тепате додати и други
израз као например дјевушка, матушка па је и ова лутка назва-
на Матриушка по Матриони.” Тако је то остало до данас. Лутке
се праве у разним величинама па често и по девет лутки може
да стане у десету. Каже да се највећа збирка ових лутки налази у
музеју у Сергиевом Пасаду који нисмо видели због кратког вре-
мена. Овде ја најваћа лутка у коју стаје 45 мањих лутки. Сликају се
јарким бојама од којих су најзаступљеније црвена што означава
лепоту, црна означава земљу и жута означава сунце. Поред ових
лутки у Русији се много израђују и кутије са сликама и мотивима
руских бајки. Упозорава нас да су најбоље које су рађене од сувог
дрвета и да треба водити рачуна где су и ко их је радио. Кутије
су доста скупе јер су прави уметнички радови. Најбоље су кутије
каже Паљех и Доскина.
Кад пролазимо кроз варошицу Велики Ростов Тамара објаш-
њава да је то стари руски град сада са 35 хиљада становника који
има мноштво цркава и налази се на језеру Неро. Овде је чувена
фабрика емајла од кога највише израђују цвеће.
Пролазимо и ову варошицу а Тамара наставља своје приче
и каже како су зимски дани кратки а ноћи дуге то су по селима
прављена посела на којима су се сретали младићи и девојке ту се
упознавали и често узимали.
У Русији, вели, има доста ћилибара и да доктори препоручују
ко има болесну тироидну жлезду да носи огрлицу од ћилибара
што помаже тироидној жлезди наглашавајући да је најбољи ћи-
либар из ерија Балтика.
У Јарослав стижемо отприлике кад ноћ почиње да смењује дан
и смештамо се у диван хотел на Волги који се зове “Јубилејнаја”.
После вечере нас четворо смо мало прошетали градом и пошли
на починак.
Јутро 8. септембра изгледа дивно али за сваки случај понели
смо кишобран док идемо у обилазак Јарослава. Водич нам је да-
нас Александар. Чим смо се срели пожеле нам добродошлицу и
настави:” Јарослав је град од 700 000 становника. Налази се на
реци Волги коју називају мајком Централне Русије. Град је осно-
ван у 10. веку. Волга је најдужа европска река од 3694 километара
и протеже се од Ценралне Русије до Касписког Мора. Пловна је у
дужини од 3421 километар. Овде се производи пиво “Јарослав” а
има доста и индустрије. Област Јарослава је величине Француске.
Одавде је прва жена космонаут Валентина Терјешкова. Град
има око 90 цркава и манастира које су бољшевичке власти пре-
твориле у музеје али их нису рушили у толикој мери као на дру-
гим местима. Неке су већ постале активне а неке су још музеји.
Александар прича тако великом брзином да га је тешко пратити.
Дошли смо на трг Јарослава који је врло леп и са модерним
грађевинама. Одавде идемо да посетимо најпре две цркве музеје.
Цркву Васкрсења и цркву Св. Илије. Обе цркве су са дивним фре-
скама. За цркву Св. Илије каже да су је озидали богати трговци
Јарослава на месту старе и мале цркве 1647 године.
После објашњења историјата и фресака при излазу сачекао
нас је мушки хор који је приредио кратак концерт духовне и на-
родне музике да смо се одушевили и наравно купили снимљене
плоче као награду за њихово дивно певање. Одавде идемо до пар-
ка у коме је споменик из Другод светског рата. Са леве стране
војник са шлемом а са десне жена са марамом док је у средини
вечни пламен. Иза ових споменика простире се парк пун разно-
врснег цвећа а одмах на крају парка нова велика катедрала која је,
како каже Алксандар, сазидана пре неколке године и у којој се ре-
довно служи. Наилазимо и на велику скулптуру Свете Тројице од
Рубљева коју су грађани Јарослава подигли 1995 године на месту
где је био олтар раније срушене цркве у време совјета.
Одавде идемо у посету музеју икона којих има заиста много.
Прошетали смо овим узвишеним платоом до парка који је напра-
вљен поред Волге и у коме се налази од цвећа направљен медвед
као симбол Јарослава. На Волги се виде бродови који плове и који
су укотвљени..
Одавде одлазимо до великог комплекса Преображењског ма-
настира који је сада музеј а у многоме је везан за царску породицу
Романових. Има доста зграда које још увек показују као велики
музеј. Овде нас је прекинула јака киша и потерала у продавнице
музеја да би касније наставили наш пут из Јарослава за Кострому
која је удаљена 80 километара и која се такође налази на Волги.
Опет на путу од Јарослава до Костроме Тамара нас забавља
причама. Каже да Русија има демографски проблем али сада они-
ма који добију друго дете држава даје 200 а који добију треће 300
хиљада рубаља, па је то подстакло младе да се сада више жене и
удају јер осећају и већу сигурност. Прича нам и о књигама и пи-
сцима и каже да се класични писци нису издавали у доба совјет-
ског режима а да је Солжењицина било забрањено унети. Једино
што се могло наћи је његова књига “Један дан у животу Ивана
Денисовића”. Сада се све књиге штампају и издају како најновије
тако и класичне.
Стигли смо у Кострому која се налази на ушћу реке Костроме
у Волгу. Овде нам је тумач Евгенија. Каже да Кострома има око
300000 становника и да ју је основао Јуриј Долгоруков 1152 године.
И овде је развијена индустрија лана а и друге.
Најпре идемо у посету врло значајном манастиру Св. Ипатија
чија је скоро цела историја везана за царску династију Романо-
вих. И царица Катарина Велика посетила је Кострому на путу за
Москву.
Евгенија каже да се не зна тачан датум почетка манастира. Мис-
ли се да је из 13. века. Везан је за две царске породице Годунове и
Романове. Михаило Романов дошао је овде у 16 години из Москве
и остао до његовог избора за цара.
И овај манстир су совјети затворили одмах после револуције
и претворили га у магацин.
Први руски државник који је посетио манастир био је Борис
Јељцин а касније и Димитрије Медведев давши новац за његову
обнову. После посете манастиру Евгенија нас води у собе Романо-
вих које су данас музеји. И овде се наставља прича династије Ро-
манових. Време пролази. Кратка посета приводи се крају и ми
захваљујемо Евгенији на објашњењу. Киша је почела да пада а ми
на брзину скокнусмо до пијаце која је доле поред реке. Доста њих
купује ланене производе којих овде има и на претек јер је та ин-
дустрија овде најразвијенија. Пала је доста добра киша и после ње
се појавила огромна дуга на небу коју смо сликали и питали се да
ли је дуга тако велика зато што је и Русија велика.
Оставили смо Кострому и пошли назад за Јарослав молећи Св.
Ипатија да нас чува на путу. Стигли смо назад у хотел “Јубилејна-
ја” да сређујемо утиске.

У Угличу
Освиће јутро 9.септембра. После доручка стављамо ствари у ау-
тобус и крећемо из Јарослава пут Углича у који смо стигли чини
нам се доста брзо јер нам је Тамара поново причала о фармама,
шумама, сточарству и другом.
У Угличу нас сачекује млада жена Ирена врло причљива и ин-
тересантна.
Поздравља нас и она са добродошлицом и почиње причу да
Углич има око 35 хиљад становника и да се налази на Волги. Овде
је каже чувена фабрика сатова. Мисли се да је име Углич добио по
томе што се овде река Волга простире у врло оштром углу. Град је
рушен у време и татарске и пољске инвазије. И овај град је везан
за царске династије.
Прво нас води у цркву-музеј Димитријева крв. Ова црква је
сазидана у спомен царевића Димитрија, сина Ивана Грозног, који
је баш овде убијен као дете у 16. веку. Овде се врше службе само
три пута годишње. Иначе у Угличу има доста цркава и манстир.
Пошто је Димитрије мученички страдао посвећен је и сматра се
заштитником деце. Црква је украшена фрескама и то највише сце-
нама из Старог завета. Показује нам Ирена фреску стварање чо-
века па фреску стварање жене од човека па коментарише:” Пошто
је жена створена од човека неки сматрају да жене немају душу.
Али баш нас брига за то!”. Овај њен коментар изазва смех код свих.
Показује нам слику Димитријеве смрти који је убијен по наређе-
њу Годунових. Ту је изложен и мали ковчег у коме је лежало тело.
Она закључује: “његовом смрћу нестала је једна цела динстија”.
После ове посећујемо другу цркву која је још увек музеј где су
изложени одела и оружја из 17. века и где је пронађено нетруле-
жно тело монаха Симеона за које су каже Ирена совјети рекли да
је балсамовано па додаје: “баш је некоме било стало да балсамује
обичног монаха”. Увела нас је и у бившу катедралу где нам је хор
и овде, као и у Јарославу, отпевао неколико духовних и народних
песама а ми у знак захвалности купили и њихове плоче. Каже
нам да је катедрала Васкрсења од скора постала активна црква
а имају и манастир са монахињама али вели да ће сад бити мање
монаха јер је држава одлучила да помаже оне који се жене. Имају