Сунце је грануло

Са леве и десне стране главног олтара су олтари посвећени
Св. Александру Невском и Светом Николају Мираликиском. У
главној куполи храма је огромна фреска Свете Тројице. У олтар-
ском делу тајна вечера, затим фреска Рођење Христово и покло-
њење мудраца.
Постоји и доњи храм под земљом посвећен Преображењу
Господњем. Такође су доле и велика сала за заседање Синода и
Сабора као и друге потребне просторије. Музеј је постављен у
кружној галерији.
У главном делу храма су и плоче њих 177 са текстовима и ма-
нифестом цара Алексндра Првог, који говоре о великим генера-
лима а ту су и имена оних који су учествовали у отаџбинском
рату против Наполеона. Централни олтар је посвећен Христовом
рођењу као знак када је и последњи Наполеонов војник напустио
руско тле. Храм има 14 звона постављених на четири звонаре на
храму од којих је најглавније тешко 32 тоне и направљено највеће
за последњих 130 година.
Доле у Преображењском храму на левој страни постоји икона
која је на једном узвишењу али нема прилаза за туристе. Добрила
и Вера вире да виде шта ли је тамо. Излази једна Рускиња скида
канап и каже им да уђу унутра и долази да узме благослов од
мене. Ја јој кажем да сам српски свештеник. Она се толико об-
радова и каже “Ох, ви не знајете колико ја љубљу Србе”. Отрча
и донесе ми две иконе упаковане Христа Спаситеља и Мајке Бо-
жије на поклон. Ја се захвалих и остависмо на икону рубље које
смо имали код себе. Прокометарисасамо углас нас троје:” Како
је велика руска душа”.
Журили смо да обиђемо храм али нисмо успели све да видимо.
Ко зна колико би нам времена требало.
Са моста који од храма иде преко реке тако се дивно види
Кремљ а тако исто из Кремља се види Храм Христа Спаситеља. Ево
и овде видимо младу и младожењу да се сликају после венчања.
Напуштамо овај вечличанствени храм пуни данашњих ути-
сака и из ове велике светиње као и из Даниловског и Новодјевич-
ког манастира које ћемо покушати да средимо.

Сергијев Пасад
Пуни утисака од предходних дана у Москви данас крећемо ауто-
бусом у Сергиев Пасад или Тројице-Сергијеву Лавру удаљену од
Москве око 70 километара. Наш добри водич Тамара упозорава
нас да не заборавимо понети све своје ствари у аутобус а нарочито
да не заборавимо пасоше.
Јутро је доста дивно и путовање ће сигурно бити пријатно. Из
Москве крећемо према северу. Саобраћај је, као и сваки дан,врло
густ и велики. Тамара се увек труди да нас забави неком причом и
каже нам да ћемо данас видети Сергијев Пасад а одатле путујемо
још даље око 180 мкилометара да посетимо и видимо Јарослав,
Кострому и Углич. Каже нам да се сад возимо такозваним зеле-
ним појасом из Москве а то је кружни пут који је урадио Лушков
да би олакшао саобраћај. То се ипак није десило и саобраћај је још
увек велики. Скреће нам пажњу на зграде из Стаљиновог времена
и показује два министарства наглашавајући да су комунистич-
ки симболи срп и чекић сада замењени византијским двоглавим
орлом који је био и симбол царске власти.
При изласку из Москве постоји знак за Караљов. Тамара каже
да је ту скоро сва индустрија за космонауте и васионске летове
док је центар за тренинг негде даље.
Наш аутобус вози а са леве и десне стране промичу шуме. При-
ча нам да још неке сеоске куће употребљавају шпорете а неке има-
ју уведен и гас. Руси имају обичај да кажу:” Грејање никад не ломи
кости али зима ломи”. Температура овде зими често иде до минус
35 степени а када је до минус 20 онда је врло пријатно. Ми се на
ово скоро сви насмејасмо. Она наставља да летња температура мо-
же да се попење и до плус 35 степени и додаје да је за зиму најбо-
ља одећа од овчије коже. Прича нам о божићњем дрвету и њего-
вом украшавању, о шумама које су врло лепе под снегом а наро-
чито кад сунце мало огреје. У шумама, као и свуда, има медведа,
вукова, лисица, јелена, птица и других животиња. Што се тиче
кућа оне се, каже, праве највише од дрвата ма да има и зиданих.
Обично су обојене у плаво, зелено, жуто, браон а понегде и сиво.
Много се сада праве даче – викендице. У почетку нису имале гре-
јање јер су служиле само за лето а сада се у многе уводи грејање.
Уз ове Тамарине приче време је много брже прошло и ево нас
приближавамо се Сергијевом Пасаду где златна кубета цркава
пресијавају на сунцу. Ту ћемо имати другог водича који ће давати
објашњења на руском а Тамара ће преводити на енглески језик.
Наш аутобус се зауставља пред манстирским зидовима ис-
пред велике капије на врло великом платоу. Ми излазимо. Врме
је баш дивно и сунчано. Стотине голубова прекрили травњак на
платоу до манстирских зидова који окружују огромни манастир-
ски простор. Ту увек неко храни голубове а они су доста питоми
и уопште се не плаше посетилаца.
Улазимо на капију Сергијевог Пасада где нас дочекује девојка
којој, нажалост нисам запамтио име. Она почиње на руском док
Тамара преводи: “Даме и господо, добро дошли у манастир. Ово је
активни манстир са три стотине монаха. Зове се Свето'Троицко
Сргијева Лавра или Сергијев Пасад што значи насеље”.
Она затим продужује и казује нам да је манстир основао мо-
нах Сергије Радоњешки који је рођен и живео овде у близини.
Док је ишао шумом јавила му се наједном Пресвета Богородица
и казала му да треба баш ту до почне зидање манастира. Тако је
и учинио. Одмах је отпочео и озидао мали дрвени манстир да би
касније људи који су га упознали убрзо заволели и сви су му по-
магали у подизању манстира. Дошло је тако много људи вичних
занату и населило се око самог манастира и тако се створило чи-
таво насеље. Овде је направљено много цркава. Манстир Св. Тро-
јице је направљен после његове смрти. После 30 година од Срги-
јеве смрти светитељ се јавио једном монаху. Монаси су отворили
његов гроб који је био пун воде али је у ковчегу стајало нетруле-
жно тело Св. Сергија. Мошти Св. Сергија постављене су у цркву
Св. Тројице и ту су задуго остале. Каже нам да је катедралу живо-
писао Андреј Рубљев.
После Октобарске револуције безбожне власти су претвориле
манстир у музеј а касније и у дом за омладину. После Другог свет-
ског рата црква је само деелимично била отворена а пре 15 година
држава је манстир, цркве и све зграде вратила на употребу Руској
цркви и све је постало активно. Зидови овог комплекса су велики
један километар. У кругу Сергијевог Пасада има 10 цркава, ман-
стира и капела док су 4 изван зидина овог комплекса.
Овде је каже она, Духовна академија, монашке ћелије, библи-
отека, болница, хостел, школа за диригенте и друге просветне ус-
танове. Испред цркве Успења је гробница Годунових. Највиша
зграда је звонара која доминира местом и види се далеко ван гра-
ница Сергијевог Пасада. Има више звона али једно и највеће ра-
ђено је 2003 године у балтичкој радионици и тешко је 72 тоне а
велико преко 4 и по метра и толико и широко. Тако је добро ура-
ђено да даје диван тон чак и кад је најнижа температура.
Дакле толико је података да их је тешко све запамтити и забеле-
жити. Излазимо напоље и узимамо снимке свега што можемо и
што нам је дозвољено. Идемо да се поклонимо Св. Сергију Радо-
њешком напуштајући Тројице-Сергијевску Лавру духовно ојачани.

У Јарославу и Костроми
Наш аутобус се вратио по нас. Улазимо и крећемо у правцу Јаро-
слава и Костроме. У једној шуми недалеко од Сргијевог Пасада
стајемо и ручамо у ресторану чији су зидови обложени уметнич-
ким дрвеним радовима шуме и шумских животиња.
После ручка настављамо пут који углавном иде кроз шуме.. И
на овом путу који је скоро дупло дужи од онога од Москве до Сер-
гијевог Пасада, Тамара нам прича приче из руског живота. Тако
нам прича о појединим руским обичајима па о сесоским кућама
где главно место заузима угао са иконама. и о томе да домаћин
увек седи у челу стола. Каже да скоро свака кућа има и лутке а
нарочито лутке од дрвета Матриушке. Ево шта нам каже Тамара:”
Прича каже да је у једном селу живео богати трговац који је имао
лепу жену и лепу ћерку. Увек им је доносио поклоне из земаља у
које је ишао ради трговине. Једном је према причи отишао у Јапан
а према дргој причи у Намачку желећи да донесе нешто специ-
јално за ћерку. Наишао је на дивну дрвену лутку која се отварала.
Кад је дао ћерки она је, а и сви који су видели лутку, била задивље-
на лепотом. Видећи одушевљење свих трговац је рекао: па зашто
ми не би могли то и овде направити. Тако је трговац направио
прву лутку и дао јој име ћерке која се звала Матриона. Како је у