Сунце је грануло

Ја постављам питање колико сада имају теолошких школа
знајући да су раније имали само две Духовне академије и три бо-
гословије. Митрополит каже да сада имају 50 теолошких школа:
4 универзитета, 5 теолошких академија, 30 и неку богословију и 4
теолошке школе за пост дипломце чији је он председник.
Нажалост због журбе устајемо, захваљујемо се митрополиту,
примамо благослов излазимо у двориште патријаршије правимо
фотографије. Ја сликам и спомен капелу која је подигнута пово-
дом прославе хиљадугодишњице примања Хришћанства а на
којој пише: “Погледај Господе на људе твоје нове и учврсти у њи-
ма веру праву”. Вараћамо се опет пешице до хотела седамо у ауто-
бус и настављамо пут према Новодјевичком манастиру.
И овде нас сачекује Марија која ће бити водич заједно са Та-
маром. Ово је као што видимо баш огроман комплес цркава и
зграда. Марија почиње да прича и каже да унутар зидина има 17
цркава, манстира и капела. Манстир је озидан у 16. веку у знак по-
беде над пољацима код Смоленска. Манастир је постао и место за
жене које су биле из царких и властелинских породица и које су
се овде монашиле неке милом а неке силом. Овде је у манастир
Петар Велики послао своју прву жену а такође и Иван Грозни јед-
ну од својих жена јер се женио више пута. Тако смо закључили да
је било оних које су добровољно долазиле у манстир а и оних које
су примораване. Водич нам показује зграду и указује на келију где
је била заточена Софија, сестра Петра Великог.
И Овај манастир после Октобарске револуције је затворен и
претворен у музеј. После Другог светског рата отворена је само
једна мала црква. Каже да сада у манстиру има 12 монахиња и не-
колико искушеница и да број стално расте, јер је тек пре десет го-
дина све враћено цркви на старање.
У 19. веку манстир је дао део земље и тако је настало Новодје-
вичко гробље.
Улазимо у катедралу која носи назив Смољенска. Украшена је
иконама и фрескама а најпознатија икона је Богородице Смољен-
ске рађена у дрвету и окована. Иначе иконе и фреске су из 16. и 17.
века. Показује нам споменик прве жене Петра Великог па са њега
преписујем следеће: “Гроб царице Евгеније Федоровне (1669-1731)
рођеној Лопухин прве жене Петра 1. Године 1731 мсеца августа 27
дана представи се раба Божија цара Господара Првога императо-
ра Петра Алексејевича његова супруга прва Евдокија Федоров-
на у миру Јелена рођена Лопухина.” Сличан је натпис и на гробу
Софије сестре Петра Великог али немам времена да га препишем.
Ту у дворишту је један нов споменик за који питамо Тамару и
она нам објашњња да је то гроб чувене жене руског научника која
је радила и на космичким летилицама и која је наједном почела да
иде у цркву, потом одлучила да се повуче у манстир и ту постала
и игуманија. Умрла је пре три године и овде сахрањена. Колико
сам чуо Тамара рече да се звала Серафима Чорнаја. вероватно је
име Серафима монашко а презиме могуће да је Чорнаја.
Пролазимо затим стазом између две зграде до келије сестре
Петра Валиког. Показује нам и келију где је била сестра Бориса
Годунова и где је провела цео живот. Овде нас Тамара подсећа на
оперу Борис Годунов и каже да на почетку опере можете видети
капију овог манастира и људе који излазе кроз њу.
У једној просторији посећујемо изложбу разних икона Бого-
родице као и иложбу васкршњих дрвених јаја.
У дворишту манастира Тамара нам указује на гробницу Дени-
са Давидовића личност из “Рата и Мира”. Показује нам и предив-
ну црквицу која је била сазидана од богатих трговаца да им буде
породична гробница али је револуција све то прекинула и нису
ту сахрањени.
Имали би још много шата да видимо и чујемо али како врме
одмиче поздрављамо нашег месног водича и са Тамаром крећемо
на Новодјевичко гробље.
Знао сам за њега када сам био пре 24 године али је било потпу-
но затворено за посетиоце. Сада то, очигледно није.
Ја питам Тамару ко одлучује и ко може бити сахрањен а она
каже да је ово гробље само за знамените личности. Први гроб на
који нам је указала Тамара је гроб најпознатије певачице руских
народних песама Зикине која је умрла само пре неколико месеци.
На гробу је њена скулптура у природној величини. Одавде идемо
на гроб писца Николаја Гогоља а потом на гробове композитора:
Скрјабина, Николаја Рубинштајна, Мстислава Ростоповича па
Фјодора Шаљапина, са огромним спомеником његове фигуре
а који је прво био сахрањен у Француској па је пре 7 година пре-
нешен оведе на ово гробље. Ево нас и на гробу писца Антонија Че-
хова и његове жене Олге.
После овога посећујемо и гробове знаменитих политичара:
Андреја Громика па Никите Хрушчова. Хрушчовљев споменик је
интересантан. Глава му је исклесана од црног гранита која почива
на белом мермеру а изнад главе је црни. Тако са леве стране главе
неколико реда од белог а са десне неколка од црног мермера. Тама-
ра тумачи да је скулптор који је радио споменик хтео да изрази
контрадикцију Хрушчовљеве природе.
Недалеко од Хрушчовљевог налази се и гроб Бориса Јељцина.
То је велика камена громада од мермера исклесана као руска за-
става која лепрша, (бело, плаво и црвено.).
Горе на белом пише само Борис Јељцин. Недалеко од Јељцино-
вог гроба је и гроб Рајсе Горбачов жене Михаила Горбачева која је
умрла од рака. Њена изванредно лепо вајана фигура у природној
величини стоји изнад гроба на коме има пуно цвећа.
Времена нема много и журимо на аутобус који треба да нас во-
зи н до храма Христа Спаситеља.

У храму Христа Спаситеља.
Јуче смо само сликали храм гледајући у њега испред музеја Пу-
шкина а ево данас смо дошли да му се поклонимо и да га видимо.
Налази се уза сами Кремљ и понова поносно стоји осликава-
јући величину Русије и руског православља. Живот овога храма
био је пун бура и невоља као и Спаситеља коме је храм посвећен.
Децембра месеца 1812. године цар Александар Први у знак за-
хвалности Богу на победи против Наполеона у отаџбинском рату
одлучио је да се подигне спомен црква Христу Спаситељу. После
дугог размишљања одлучили су да на овом месту подигну кате-
дралу. Како су на царском престолу настале смене а и други дога-
ђаји па је зидање катедрале каснило и започето је тек 1839 године
на простору Кремља а поред реке. Градња прве катедрале траја-
ла је 44 године а у њену градњу укључени су најбољи, архитекте,
инжењери, мајстори и уметници са свих страна. Сам московски
митрополит Филарет тражио ја да се на спољној страни поставе
скулптуре сцена из Старог и Новог завета. Тако је овај храм ози-
дан и постао највећа руска црква чије је освећење извршено 26. ма-
ја 1883 године.
Октобарска бољшевичка револуција под Лењином 1917 проме-
ниће ток и изглед многих светиња руских а и ове нешто касније.
Лењина после његове смрти 1924 године замењује Стаљин на челу
Совјетске државе па је храм Христа Спаситеља, по наређењу Ста-
љина, срушен до темеља 1931 године а делови овога храма су угра-
ђени у метро, подземну московску железницу. Стаљин је, прича
Тамара, желео да на том месту подигне највећу зграду у свету са
спомеником Лењина толико великим да на његову руку може сле-
тати хеликоптер.
Али по оној народној да: “Човек снује а Бог одлучује” избио је
Други светски рат и Стаљинови планови нису могли бити оства-
рени. Тако је та рушевина стaјала све до 1960 године када је на-
следник Стаљина Никита Хрушчов одлучио да се на том месту
направи купатило “Москва” за 2000 купача а да температура увек
буде до 25 степени. Дакле ни замисао није могла да се појави или
постоји о обнови храма у време совјета.
После Горбачовљеве перестројке и гласности Руска право-
славна црква је одлучила да се обрати држави са молбом за обнову
овог спомен храма. Нове руске власти дале су дозволу да се 1991
године подигне капела на месту старог олтара. Руски Парламент
и председник Москве Лушков 1994 године одлучили су да се храм
обнови и то на истом месту. На Божић 1995. постављен је камен
темељац за храм а 2000-те године Катедрала је понова заблистала
у свом сјају и са потпуно истим изгледом као прва која је поруше-
на по наређењу Стаљина. Док се први храм зидао 44 године овај
нови је озидан за 4 године. Све је било завршено и на дан Пре-
ображења Господњег 2000-те године Његова Светост Патријарх
московски и целе Русије Алексије 2. осветио је ову цркву и од тада
се овде врше свекодневна Богослужења.
Катедрала може да прими 10.000 верника. Висина је 103 метра.
Фреске захватају 23 хиљаде квадратних метара док је девет хиљада
метара покривено златним листићима.