Сунце је грануло

представе на коњима, мачевања и много другога и дивимо се ве-
штинама снимајући апаратима што се год може снимити. Чини
ми се да би ту могли остати цео дан и уживати али нас Тамара под-
сећа да морамо кренути у Тетрјакосвку галерију.
Наш шофер зауставља аутобус поред канала који је велики
као река и близу моста преко кога треба да пређемо пешице до га-
лерије. Тамо на мосту и поред канала од моста видимо неких 12.
дрвета и питамо Тамару шта је то. Она нам каже: “То се зову “др-
вата среће и верности”. Ту нововенчани, према овдашњем обича-
ју, доносе катанце које закључавају заједнички као знак верности
и среће и кључеве бацају у воду са моста.” Заиста како се прибли-
жујемо овим фигурама видимо да су ту катанци различитих боја
и величина закључани и остављени тако да обликују дрво. Разуме
се да ми сви узимамо слике са нашим апаратима а и сами се сли-
камо испред некога од дрвета “сређе и верности”.
Прелазимо мост и врло брзо се налазимо пред великом и ле-
пом Тетрјаковском галеријом. Овде нас деле у две групе и једну
води Тамара а другу Маша.
Ја сам остао уз Тамару јер сам навикао на њена објашњења.
Она нам прича да је Тетрјаковску галерију основао московски
трговац филантроп Павел Тетрјаков (1832-1898) са намером да на-
прави збирку руске уметности. Отпочео је са прикупљањем умет-
ничких дела 1856. Од самог почетка намера му је била да целу своју
колекцију остави држави како би народ могао да гледа и ужива у
уметничком благу сликара, портретиста и скулптора Русије. Та-
ко је 1892 године поклонио држави 2 хиљаде слика, скулптура, пор-
трета и графика. Данас се у галерији налази нешто преко 130 хиља-
да разних изложених предмета. Кажу да галерија садржи једну од
најлепших колекција руске уметности и, поред Кремља, Бољшог
театра у Москви и Маринског двора и Ермитажа у Петрограду
сматра се симболом националне културе.
У саставу ове галерије прво посећујемо цркву Св, Николаја
чудотворца са златним иконостасом а затим и оригинал Свете
Тројице од Андреја Рубљева. Ту је и владимирска икона Мајке
Божије сликана у цариграду између 1100 и 1130. Ређају се и друге
знамените иконе као: у мозаику рађена икона Св. Димитрија из
Кијева, Благовести из Новгорода и нерукотворни Христов лик из
12. века такође из Новгорода, као и многе друге иконе. Велики
број икона, све лепше јаедна од друге, говоре о духу уметника али
и духу народа коме су намењене.
Ту су портрети из 18 и 19 века: цара Михаила Романова, пор-
трети Петра и Наталије царевић из њиховог детињства наслика-
ни као Аполо и Дијана, па портрети принца Александра Галици-
на, Павла Демидова, писца Фјодора Михаиловића Достојевског,
песника Александра Пушкина и других.
Пејзажи из природе сликара Василија Перова, Алексеја Са-
врасова и других уметника. Нарочито су за мене лепи и упеча-
тљиви пејзажи Ивана Шишкина који је насликао сваки детаљ да
човек не може да поверује да је то само слика. У галерији се налази
и руска уметност 20. века и ко зна колико би нам још времена тре-
бало да све видимо што је овде изложено. Напуштамо галерију
пуни утисака и улазимо задовољни на аутобус који нас враћа на-
зад у хотел где нас чека вечера и одмор.

Посета музејима
Дан је освануо диван и сунчан и ми данас идемо у посету музеји-
ма. Тамара нас, док се возимо аутобусом, забавља причама. Тако
нам каже да постоје позитивне промене у здравственом и васпит-
ном систему и уз то нам напомиње да државна библиотека, коју
нећемо моћи видети, има тридест милиона књига.
Наш аутобус се уставља испред Државног музеја који се зове
и Пушкинов музеј. Налази се преко пута храма Христа Спситеља
кога ћемо по плану сутра посетити и видети. Како је време дивно
и сунчано Тамара нам саветује да узмемо снимке храма јер вели,
ко зна какво ће време сутра бити. Ми то и чинимо. Шкљоцају фо-
тографски апарати јер снимамо и катедралу а и зграду музеја.
Музеј се састоји од три зграде, три блока грађевина, од којих је
најупечатљивија ова у средини са стубовима. Овде испред музеја
слика се цела наша група јер је време и место за то погодно. Упо-
зорени смо да у музеју нема снимања.
Улазимо у музеј и прво наилазимо на многе скулптуре али све
су то само копије древног Египта, Грчке и других крајева света.
Горе на спрату је дивна уметност европских уметника. Ту су сли-
ке Рембранта, Рубенса и других. И овде можемо видети ковчеге и
мумује из Египта а и збирку богова и богиња из 1479 године пре
Христа.
У овом музеју је и Шлиманова златна збирка. Овде тек наста-
је интересантна прича. Тамара нам прича да је: “Шлиман био Не-
мац који је увек сањао да пронађе благо Троје и када му је било
40 година отишао је на ископавања од 1780-1790 и заиста нашао
велики број златних предмета које је пренео у Немачку где је све
стајало у музеју до Другог светског рата када је ово благо узето и
однешено у Русију. Када је Горбачов посетио Немачку они су из-
разили сумњу да је то сво благо до сада пропало али кад им је он
рекао да је све сачувано и да се налази у музеју заједнички су
решили да ту и остане.
Из централне зграде прелазимо у другу где се налазе дела и
слике импресиониста а које су изложене на неколко нивоа. На-
жалост ни овде немамо довољно времена да све видимо јер нас
водич пожурује да пођемо на ручак да би после њега наставили
даље разгледање које је у плану.
Пошли смо пешице на ручак ту у близини Кремља. Горе на уз-
вишењу видим полукружну велику цркву на којој пише на цркве-
нословенском језику: “Светлост Христова, просвећује свет”. Пи-
там Тамару која је то црква и она ми каже да је то универзитетска
црква посвећена Св. Татијани. Била је потпуно затворена после
ре волуције али је сада понова активна. Размишљам и донекле ми
чудно изгледа да су совјети тај натпис на цркви оставили.
Тамара нам показује велики подземни центар близу Кремља
у коме има много радњи, ресторана, златара и другог и саветује
да идемо и пронађемо где ко жели да руча, под условом да се сви
нађемо у 2 по подне на за то одређеном месту.
Дакле, пошли смо већина нас на ручак у подземни центар ис-
пред чијег улаза је велика фонтана која запљускује скулптуре три
велика коња у покрету.
Ручали смо на брзину и пошли да прошетамо и видимо овај
продајни центар уређен на најсавременији начин и пун посети-
лаца домаћих и туриста.
У два по подне састајамо се, испред зграде универзитета како
смо се договорили, и идемо у посету Кремљу том државном и
црквеном центру Русије. Прво посећујемо музеј Армури то јест
Оружницу. Музеј је првобитно био оружница установљена од
принца Василија 3. у 16. веку. То је у почетку била радионица где
су израђиване војне ствари како за борбу тако и за параду. По-
четком 17. века радњу су доста проширили Романови тако да је
постала једна од највећих радионица. Цар Петар Први премес-
тио је престоницу па и радионицу у Петроград док су у Кремљу
остале само неке старе ствари. Цар Александар Први касније ову
оружницу проширује и претвара у царски музеј а њему исто тако
следује и цар Никола Први. То је био уствари музеј Романових
док нису одлучили да 1851 отворе музеј за све посетиоце то јесте
за народ као историјски музеј. Армури музеј има четири хиљаде
изложених предмета од 12. до 20 века. Ту су: војни руски и страни
трофеји, поклони царевима и царицама европских владара као и
страних амбасада, Фабержеови уметнички радови, царске круне,
царски престоли, црквене одежде и сасуди, свадбене и друге ха-
љине царица и принцеза, сребрни и златни везови, сервиси и мно-
ги други објекти.
Туриста је пуно и групе иду на различите стране да не смета-
ју једна другој а водичи дају објашњења. Тамара нас води прво у
оделење где су изложена Фабержеова васкршња јаја рађена за
царске и друге породице. Фаберже је био Француз, јувелир и дра-
гуљар, али велики мајстор који је дизајнирао и павио радове у
уметничкој радионици у Ст. петербургу. Каже нам да се највећа
збирка налази у Америци и, колико сам тачно, чуо каже да ју је
Лењин поклонио неком у Америку. Друга збирка по величини је
код енглеске краљице а трећа у овом Армури музеју. Поред јаја
Фаберже је радио и минијатуре цркава и друге предмете..
Идемо сада у оделење где су шлемови и оклопи за људе и коње.
Ту је и колекција сребрних предмета из 16. и 17. века. Тамара каже
да су у то време најбоље србрне предмете радили Немци. Ту су
поклони од Данске и Шведске. Показује нам овде најскупљи пред-
мет, сребрну фонтану са пумпом за сокове. Ту је и сервис који је
припадао царици Катарини Великој а поклон је од грофа Григо-
рија Орлова. Ту су и поклони царици од грофа Григорија Потем-
кина. Овде нам Тамара укратко казује шта значи израз Потемки-
нова села.