Сунце је грануло

је Рембратових слика од којих је нама најупечатљивија Слика
блудног сина а чију ћемо копију са још две друге касније купити
у продавници музеја. Ту су и слике Рубенса, Остаде, Хеда, Аста и
многих других.
Прелазимо и у италијански део где је опет мноштво слика нај-
познатијих уметника као: Рафаела, Тицијана, Каравађа, Тинторе-
та и многих других.
Марија рече да у музеју постоје и слике Леонарда да Винчија
али због краткоће времена не можемо их данас видети.
На другом спрату су импресионисти, пост импресионисти и
кубисти. Тако су овде слике Монеа, Писара, Реноара, Сезана, Ван
Гога, Пикаса, Матисеа и многих других.
Нажалост, неколико сати није довољно ни да само прођемо
поред оволико уметничких дела а камо ли да их све видимо. Мно-
го је других група данас поред наше. И ово што смо видели тре-
баће много времена да средимо утиске. Пре него што ћемо узети
ствари које смо морали оставити у гардероби музеја свараћамо у
продавницу да купимо копије три слике: Блудног сина од Рем-
бранта; Девојчица у пољу од Лудвига Кануса и Пријем француског
амбасадора у Венецији од Антонија Каналета. Уплашили смо се
да не оштетимо платна у авиону али нам у музеју дају кутију спе-
цијално намењену за ношење слика на којој су уцртани Зимски
дворац и Ермитаж.
После Ермитажа журимо да стигнемо у пристаниште где ће
нас чекати брод којим ћемо се провозати рекама и каналима, јер
како нам је казао водич раније Петроград се најбоље тако сагледа.
Улазимо на брод а сунце тако дивно греје и ветрић благ милује
нам лица. Неки су ушли унутра али је већина нас остала да седи
горе јер се боље види Петроград. Зиста је дивно видети са реке
Зимски дворац и Ермитаж а и друге грађевине лепога Петрогра-
да. Апарати само снимају и људи се диве. Испред нашег седишта
на броду стоји обавештење на руском и неглеском језику следе-
ће садржине: “Драги гости, Петроград има 500 мостова а ви само
једну главу. Чувајте главу и не устајте са седишта док пролазите
испод мостова”. Ово упозорење нам казује да поред високих има
и ниских мостова. Заиста ова тура вожње бродом по Петрограду
остаће заувек незаборавна.

Лабудово језеро.
У наш хотел се враћамо мало раније да се спремимо да увече у
позоришту гледамо балет Лабудово језеро од Чајковског. Неки су
раније били у Москви у позоришту а данас нас већина иде на пред-
ставу балета.
Аутобус нас довози до Академског позоришта Римски-Корса-
ков. Преко пута је главно Петроградско позориште Марински
двор али се обнавља и тек се отвара 18. септембра.
Марија нас теши да смо платили карте за балет свега 30 евра
а вели да сте гледали то у Маринском Двору свака карта би вас
коштала 200 фунти.
Како смо мало раније стигли користимо прилику да се слика-
мо испред бисте и споменика композитора Михаила Ивановића
– Глинке који је са леве стране позоришта, док је са десне стране
биста и споменик Николаја Андрејевића – Римског Корсакова али
не стижемо да се сликамо и испред њега.
Представа балета почиње на време. Уметници су сви на ви-
сини само како то могу и умеју балетске групе Русије. Представа
је из три дела па имамо и две кратке паузе.
После представе враћамо се аутобусом негде око поноћи у
наш хотел “Пулковскаја” одморни и физички и психички.

Последњи дан у Петрограду и Русији.
Освиће четвртак 13 септембар. Ово је наш последњи дан на овом
поклоничком путовању руским светињама и културним устано-
вама. Марија је стигла раније него обично и пита да ли смо све
ствари упаковали и пасоше узели јер хотел напуштамо јутрос а
потом идемо да видимо што се још може видети пре нашег поле-
тања за Лондон. Она нам у путу саопштава да ћемо,иако на крат-
ко, посетити данас Катедралу Св. Николе, Руски музеј и Казанску
Катедралу.
И јутрос је густ саобраћај Московским проспектом па нам
Марија прича да су у Петрограду живели а и сада живе многи
познати руски писци, уметници, архитекте, инжењери, научни-
ци,композитори, балерине и други. Помену име балерине Ане
Павловне на чијој кући има плоча са записом. Успут на Москов-
ском проспекту показује нам капију са 12 стубова подигнуту у
знак победе над Турцима па додаје: “Али сада смо пријатељи”. Кад
пролазимо кроз центар показује нам и кућу Фабержеа коју слика-
мо из аутобуса и у пролазу.
Аутобус се уставља пред катедралом Св. Николе чија се златна
кубета виде из даљене и са многих страна у Петрограду. Црква је
из 18, века и подигнута је за морепловце јер се Св. Никола сматра
заштитником морепловаца. Прва Божја служба у цркви је одслу-
жена 14. септембра 1770 после победе над турском армадом у за-
ливу Чесма.
Постоји и горња црква Богојављенска а доња је зимска и по-
свећена Св. Николи.
Марија нам каже да се ова црква никада није затварала и
да је била активна црква и у доба совјетске владавине. Унутра-
шњост цркве је сва у иконама, скулптурама и колумнама. Има
чудотворну икону Св. Николаја. Архитектонски спада међу нај-
лепше грађевине.
Одавде журимо у музеј рске културе али наилазимо на затво-
рена врата јер данас ради тек од 1 сат по подне.
Да не би губили време одлазимо прво у Казанску катедралу
коју пре 24 године, када сам био у Петрограду, нисам видео јер је
тада била музеј атеизма и религије. Данас је то, Богу хвала, поно-
во активна црква. Казанска катедрала добила је име према икони
Мајке Божије Казанске једне од најпоштованијих реликвија Руске
православне цркве и Русије уопште. Црква је зидана у време ра-
това са Наполеоном и постала је јединствен споменик храбрости
руске војске. Генерал који је водио руску армију против Наполео-
на и био победник јесте Михаил Кутузов чији се гроб налази у Ка-
занској катедрали а чији смо велики портрет видели у Ермитажу.
Велики је ред у ком се чека да се стигне на поклоњење Казанској
Богородици. И ми чекамо и то стрпљиво чекамо да се поклономо
и помолимо и док чекамо ја гласно говорим: “Сунце је грануло”.
И јесте јер онај музеј атеизма и религије више не постоји али по-
стоји црква Мајке Божије Казанске пред којом се клања побожни
руски народ који се нагло враћа православној вери и даје пример
и другима.
На тргу испред катедрале са леве и десне стране су споменици
херојима у биткама против Наполеона: Михаилу Кутузову и Ми-
хаилу Баркли де Толију. И унитрашњост и спољашњост Казанске
катедрале је велико дело својеврсне уметности.
Марија наглашава да је Икона Богородице Казанске спасла
Петроград против Наполеона а и у Другом светском рату Стаљин
је дозволио да авион са иконом кружи око Петрограда да би руски
војници одолели Немцима који су опсели Лењњиград.
Каже да је изгинуло милион Руса у одбрани Лењинграда.
Из Казанске идемо у Руски државни музеј кога је обновио
последњи руски цар Николај II у част и спомен свога оца Алек-
сандра III.
Морам напоменити да је неколико њих пре уласка у музеј отр-
чало до Цркве крви која је подигнута на месту где је убијен цар
Александар II од завереника “Народна воља”.
Руски музеј је отворен у Михаиловској палати коју је цар Ни-
колај откупио а чији је архитект био Карло Роси.
Са својојим двориштем, стубовима и оградом кроз коју про-
диру жуто беле боје делује дивно и величанствено док на тргу ис-
пред, на високом постољу, стоји скулптура са испруженом десном
руком, на којој се сада одмарају голубови, највећег руског песника
Александра Сргејевича Пушкина.
Упозоравају нас да није дозвољено ништа уносити у музеј та-
ко да ствари и овде остављамо у гардероби
Марија опет почиње: “Дакле 1895 Михаиловска палата је от-
купљена и постала је н први државни музеј руске уметности који
данас садржи преко 400000 експоната.”
И овде нас деле у две групе и идемо да видимо што можемо и
колико имамо времена Дакле, ту је сликарство, скулптура, пор-
трети као и објекти примењене и народне уметности
Доминантан је портрет цара Александра III. (1880-18909)., за-
тим “Последњи дани Помпеја” од Карла Брнуова, икона Св. Ђорђа
који убија аждају из 15. века “Десети талас” од Ивана Ајвазовског,
“Козаци” Иље Рјепина, дрвеће и други пејзажи Ивана Шишкина
и многе друге слике и скулптуре руских уметника.
Ту су и слике авангардних уметника: Василија Кондинског,
Казимира Маљевића, Павла Филонова и других.
Штета што немамо више времена. Ја сам се овде дуже задржао
него што треба не осетивши да је време прошло па су се сви у ау-
тобусу забринули и послали Југослава да ме што пре нађе и доведе.
Чим сам ушао у аутобус Марија, наш водич ових дана, гледа у
мене, смешка се и врти главом а затим сде обрати свима и каже:
Реците сви збогом Казанској, збогом Петрогарду и дођите нам
понова!” Поздравили смо је аплаузом и захвалили за све а епи-
скоп Роберт чита молитву на завршетку. Наш аутобус јури ауто
путем да стигнемо на аеродром Пулково са кога се враћамо за
Лондон после нашег поклоничког путовања руским светињама
и споменицима културе.
Док нас авион враћа за Лондон размишљам. У првом милени-
јуму Владимир Кијевски преводи Русе из многобоштва у хриш-
ћанство, у другом миленијуму Владимир Илић Лењин враћа Русе
из хришћанства у многобоштво ау трећем миленијуму ево понова
једног Владимира (Путина) па остајем са надом и молитвом Богу
да ће лепота Христова, о којој је Достојевски писао, спасти велику
Русију а можда, преко ње и цео свет. Уосталом будућност ће по-
казати да ли сам био у праву а волео бих да будућност потврди
све моје молитве и жеље.
У сваком случају и ово поклоничко путовање остаје незабо-
равно.