Кустос Mезезија бележи (Роман у наставцима, глава 1. и 2.)

– Јован Владимир – Самуил – Василије Други;
– Зетски кнез Војислав и Мезезије;
– Јермени Мезезије у братству Св. Трифуна у Котору;
– Раскол у цркви – раскол у братству Мезезија;
– Михаило Зетски и католичанство у Зети;
– Константин Бодин проглашава се за цара у Призрену;
– Петар Дељанин проглашава се за цара у Београду 1040:
– Босанки бан Зорић;
– Босански бан Кулин и богумили;
– Византија гуши у крви устанке на Балкану;
– Стефан Немања клечи пред Великим Василевсом
Манојлом Комнином;
– Сава Немањић, кнез захумски, и Глигорије Јерменин,
игуман манастира на Превлаци…”
Не чују се више детонације. Преко кустосовог рамена опет
итам пуније редове:
”Јерменски кнез Тор уписан је у робље Ромеја 1158 године – у
Царевом логору клечи, са конопцем о врату; антиохијски кнез
Ројналд, у Царевом логору, бос, гологлав, с конопцем о врату
и мачем у левој руци; велики српски жупан Стефан Немања,
после царевог славног повратка са Балкана, корача цариград-
ким улицама, у тријумфалној царевој поворци, гологлав, бос, с
конопцем о врату…”

Јутрос ме замоли кустос Антоније да му, кад год има струје,
снимим ово његово писаније са поњаве-подсетника на магнето-
фонску траку музејског “филипса”.
– Данас је Видовдан… Ваља се на овај дан закосити, а ја се
одавно спремам да закосим у башти мојих веселих предака –
уздахну кустос и молећиво ме погледа.
Нијесам му могао одбити, али измолих да и ја понешто при-
турим из мог више репортерског него рестаураторског знања
кад већ морам толике поњаве ишчитавати у микрофон и
снимати на магнетофон, у овом јаду који нас је снашао у овој
подрумској мемли. После студија радио сам кратко као новинар
на Радио-Сарајеву па ми оста пуста репортерска жеља. Ово је
мој први извештај из подрума Земаљског музеја у Сарајеву, са
родопољског саркофага, гдје смо се склонили кустос Мезезија и ја.
Нека ми Господ опрости ако претерујем.

ГЛАВА 2.
Наваркос Мезезија зацари
У пристаништу Сиракузе, између баруштина Лизимеле, ушћа
Анапоса и Чионе, зидина Ортигије – у полукругу – и пободених
великих стубова према пучини, сместила се флота цара Констан-
са Другог. Приправна је да штити нову престоницу Византије од
бројних царевих непријатеља. Цариградска властела и грађани
су повређени преношењем резиденције са Босфора, царска по-