Кустос Mезезија бележи (Роман у наставцима, глава 1. и 2.)

Напомена приређивача
Рукопис овог романа започео сам 1976. године, под радним на-
словом Путуј игумане. Три главе из те прве верзије објавио сам
у Књизи прозе и поезије КОК-1 коју је издала Књижевна омладина
Србије 1978. Рукопис је више пута прерађиван. Из његове друге
верзије, са измењеним насловом Кустос бележи, објављена је
прича у Браничеву 1993. године, под насловом Кустос Мемезија
бележи. Према тој другој верзији сачињена је драма Жупан и син
која је више пута извођена у школи српског језика у Торонту, у
периоду1999-2009.
У трећој верзији овог романа, надам се коначној, остајем при
наслову приче из Браничева. До имена кустоса и драгоцене до-
датне грађе дошао сам прве године мог добровољног изгнанства
у Канаду 1996. Случило се то на Линку за учење енглеског језика
у Етобику, западној општини Торонта. Благодарећи поверењу
које сам некако стекао код јуродивог избеглице из Сарајева,
Богумила Копиловића. Стално се он препуцавао са Екремом
Балијом, такође избеглицом из Босне, који је био некакав пове-
реник новостворене нације Бошњака у Босни и Херцеговини и
бројном избеглиштву њеном у Торонту. Стално су му долазили
непознати муслимани из Босне да им нешто потпише на пауза-
ма између часова.
– Јеси ли ти, болан Балија, повереник Алијин и ође? – пита
га Богумил
– Свуђе сам ја повјереник за свој бошњачки народ – одврати
му осорно Балија.
– А који ти је то народ, потурице? И ја сам из Босне, али
нијесам Бошњак, већ Србин, што добро знаш.
– Знам, знам, влаше… Свуда сте ви Срби: по гробовима и
у Грчкој, и на Уралу, и у Египту – поче иронично развлачити
Балија, на што му се жестоко супротставих. Вероватно је то пре-
окренуло неповерљивог особењака Богумила да ме прихвати.
Елем, једног јутра сачекао ме испред учионице и тутнуо ми
у руке Независне новине, пресавијене на пола, у којима ми је
баш тих дана излазио циклус чланака у наставцима Креацијом
против зла. Из новина, које неспретно држах, испаде магне-
тофонска касета. Богумил је брзо подиже и, на његов осоран
начин, скоро брекну:
– Држи то, болан! – а онда блаже, али без осмеха, рече:
– Прочитао сам ти ово у Новинама. Добро ти је то. Преслушај