Кустос Mезезија бележи (Роман у наставцима, глава 1. и 2.)

стантинополису и папска курија у Риму, прибеже лукавству
свих очајника. Пусти свих седам хиљада робова, колико их је
Констанса имао утамничених у катакомбама испод града, и раз-
асла их у стрељачке јединице да бране прилазе Сиракузи.
Равенском егзарху Евакију није требало ни два месеца да са
својом армадом исплови према свим лукама на северо-истоку
Сиракузе. Претходно је, преко својих жбира ступио у везу са под-
земним вођама сицилијанских сужњева. Захваљујући њима ра-
венске флоте лако нађоше пролазе и на мору и на копну. Ни гене-
рали Филипос и Вардан не показаше се онолико верним и вештим
василевсу Мезезији колико се закљињаху наваркосу Мезезији оне
смртне завереничке ноћи док су се пели уз брежуљак Олимпијано
до храма Олимпиеум, где је Сенат заседао.
Најбоље се држала Мезезијина флота у Месинском заливу.
Сакривени бродови око Рта Фаро пропустише ноћу напуљске
бродове. Када они упловише у Мали Месински залив, брзи
тријерари иза Рта Фаро дадоше сигнал штафетној групи бродова
са десне стране да затворе Месински залив са пучине и заједно
нападну напуљску армаду отпозади. Сигнале су одаслали и
флотили одбране од 40 бродова, распоређених да штите обалу
Месинског залива. Тако се равенска флота, од седамдесетак бро-
дова, нашла у унакрсној ватри између 40 тријера од обале и 15
најбржих бродова са пучине, од Рита Фаро, и исто толико брзих
бродова из правца Крита. Лукави Мезезијини Левантинци при-
менише, поврх свега, тактику мудрог кубернатоса сиракушког,
из времена Алкибијадове опсаде. Оковали су бокове тријера, а
кљунове им ојачали металом. Напуљске бродове напросто здро-
бише вештим маневрисањем сиракушких проратиса. Залетали
су своје тријере окованим кљуновима у голе бокове напуљских
лађа. А док су егзархови бродови јуришали на откривене трбухе
наваркосових тријера, њихови проратисти су хитро спуштали
своје покретне окове и ломили им кљунове. Веслачи су пратили
битку слухом: дрво је крцкало, горело, пуцало и стропоштавало
се; падали су на њих прострељени епибати и гурнути епилати;
залутале стреле и поломљене катарке нису ни њих оставиле без
рана и погибељи.
Победа Мезезијине Флоте у Месинском заливу била је уза-
лудна. При повратку у сиракушку луку није било тријумфа.
Изашли су им у сусрет преостали бродови обалске одбране. На
најбржем су били бегунци: три сина цара узурпатора Мезезије,
а на осталим читаве породице завереника Јермена и Грка. Зале-
дили су им победничка срца вешћу да је ревенски егзарх ушао са
својом војском у Сиракузу. Равенске копнене снаге искрцале су
се раније на неприступачну северну обалу Сицилије и продрле
ноћу преко острва, а у зору освојиле Сиракузу. Великог отпора
и није било јер су генерали Филипос и Варда, на крају приступи-
ли егзарху. Узалуд им је то било јер је и њима стављен конопац
на врат, као и цару узурпатору Мезезији. Круне се није нано-