Кустос Mезезија бележи (Роман у наставцима, глава 1. и 2.)

према Коринту;
– Исто толико да затворе Отрантска врата из правца Јона
и Јадрана;
– Четири бојна трирема и петнаес теретних да запоседну
Месински залив;
– Петнаест нових, најбржих бродова Месинске флоте да ис-
плове и сакрију се иза рта Фаро, према Напуљском заливу, као
истурена стража;
– Преосталих петнаест брзих тријерема да се штафетно рас-
пореде између пристаништа Лизимеле и истурених стража
према Криту, Отрану и Месини;
– У том штафетном распореду заузеће најповољнија места и
последњих пет највећих теретних бродова, крцатих провијантом.
Наваркос Мезезија Јерменин врати се у храм Олимпиеум,
где заседа Сенат. Уз брежуљак Олимпиано пењу се са њим и
генерали сувоземних трупа Филипос и Вардан. Договарају се
да никако не дозволе трговцима сиракушким и цариградским
да неког њиховог грђанина доведу на престо. Салутираше им
њихови опилати који су чували храм. Ступивши у дворану,
царске војсковође заузеше строге изразе лица. Ватреним, скоро
претећим говорима и најавом казнене експедиције из Равене
уозбиљише сенаторе.
Знали су лукави Левантинци и лакоми Сицилијанци да је
наваркос Мезезија најугледнији у Царевој армади. Популаран
је и међу грађанима Сиракузе. Посебно су га ценили трговци
јер су његови теретни бродови и њима често били на услузи
од Царевог доласка у Сиракузу. Иако је био Јерменин, и Грци
и други Византинци имали су интерес у његовој флоти, а по-
готову откако је почео да је обнавља новим пловилима. Не одре-
коше му подршку. А и како би када их само он и његова армада
могу спасити од казнене експедиције равенског егзарха за кога
им њихови шпијуни дојавише да је намеран да спали Сираку-
зу, а цароубице све до једнога разапне. Тако наваркоса царске
флоте под Сиракузом, Антонија Мезезију Јерменина зацарише.
Септембрија 16. Господње 668. Царски Сенат предаде му круну
умореног василевса силне Византије, Констансе Другог.
Страх и опрез му не стиша царска слава. Знао је да је тира-
нин Констансе, за четири године столовања у Сиракузи, напу-
нио робовима мајдане, пређе злата и драгуља, а сада чувеног
каменолома испод висоравни на којој лежи град. Вековима је
одоздо вађено злато и драго камење, а у потоње време више лако
сечени камен којим су сазидани многи храмови на Сицилији,
по читавим Апенинији и Грецији. Од Пелопонеских ратова и
Демостеновог пораза под Сиракузом до данас, ови избушени
и људским знојем и крвљу углачани мајдани коришћени су за
најтеже заробљенике из целе Хеладе. Скапало је у њима много
Атињана, највише војника, али и песника и философа. Узурпа-
тор Мезезија, како га одмах прогласи васељенски двор у Кон-