Људи говоре одјекују и полемишу

Поштовани господине Батуран!
С изненађењем и неверицом сам прегледао први број часописа
Људи говоре, чији сте главни и одговорни уредник.
Сећајући се наших усмених разговора и размењених писама,
изненадило ме је што у редакцији поред Вас не видим и име
Небојше Васовића, који ме је као и Ви позивао на књижевну
сарадњу и замолио да анимирам писце у Београду и подстичем их
да Вам пошаљу прилоге.
Два уводна сегмента часописа, Тренутак историје и Језик
и писмо, подстичу ме да помислим како је Васовићево одсуство
последица њиховог присуства.
Наиме, да сам само и наслутио да Људи говоре треба да буду и
полигон памфлетског обрачунавања са “новим светским порет-
ком” или пак с Европском заједницом и Америком и тсл. никада
не бих објављивао у Вашем часопису. Такве текстове сматрам
примитивним и сувишним у билокаквом књижевном или кул-
турном контексту. Слично је и са текстовима о српском језику
и Речнику САНУ. Поштујући свачије право да пише шта мисли и
како мисли, заступам и идеју да бирам са којим ћу сарадницима
бити у истим корицама. На жалост, видим да сам изманипули-
сан, као и многи други, о чему белодано сведочи чињеница да ме
нисте позвали на београдску промоцију првенца.
Молим Вас да ме бришете из списка сарадника у евентуалним
наредним бројевима, као и да текстове људи које сам с поверењем
и на невиђено позвао да сарађују с Вама не објављујете.
Васа Павковић, Беорад

”Изманипулисани” господине Павковићу,
Ваше је право да одлучите с којим ћете “сарадницима бити у
истим корицама”. Тако сте ваљда одлучивали с ким ће ваша
величина бити и међу корицама првог броја часописа “Људи
говоре”. Нисмо вас засигурно ни Васовић ни ја на то присиљавали.
Према томе, ако се осећате изманипулисаним, сами сте то себи
причинили. У сваком случају, мој однос према вашој личности
и вашим књижевним текстовима много је коректнији него
ваш према мени и мојим радовима. Одавно се ви истрчавате
и спотичете а да вас нико на то не тера. Тако и овога пута
журите да закључите: “ Два уводна сегмента часописа, Трену-
так историје и Језик и писмо, подстичу ме да помислим како је
Васовићево одсуство последица њиховог присуства”. И опет сте
сами себе изманипулисали јер је господин Васовић идејни творац
обе рубрике и лично је прибавио и одабрао текстове за њих, што
вам неће бити тешко проверити код свог пријатеља. Ваша моћ
предвиђања заиста је мала, а партијашење превелико па сте
стално у некаквим кондиционалима: “Наиме, да сам само и на-
слутио да Људи говоре треба да буду и полигон памфлетског
обрачунавања са “новим светским поретком” или пак с Европ-
ском заједницом и Америком и тсл. никада не бих објављивао
у Вашем часопису”. Добро је да сте се, коначно, определили за
“нови светски поредак, Европску заједницу и Америку”.
Речи су нам онакве какве су нам мисли а мисли онакве какав
нам је живот. А кључне речи у вашем писму су: “одвратно” и
“примитивно”.
Путуј, игумане, не брини за часопис. “Људи говоре” бориће се
креацијом против зла и без Васе Павковића међу његовим корицама.
Радомир Батуран, Торонто