Људи говоре одјекују и полемишу

Поштовани господине Батуран,
Изузетно ме радује што је на светло дана изашао часопис за
књижевност и културу Људи говоре. Честитам!
Ово је први озбиљнији српски часопис за књижевност који се
појавио у Торонту, а можда и у целокупној српској дијаспори. Чуо
сам да ће се још један књижевни часопис ускоро појавити у околини
Торонта. Зашто да не? И у Србији и далеко од отаџбине било је и
биће доста учених, даровитих, надахнутих и признатих писаца.
У најбољој намери, желим да дам коментар за први број по-
менутог часописа. Наслов добро одабран, концепт одличан. По-
себно бих издвојио рубрику “Тренутак историје” и нагласио да
ниједан Србин на планети не сме да заборави Цара Лазара, “Кне-
жеву вечеру”, Голготу и Васкрс Србије, Јасеновац, прогоне и уби-
ства Срба од стране Хрватске војске 1995. године, и 78 дана зло-
чиначког бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године од САД и
НАТО пакта. Циљ “НАТО-демократије” био је отимање Свете
српске земље – Косова и Метохије – и понижење Србије. Отели су
Косово и Метохију и прогласили квази-државу. Историја такав
злочинне памти. Срби ће памтити. За историју временска дис-
танца од злочина је мала, али је то сигурно “тренутак историје”
који не смемо прећутати. Искрено верујем и очекујем још један
“тренутак историјe” – Васкрс Србије!
Знамо да идеално постоји само у теорији и да увек може боље.
Зато ћу навести неколико примедби на рачун првог броја часо-
писа Људи говоре:
– ћирилична слова на корици скоро да се не примећују;
– величина слова је мала;
– часопис не треба оптерећивати опширним анализама.
Надам се да ћете примедбе прихватити и читаоцима при-
редити да “путују ради задовољства” кроз следећи број часописа
као главни лик у истоименој причи Горана Петровића коју сте
објавили у овом броју.
Нека људи говоре!
Сава Горки, Торонто

Драги мој Дотуре,
Прочитао сам часопис Људи говоре који ти уређујеш. Прочитао
сам и бројне чланке и коментаре на интернету о овом часопису.
Молим те, као брата у Христу и свог парохијана, да у наредном
броју објавиш и ово моје мало сочињеније о нашем часопису за
књижевност и културу који је, твојим трудом и знањем, изба-
цио своју прву клицу у нашој српској заједници у Торонту.
О. Василије