Владимир Умељић

Немачка ревизија историје Балкана на крају 20. и почетку 21. века

(Механизам политичко-идеолошки мотивисане виртуализа-
ције стварности [Теорија дефиниционизма] у служби хегемони-
јалних циљева)

У другој половини деведесетих година сам по први пут објавио
став да је Савезна Република Немачка до уједињења две немачке
државе несумњиво заслуживала епитет “европске Немачке”, а да
је потом појам настајања једне “немачке Европе” постао много при-
меренији новонасталој стварности. То се може илустровати и на
примеру историје Балкана у последњој деценији 20. века.
Од почетка акутне фазе кризе у бившој Југославији, следст-
вених грађанских ратова и распада савезне државе, немачка по-
литика, медији али и научне институције су били активни и из-
узетно вирулентни чиниоци овог и оваквог развоја ситуације.
Тиме је недвосмислено најављен “Нови светски поредак”, у нај-
мању руку у Европи.
У даљем разматрању, тежиште се налази на улози немачких
универзитетских и академских институција при систематским
покушајима ревизије позитивне историјске науке у односу на
Балканско полуострво. Овај нови тренд немачких друштвених
наука се не ограничава само на актуелну историју, дакле на вре-
ме грађанских ратова и распада друге Југославије, при чему се
– као што је познато – неуморно тврди да су само и искључиво
Срби били “једини кривци, агресори, геноцидне убице, етнич-
ки чистачи, масовни силоватељи, оснивачи концентрационих
логора” и слично. Тај временски период, међутим, није тема овог
конкретног излагања. Тај ревизионистички тренд се не ограни-
чава чак ни на читав 20. век, већ се простире и на време османске
окупације српских земаља, па штавише и на време досељавања
Словена на ове просторе. Јер, као што је исто тако познато:
“Ко контролише прошлост, тај контролише и садашњост, али
и будућност”.

Садржај:
– Ревизија историје Балкана од немачких универзитетских и
академских институција у односу на 20. век на примеру недавно
актуелизоване тезе: “У НДХ 1941-1945. се није догодио Србоцид,
геноцид тадашње хрватске државе над Србима”
– Ревизија историје Балкана од немачких универзитетских и
академских институција у односу на време османске владавине
српским земљама и у време досељавања Словена на ове просторе

– Језичко-филозофски приступ ревизији историје Балкана од
немачких универзитетских и академских институција на крају
20. и почетком 21. века (Теорија дефиниционизма)

I
Ревизија историје Балкана од немачких универзитетских и ака-
демских институција у односу на 20. век. на примеру недавно акту-
елизоване тезе: “У НДХ 1941-1945. Се није догодио Србоцид, гено-
цид тадашње хрватске државе над Србима”

Млади немачки историчар Александер Корб је на берлинском
Хумболт-Универзитету успешно одбранио своју докторску тезу
из области историјских наука под насловом: “У сенци светског
рата. Масивно насиље усташа над Србима, Јеврејима и Ромима”.
Научници, који су били задужени за законом предвиђене експер-
тизе у односу на његов научни рад (проф. др Јерг Баберовски,
проф. др Киран Клаус Пател и проф. др Михаел Вилт) једногласно
су му доделили највишу могућу оцену, summa cum laude. Проф.
Баберовски пише у образложењу свог предлога највише оцене,
поред осталог, чак и: “Корбова дисертација је један изванредан
прилог истраживању геноцида и насиља. Нико више неће моћи
да убудуће пише о овој теми на до сада уобичајени начин.”
Шта је то што је револуционарно ново у Корбовом начину на-
учноисторијског третирања хрватске државе 1941-1945, коју су
Адолф Хитлер и Бенито Мусолини војном силом изнудили пош-
то су разбили и прегазили прву Југославију? То што Александер
Корба, несумњиво и непревидиво, дијаметрално разликује од о-
громног дела претходне (позитивне) историјске науке и истра-
живања овог периода историје Балкана, односно злочина гено-
цида у дотичној хрватској држави (осим наравно од става хрват-
ске историографије), то су његови основни постулати и финални
закључци. Он наиме тврди:

1. У тадашњој хрватској држави 1941-1945. “није се догодио ге-
ноцид над Србима” (стр. 34, 114, 205, 352, 373, 374.)

2. Клерикална компонента (хрватски католички клер и Вати-
кан) “није играла никакву битну улогу” при масивном насиљу над
Србима у хрватској држави 1941-1945. Тако је нпр. и насилно по-
католичавање Срба имало “искључиво секуларни карактер” (стр.
29, 73, 248, 285, 286, 363.)

Ово је несумњиво један радикални заокрет у истраживању исто-
рије НДХ тј. феномена геноцида, јер – како Корб успут наводи –
само о логору смрти Јасеновцу је до 1999. објављено 1188 моногра-
фија и зборника, као и 1544 научних чланака и прилога (стр. 297)
и Корб дакле улази у колизију са огромном већином тих научних
радова и њихових закључака. Његова дисертација, после које “ни-
ко више неће моћи да убудуће пише о овој теми на до сада уоби-
чајени начин”, као што је напоменуто, компатибилна је прева-
сходно са хрватском историографијом и њеним упорним релати-
визовањем и порицањем геноцида у НДХ 1941-1945, као и било
каквог (негативног) учешћа католичке цркве у том делу историје.
Тако нпр. и са ставом једног високог хрватског, интелектуал-
ног и клерикалног, ауторитета по имену Иво Омрчанин, Doctor
Theologiae, Juris, Juris Canonici, Advocatus Sacrae Romanae Rota,
Procurator Sacrae Congregationis Rituum, A. Iurisprudens and Pro-
fessor of Philosophy of Law, који је једва десет година по завршетку
Другог светског рата тврдио, не само да хрватска држава 1941-1945.
није извршила геноцид над Србима, већ да су напротив “Срби
извршили геноцид над Хрватима”. Оно што је значи револуцио-
нарно ново код Корба, то је – уколико је проф. Баберовски у пра-
ву – да је тиме најављена једна радикална промена парадигме у
немачкој историјској науци и то је већ више него довољан разлог
да се овом раду посвети пажња.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ]

Слични текстови


Бела Tукадруз
Тајна професора Младеновића

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026